Podunavka Zemun

224

Сутраданг све буде свршано. Прво дође белЂжникђ нвнб Ш , коВ завештаИ папише, коимђ болестница савЂ нћнЂ иметакЂ Вилхелму оставлаше, затимЂ ступи духовникЂ у собу, два сведока следаху и — венчан4 безЂ дали1з препоне доврши се такођерЂ. Ч имђ е све у свомђ реду бшо, учини се као неко чудо, иочемЂ стара тетка сђ кревета устане, затимђ крепкимЂ коракомЂ кђ Вилхелму се приближи, и нћга загрли и полгоби, весело говорећи : „хвала Богу, бол4 ми е и мислимђ , дасамт. подпуно оздравила/' ВилхелмЂ морао се за столицу држати, да непадне, Августа пакЂ, коа толико снаге у себи ше осећала, да се помоћго столице на ногама уздржи, пала е у несвеств, одђ кое се текЂ кодђ куће свое разбере, камо го добри лгоди одђ тетке донесоше. ВилхелмЂ е 6 бш човекЂ, коб е свое бреме пристоино поднос10, и новце женине хладрокрвено тро1ШО. Кроника наша — но нетреба све веровати, шго укроники стои — лвла, да е ВилхелмЂ за свакШ полгобацЂ, когђ му нћгова стара даваше, по три а кадкадЂ и по више дукага у пачунЂ уои ставлдо, и ако е то истина, то е онђ лепе новце добјо, коима е могао душу веселити а срдце ободрити.

Августа пакЂ ? Очанвала е, и у овоме смућеноме ума станго — даде руку некоме староме шеширџт, кои е удовацЂ , безЂ деце, пунЂ новаца 6 бш, ц нк> одавно већЂ залгобл1 >нимЂ очима гледао. Кроника —: али опетЂ овде прим &тити морамо, да нетреба све веровати, што у кроники стои — вели, да е и Августа староме шеширџш за свакШ полгобацЂ, когђ одђ нЂга добБ1ваше, десетЂ до дванБ1естЂ дуката урачунала, дакле три и четири пута вуше него што бм ВилхелмЂ одђ свое старе узимао, и овоме поступку ше се ни наиманћ чудити, почемЂ се зна, да е Августа на моде трошила, а женске моде — ако е истина, што лгоди веле — коштаго свагда више неголи мужке. Нема сталие среће овога света. Навали колера на варошБ, те у еданЂ данЂ и стара тетка и старћш шеширџ1!1 одпутуго подђ зешлго. ВилхелмЂ и Августа, тимђ ужаснимЂ догађаемЂ тронути, скупе свое новце, оставе окужену варошБ и одбегну у ИталЈго, да се тамо охрабре и свого жалостБ забораве. Шта е затимЂ следовало, лако ће намЂ оштроумнБШ читателБ постичи: венчали су се, и садЂ се већЂ не разговораго више о — жеиидби противЂ вол15.

КОРЕСПОНДЕНЦШ Господину I. Д. у К . . Ваше писмо одт> 10. о. м. добисмо и молнмо за продужен-ћ и свршетакт. саобштеногв намг са т стаика о ђ. Л-у, да га у ц^лости имамо и на еданпутг потомг саобштитн можемо. Учинили би намг што наши кажу велнку лгобавБ, кадг бм нацп> до посло описе живота покоиногг дпректора П. Г. и проФесора Г. Л . . . набавили, кое би ми у Подунавку ставили као заслуженимв споменшп, нБиове послености на полго науке. Мислимо, да ће вамг изиори за те саставке при руци бшти и надамо се прјнтноме одговору. Захвалгоемо вамг такођерг свесрдно на доброти, сг коншг сте се за умножен^ предплатитела на користг нашегг листа уаузели и желимо вамг срећанг усп^хг. Сг Богомг и здрави весела намг остали. —

УРЕДИИЧЕСТВА. Господину пароху С. К. у Д . . . Одговорг на ваше писмо одг 5. о. м. доноси вамг данашна Подунавка. ПрјИмите нашу топлу хвалу на пр1НтелБскои понуди, кошмг насг обрадовасте, и б}'дито ув-ћрени, да ће намг ваши иринезци свагда мили и драги бБ1ти. Обвезаћете насг такођерг саобштаван$мг занимателни' чертица' изг банатске пов4стнице, коа богату и то садМствиван^мг млогн' славни' Срба' набавл^ну грађевину притижава. Знамо да народг у вашоП околјнц лепе приповедчице, песмице и мале басне имлде, кое тштг нису у нвностб ступиле. Изволите вашу позорносгв и на ове предмеге обратити. У осталомг поздравламо васг искрено и надамо се да ћете намг скоро опетг писати. Сг Когомг —

Д. ХДЧЕГк, нспвивааш! Оишп пзг Пмнте, сгавла нрепокорно до знаиа, да е свое слагалиштс оптичнпхЂ (за болБи видђ очиу' служећихЂ) справахЂ у оидашнои гостионичи кодђ златногЂ анђела у соби Нр. 3. за продаго изложш, и узима себи слободу, обшту позорноств особито на свое нзђ шваицерс к о г ђ (фјиитђ —) с т а к л а с а ч и н 4 н е наочаре обраћаги. Бавиће се истбјп овде само до вечери дана 16/18. о. м.

IV ДЗрШ?* П№ ()1епи( егдеВепј! оп, ег (еш о^ИГфеб 5Вппгеи> 1адег 1т @о(1ђаиГе ,дшп до(&. @пде1 /; , З'»ипег 5Јо. 3. јшп 33е1гаи[е аиј^ејМ!, нн& егГаи&Ј |1ф &е[оп&егб ап( [еше |1гШеп оиз ^сђшпза- - ЈИпи-п^аб аи[тег!Сат Ји тафеп — ЖегтеШ ђјег пиг Нб 284еп &. Ш. 311) е п

4ч' жо

Ш, 0Е11Т5СН, 1МШМРИ Р1§Т,

о •о С1

; -П) 0 егШеИ!; 8сћпе11-1Јп1:етсћ1 т а11еп 2\\ Т е^еп с!ег Са1П§гар1не. Ећепзо ћеГгзз! ег 81сћ тИ с|ег АпГеШдапд ^ €> уоц рћо1одгарћ18сђеп В П (1 е г п, 8о-т)ћ! етгеЈпег Регзопеп, дапгег (Јгирреп, а!з аисћ уоп Еаћ(1- е|Ј есћаЛеп, Ее1сћеп и. з. \у. Еиг Рог1га1заћпНсћкеП \\1гс1 дагапИгк. \Уоћп1 1ш 8сћ\уагхеп Ас11ег ги 8ешИп. ^ ■©^.... ■ ■ "С

ОдговорннИ из^арателБ: I. К. Сопронг.

Печатачо кпвигопечатнБомг I. К. Сопрона.