Podunavka Zemun

174

Колзх Горчако†као пехотпвш проводар.

У данашн-ђму лику гледамо рускога кназа Горчакова, бившега до скоро врховнога вожда руске долнћо-дунавске воиске и садашнЂга намћстника царскога у полбскои крал^виии. Онг е мужг одђ велика узраста, глава му в мала округла, тело витко, окретно, и ербо е кратка вида, зато носи наочаре. У обхођенго ст. лгодима веле да е нешто охолх, но ипакг улгоданг, гладакг, мекг као дипломатг, и види се изт> начина, коимт. поступа, да е по салонима вишегг друштва млого ходао и да е крозг то углађениН правии рускји племићг. Горчаковг ииа подобро воене науке, стратегичку свого способностБ д-ћломг е кодг више прилика показао, но ман-ћ е у тактики чишо, у осталоме брое га међу наНболћ генерале руске воиске. ОзбилБностБ и ладнокрвностБ, коима се лице ггћгово одликуе, доводе страна човека иа те мисли, да онг превећг строгг мора бмти, али томе ше тако. Онг лгоби правду, и гди може, радо ће помоћи. Када се Горчаковг сг вобскомг 10ште у Влашкои налазаше, догодило се, да су неки млади боари, коима се руска полицја п руски обичаи недопадаху, безобзирно свое речи просипали и крозг то народг раздражавали. За доскочити злу, да се небм што горега изг таквога примћра нзлегло, заповеди Горчаковг, да се ти млади боари подг затворг ставе и затимг — у Сибнрпо одведу. Гласг о овако лготои пресуди, коа бв1 краткимг путемг изречена, дириуо е лгоде дубоко, и неки стари боари узму себи слободу, те оду до Горчакова и умоле га, да се на несрећне-младиће смилуе и нвима опрости, што су заиста више изг несмотреностн него ли изг каквогг другогг узрока оно говорили, што се непристои. Ио Горчаковг остаде неумолвивг и млади боари буду одведепи у — Сибирпо? Дакако, стигоше праћени полишоиг у Гуспо, ту имг се у еднои прјлтнои варошици заповеди, да имаду за време рата остати и да се никамо безг допуштена пе удале. Бмло имг е забранћно и макудг писма писати, и то е узрокг бмо, што су у Влашкоп мислили, да су они збилн у Сибирш, те да тамо руде копаго. Горчаковг е овимг тобоже ирестрогимг поступкомг немирнимг и на буну склон1)Нимг младићима прилично страха задао, и то е за опда нуждио бвмо. Међутимг су млади бонрн у реченои варошнци ели, иили, частили се и добре вол'ћ бмли, и на велику несрећу јоштг и то се догоди, да се еданг између пби у едп} лепу руску господичицу на смртно име залгоби и — одг нћ речБ задоб1«, да ће за нћга ноћи. Иошто се ратг сврши, врате се опи деблБЈи и ширји, него што су икада пре 6б!ли , натрагг у Влашку, а нБиовг садругг, кому се накостнвШ малмп богг Аморг особито лгобко насмеао бно, доведе са собомг лепу младу невесту, и ето му сада стадоше сви пр 'штелБИ н!>гови искрено честитати, што е тако добру срећу получјо у — Сибирји, Онђ 1 ммђ се учтиво захвали на нбшвоИ тоилоИ честитки, и непропусти затимЂ, да и на кназа Горча-

чакова непише и на великодушности ггћговои покорно му благодари. Писмо шћгово буде добро примлЂно и преповедало се, да е кннзђ младои боарки томђ приликомг лепни даракг одг драгогг камена послао. — 0 сличномг догађаго говориле су иовине такођерг са кримскогг ратишта. бданг Шемонтезацг буде, када су савезници (Енглези, Французи и Шемонтези) на браниште „Малаковг" звано ударили, одг Гуса зароблћнг и одма сг другимг сужнБИма у уиутрашнБОств земл^ћ одведеиг. Ијемонтезацг 6бш е лепг, младг, добро воспитанг ОФицирг, и када у Петроградг стигне, одкуда му е валало далћ ићи, угледа *се една красна богата лепотица у нћга, и пође шВ за рукомг, те изпослуе преко свои рођака доиуштен ^ћ, да се исшИ Шемонтезацг за време ратована у Петрограду бавити може. Лепотица ова блага н лгобави заиста достоина бБ1ла е кћи едиога племића одг висока реда и Шемонтезацг колико благодарношћу толико лгобавго дирнутг предг н^омг се спусти на колена и нбои н-ћжна свол чувствована сг гожномг жестиномг, коа е Тал1анима урођена, исиоведи. Лгобавв како знамо не пази на народности и ине различности, она грли, шта 10и се мили, и тако лепа Гускина и лепвш Шемонтезацг, пошто се ратг сврши, у бракг ступе и у самоме Петрограду се венчаго. Киазг Менчиковг и друга племићка господа обдаре заручника и и1)Гову заручницу у знакг пр1ателвства богато, и ови наскоро изг Нетрограда одпутуго у Французку, одкуда ће до после натрагг у Италпо. Када су младми супругг и лепа супруга у Л1ону бмли и тамо по авноме шеталишту шетали се, обшту позорностБ на себе обрате; онђ , што се е одликовао иетЂ витежкимЂ редовима, коима су му прса ради велике храбрости, кого е на боишту одпре показао, украшеиа бмла, а она збогг необичне лепоте, коши су се мимоидући дивити морали. Тусе догоди, да едапг лепо одевенмИ Французг предЂ нби стане, свои дубок!В поклонђ учини и ове речи, почемЂ се на младога супруга обраги, умилато изусти: честитамЂ Вамг свесрдно, мои господине, ако е ова прелепа госпоа збила ваша супруга и права Гускинн, како то лгоди наоколо еданг другоме у уво шапћу, то сте Вм онда на свакш начинг дражестнш добитг получили иего истш нашг маршалг Пелише, кои се безг — невесте враћа. На ове речи, кое су тихо смешепћ на лицу младога супруга и п1згове лгобе нронзвеле, буде Фрапцузу одговорено, да е истину Н0Г0Д10. Загимг се поведе дунш разговорЂ о последићму рату и ШемонгезацЂ изиреповеди Французу свое пригоде, што е овога у толико занимало, да га е молјо за допушген^, да 1гћгову преповелку за предмсгђ романа узме и шо у тако красноме оделу читагоћему свету саобшти. То му на последку буде дозволћио и сада у неки Французки новина излази тав романЂ, коИ се ако доиада и бмти ће истми укратко време на немачти езмкЂ преведенЂ. — Ето, камо лгобавБ води. —