Podunavka Zemun

"1 б~А

к1& 6 б 1 рекао, да в таИ лудг морао бити. По овоме дакле представи, да е Камилла та0 скупоценмВ адиђарг, одржи ли св она, то ће ону исту важностћ мати; падне ли, то ће за тебе изгубл-ћна 6 бш ! ; и онда 6 бх текг себе осуђавао, што си тб ! самг узрокЂ нћненесреће. Помисли само, да никакавт. адиђарЂ ше тако скупоценЂ, као неиорочна, и честна жена, и да честБ жена' одг доброгг мнЉшн зависи, кое мб1 о нБима имамо; па кадг знашЂ, да твон жена на високомђ степену честности стои, зашто 6 б 1 посумнао, да она то правично заслужуе ? Незаборавлли:, прјлтелго, да е жена слабо створенћ, и да јои ништа на путЂ нетреба метнути, гди 6 б 1 посрнула или пасти могла; већЂ треба 1ои сваку пречагу сђ пута уклонити, да 6 б 1 безЂ муке стазомЂ доброд ^телБИ путовала и до ц-ћли савршенства доспела. бстествоиспБпателБи кажу, да малу животинБИцу хермелина, кои белу кожу има, ловци преваромЂ ватаго; метну сир^ћчБ при излазку блата, па после виканћмЂ истераго напол1>. КадЂ она до калавогђ места дође, као укочена стане, и воле уваћена 6 б 1 ти , него да свого белу кожу искала; ерђ чистоћу већма лгоби него слободу и животђ . Добродћтелна жена е као оваи хермелинЂ, а доброд &телБ н1>на чист1а е него садЂ падшји снегЂ; и кои жели, да жена 1гћгова ову неизгуби, већЂ да е сачува, таИ нека нечини онако, као што ловци сђ хермелиномЂ чинв, и нека ши немеће на путЂ обманлБиве иоклоне и лагар1е; ерЂ можио е, да оиа природнимЂ силама нЂнимђ неће 6 б 1 ти кадра безЂ туђе помоћи искушепа побЈздити, зато смо дужни све уклонити, како 6 б 1 сн В ностб доброд !>телБи одржала. ДобродЂтелна жепа може се сравиити и сђ финимђ огледаломЂ , кое и одђ наИлакше паре потавни. М б 1 смо дужни жене хранити и ценити као лепу башту, у ко1ои се руже и друго цвеће иалазе, коа нико несме узабрати, већЂ се тимђ задоволава, што му е слободно издалека гледати и мирисомЂ наслађавати се." „Све ово што самБ досадЂ казао, Анзелмо, односи се единствено на тебе. СадЂ е време, да што и о ономђ ирословилЂ, кое се мене тиче. Ако у нечему пространЂ будемЂ, немои за зло примити, почемЂ оваи лабириигЂ, у кои самБ ушао и изђ когђ изићи желимЂ, то захтева. Тб ! ме називашЂ твоимђ прЈателЉмЂ, па опетЂ ме желишЂ чести лишити, кое е проти†свакогЂ пр1ателБства; но и то ше доста, тб 1 желишЂ, да и тебе уедно чести лишимђ . Да тб 1 идешЂ на то, да се а чести лишимђ , то е свето; ерЂ ако Камилла приметн , да п пбои лму подкопавамЂ, она ће ме за *безчестиогЂ н невалалогЂ човека сматрати, кои ни на достоинство свое, ни на ираво пр1ателБСтво призреша има. А да ћу и тебе обезчестити, и то е истина; ерЂ на момђ изв1ашо лако ће прим1 )тити Камилла, да а нго за лакомислену сматрамЂ, кое ми е новода дало, да мое желЂ нбои издвимђ, па ако се оиа тимђ обезчести, морашЂ и тб 1 обезчешћенЂ 6 б 1 ти, почемЂ си тб 1 н 1н !ђ, и одтудЂ е онаи зао обичаи, што мужу, ако иеиоштену жену има, безчестно име надеваго, премда онђ ништа о томђ незна, а 10штђ ман1з, да е онђ повода дао. Зато попаивише опога, коега е жена непоштена, у место да га сажалЂваго ругаго му се некако, и ако онђ то безчеспе ше своимђ владан+ШЂ придобш, већЂ хрђавимЂ владанћмг жепе свое. Л ћу ти доказати, зашто мужЂ

безчесие свое жене сносити мора, па макарЂ и незнао, да е она непоштена или невалала. Немои ме нерадо слушати, ерг а за твого срећу говоримг. Снето наиЂ писмо каже, да е Богђ, почемЂ е нашегЂ праотца у Раго створш, Адама ако успавао и сђ леве му стране едно ребро узео, изђ когђ е Еву створш, о коши АдамЂ, пошто се пробудш 6 бш , ово рекне : ово е месо одђ могђ меса, ова е нога одђ мои ногу. А Богђ рече : збогЂ н4 ће човекЂ отца и маику оставити. и они ће обое една душа бмти. Тимђ в начиномг у оно време супружество уређено, и такомЂ свезомг утврђено, да само една смртБ може исту разрешити; сила и моћв ове дивне таИне тако се надалеко нростире, да изђ два различна лица едно постае; шта више кодђ правогЂ супружества шштђ већиа е скопчано, ерЂ ако су и две душе, епетЂ едне исте жел! имаго. Па кадЂ е мужЂ и жена едно, то слћдуе, да мужЂ мора подносити безчесие жене свое, па макарт, да н!е онђ томе повода дао. Врв као што човекг у целомЂ т1 »лу болт, трпи, кадЂ га само еданЂ прстг заболе, тако исто и човекЂ носи на себе безчестно име жено свое, почемЂ су одђ едногЂ истогђ т"ћла. л „Помисли, Анзелмо, у какву ћешЂ опаспостк себе стропоштати, ако снокоинбш живогђ твое жене узнемиришЂ ; помисли, какво е то лудо и несмислено лмбопБпство, она чувства иобудити, коа мирно у ирсима жене твое почиваго. ЗнаИ, да оно, што ћешг испативанћиЂ можда добити, ништа ше спрамЂ онога, што ћешт. тимђ истимђ изгубити, кое б тако велико и убиточно, да се речма неда описати. Но ако те лгобопБггство тако мори, да се тогђ никако оканути неможешг, то нађи себи другогЂ посредственика, ерЂ д таи немогу бвгги, па макарЂ се наипосле и прЈателБства твога лиШ10 — иремда бв1 ме то ако ожалостило." Добр0д1>телнБ1и и мудрБш Лотарш прекине разговорЂ, Анзелмо накЂ, кои е пажлвнво слушао поучителне речи ове, удубл^нЂ у мислн за неко време поћути, на после му одговори : „Тб 1 видишђ, прјлтелго, сђ каквомЂ самБ пажлБивости све оно саслушао, што си ми мало нре гоноркк Ио основима, прнмћрима и сравненјама, коа ти ми навео, видииђ свого разборитостб и ираво према мени прјателвство. Л видимђ уедио и признаемЂ, да ћу срећу мого упропастити, ако совћтииа твоима несл'ћдуемЂ. Но тн морашг себи представити, да а одђ онакве болести иатимЂ збоп. кое неке жене землго, угалБ и кречв еду; а да 6 б 1 ме одђ ове излеч10, морангБ залгоблћно ово иозорћ сђ Камилломт, изиграти, па макарг ладнокрвно и привидно. Она нећо тако слаба бвгги, да ири првомЂ полву чсстб ићну окалл, а а ћу тимђ задоволннЂ 6 бпи ; и тако ћешг ТБ1 и твого дужностБ као ИрЈНТСЛБ испуиити, и мени животб повратити и честБ осигурати. бдно те сало може уверити, да се тб ! овога примити морашг : ти видишђ, да самв науманЂ ово извршити, па оћешг ли допустити, да ову лудорпо другомЂ комђ саобштимг, кои 6 б 1 ми честБ, кого тб1 сахранити жслишђ , окалло. Ако пакЂ Камилла у свомђ иостоанству тебе за невалнло и безчестпогЂ узсматра , то ћемо мб 1 лако тимђ иоправити, што ћемо ши намеру иашу сву одкрити. Кздђ ме дакле успокоити можешЂ, неиои ми одрећи, неиои никакве непрјатности себи представлати; ерг ћу, као што реко, сђ првимЂ покушенјемг ЗаДОВОЛЛНЂ бБ1ТИ. Л