Podunavka Zemun

238

треба, у ко1оИ се толико чађа метне, колико у размерн спрамг деблБИне дрвета доста бнтн може. Затимг се чађт. са землБомг добро покрити и стабло у наоколо сг водомг залити мора. ОваИ поступакг иосле две трп годпне вала повторити, и следстео тога ће бити, да ће се плодг дрвета за чудо умложити. Препоручуемо ово посве бфтино средство гноена свимг господарима, кои воћнлке имаду, и мислимо, да ће имг трудг, ако се истимг ползовали буду, богато награђенг бнти, а особито у пред"ћлима, гди се чађарнице налазе, може се тан гноП башг и забадава набавити. —*■

СМћСИЦЕ. бсу ли стари народи иушили? Ово питан4 занимало е већг доста пута исиитателћ стародревни ствари, и читамо у некнмг новинама, да су народи шш гг пре Херодота (на 450. година пре Христа), нмено у Азш и у севернимг нред4лнма Европе за иушец4 знали, и да су и сами Грци н Римлини овоме обичаго привикнули. Ово доказуго реченн нспнгателви, наводећи изг Херодотове пов-ћстнице и изг природне исторје старјегт, Плин1уса нека места, гди говоре о малимг ц^впма, крозг кое, кадг ш тко до уста метне, димг пролази. Нашли су нонјегг времена ц%ви сг малимг округлимг лулпцама међу другимг старимг посуђемг у риискимг развалинама, и учени нашн исиитателви надаго се, да ће помоћго кемичке Глучбене) науке те ц1>ви у лулице моћн раз.иочпти, да потомг дознаду, сг чимг су и1згда напуп-ћне бБ !ле. Ако имг то садг нође за рукомг и они докажу, да су наши одавна већг преминувши предци доиста пушнли, имаћемо лепе утћхе, ербо ћемо онда ув-ћрени бмти о староИ истини: да нема живота безг сисалвке, т. е. безг луле. Мц ово до знана наши племеннти дуваш.ин садг ставламо и надамо се, да ћеду се тоП в-ћсти, код нмг иутове давноп ирошлостн изг нова крчи, одг свегг срца радовати: иил" лп »» човеку знати, да су му већг н прад+.дн пушпли а можда и смотке (цигаре) правилн, кое су посве добре бше. Храбра путипца — Ида ПфанФерг шп иие и родомг е нзг Беча — обишла е скоро сцу землго н лане текг се вратила изг унутрашнћ Аз!е, гдн е међу дивлаци.ча боравила, кои се 10штг до данасг човечЈнмг месомг лране. Очепидно шо, кон само едцимг слугомг и то полуцрацемг ираћена путоваше, милостивбш Богг чувао, да е све оласности на овоме грозноме иуту избегла н срећно опетг свонца у 1Јечг се вратила. Она е лепи редки сгварн изг они предћла, у коима е бнла, са собомг донела и написала потомг знатну кнбпгу , у којоИ своа иутована обшнрно преповеда. Госпон ПфаНферг иревалнла е већг шесету годину живота и маслш бм човекг, да јои е неће

више иутоватн по далокоме свету. Али тому н1е тако. Страстћ путованн недаде тН мира ни покол кодг куће, и ето већг чи-> тасмо, да е оиа пре неколико дана опетг путничшВ штапг у руке узела и одпутовала преко Енглезке, гди е кодг више отмени особа —међу коима се и супругг кралкице, херцегг Албертг, налази — новчане помоћн добпла; она намерава изг нова поодити пред^ле лгодождера', и можемо се садг надати заннмателнимг и за науку не само землБописну но и повћсгничку важнимг новостима, ако она предузето путован-ћ срећно сврши, То да полз'чи, искрено 1оГг желе почитагелБИ н-ћнн. —

„ДаИ ми иоваца'," рекне едномг прнликомг нек10 грађаиинг пзг Коринта философу Дшгенесу, кои е башг замиш.гћно на друму стаао. Дшгенг на то се сагне кг землБИ, захвати иешго праха сг прстнма и каже потомг грађанину; „а новацц немамг, ио шта одг Бога имадемг, свесрдно ти даемг: ево ти праха. —

Пвламо са великомг жалосћу, да су намг вредна и поштена лнца бракг и Петакг з'право данасг оставку написали и у руке дали. Она овако гласи: Господине! Ми ндемо, одкудг смо ндошли. Неправда овогг света тера насг одавде. Шта? Зарг мм нисмо дћломг иоказали, да смо мудре, паметне н досетлБиве главе ? Па опетг имаде Ш, кои би казали: да то ше истина ? Ше ли то неправда грдна, нечувена? А друго: камо су наше паре? Бшц сте намг обрекли за сваку досеглБивостБ д}*катг у злагу, а дали сте намг — колико? Ево вамг квптирамо, што смо одг Васг до данасг добнлн : 0000000000. Броали Вш сг леве или сг дееие стране, изићи ће Вамг едно те едно, т. е.: ништа па н и шта. И г»« Гоголт. оошаи, диорш! госнодине; како намг е, то ми наибол-ћ знамо; како ће намг битн, за садг непитинте, ерг мн то јоштг и сами незнамо, а — што се незна, о томг нетреба ни говоритп. Ми се у осталоме на Васг несрдимо, а зашто бн се и срдили, кадг намг башг ништа нисте ни учннили? бдномг речи: ми полазимо како смо н дошли — сг празномг торбомг. Весела намг маПка! Ваши покорни слуге бракг и Петакг. (Ирнм-ћчанћ уредпичества.) Садржаи овогг иисма мора насг у срдце дирнути — н то е узрокг, да на исто ништа неодговарамо. Желнмо садг нашимг досетлБнвнма шнацнма срећанг путг и надамо се, да ћеду они можда опетг икадг у ове пред^ле доћи, и кадг то буде, рећи ћемо свесрдно: добро намг дошлп, сланви браче н Петаче!

кгм иа проддк).

У овоИ вароши налазп се на продаи кућа на окретноме лесту стоећа, кои е изг тпрде грађевине сазидана; она се састои изг впше соба са куГшомг, сг бунаромг у авлп! и т. д., кои кућу желе купитм, нека се изволе обратити на уредничество овогђ листа ради далћгг извћсћенл.

@3 Бе|Тпђ>е^ (1ф ђГег јп ®етПп јп Гебђа^ег еЈп ппб (оПђет 5Ша^егча( де(ши(ее> фаиб иои шеђгегеи дгореи, (сђопеи Зтинет, $ифе, ЗЗпшиеи н. (. ш. 511 »ег?аи(еп. — 21и8ћт(* &аги6ег т &ег З^е&аРНоп &Је(еЗ ЗЗГаиеб.

ОдговорниП издавателБ: I. К. Сопронг.

Печатано кпБигопечатнБомг I. К. Сопрона.