Podunavka Zemun

242

милов св010в болестници. „Ето дођоемо кудг смо тежили," рече 10Л, „ето ти твое постоибине." — „6стб, кудг самБ тежила на землм). Скоримг ће се мои пра 1 у надежду вечногг живота разсути, мое мзмучено тело смириће се поредт. костјго мои' побожни Богу угодни дедова, ерг гробови мои пресладки' роднтела далеко су остали иза насг, далеко преко далвнога мора; иећу Ш више видити". — „Зашго, мила моа, а рече 10п младмН онаи човекг, „зарг бржеболЂ губишг у срцу надежду, о кошп си некШ данг говорнла ми. Зарг сн већг заборавила, како ти е онда тежко бмло, кадг ти е лекарг казао, да се што брже уклоннмо изг оне н здраве, топле землћ, н да повратакг у немачку отачбину може те одг смрти избавити, како сн, чиаг те е воздухг твое постонбнне задануо, виђено окрепнла се. Деца твоа и н ннкадг се сг тако радостннмг упованЂмг, да ће се молитва наша услншнти, ко Господу за твое здравлЂ нисмо молили, као гогросг кадг си онако лепо и на мнру заспала, као што никадг у твошИ болести ниси могла. Кадг си се пробудпла, па самв ти казао да немамо више одг шестг сатШ до места твогг рођенл, онда си твого нанмплпо песму: Хвали душе мон Господа, восхвалго Господа вг животћ моемг," тако нсннмг, радостнимг гласомг одпоала, као да си здрава, и онетг си, после дугогг времена, сама собомг дечици стадће нвино одело обукла, да данг повратка после дугогг, трудногг путована сасвимг светчано праздновати могу." — „Опрости ми," рече болестннца, „Мирко, што те моимг речма у бригу задаемг. Штросг самв се одг сна пробудила, кон мо е, могу рећи, небесномг радошћу разонод'10, зато самв се бмла онако окрепила, кадг салв устала. Срце е мое радосно и утешено одг господа, мога помогача и могг лекара. Али осећамг да ће ме ака болеств наново оборити. Како Богг оће онако нек' буде. Радо бм сг тобомг и мошмг децомг живила. Ако ме онг пакг позове одг васг, онда ће онг, Богг, вашг пр'штелБ, вашг договорг и разговорг, свагда узг васг 6б 1 ти ; н како самБ благодарна, што овде где снмб изг руку старогг у годннама учителн, кои ме е крстш и смиреномг свошмг иаукомг и свесрдномг молитвомг за то преправш, свето прнчешће узела, п иоследнБЈб путг тело и крвБ Христову примитн н сб овимб светомг растати се могу." МладнИ човекг обрише очп, сг конма е подуго тп'о молећн се вечершо црбенБ гледао. „ДаП да по'игимо, а рече болестнпца, „да се гдегодг склонимо подг стрего, да 6 б 1 се опростила еданиутг само овогб трескапа па колпма. Напптаи за крчму Нетра Икогшћа; таи човекг и сви н1>гови бмлн су добрн ир1а гелБИ мои' роднгелл. Нпедно ме неможе познаги, а негреба нн да ме знаду одма. Мб 1 ћемо сг децомг страннимг взикомг разговарати се ! Богб ће дати, ге ће се верне душе братински о нама ностарати." Мпрко е издржавао и чувао кола да нештруцкаго докг не снђу у село ; у неколико минута пређу већг и таб путг; болестннца 6 радостно на све стране зверала, сваку кућу, свако место н1>ногг детинства, пре сшго накг цркву и гробл^ гледећи, и тако уђу у село, где 6 на рукама верногг нЂногг супруга у собу разпремл1»ну старомг крчмаркомг однешена, смирила се. До ноноћи Мнрко нив заспао, брпнући се о жи-

воту миле свое болестнице, коа се ние пређарила што е прорицала. брг текг што су е снустилн на кревегг, муке 10Г1 се тако умноже, да ништа о себи ние знала, и бБ1ла се као мртвацг укочила. Но и она надежда, о којои е страдалиица напоменула, да ће Богг нбо^ и нћнима овде у часу наВвеће нуждне добре душе наћп, изпунила се. СтармИ Петарг Иконићг н нћгова домаћнца 6 б1ли су живи, и настаавалн су око болестницо тако свесрдо као да су е родили, ако имг ние могло ни на умг пасти, да е та млада Енглезкина кћи нбини добри суседа и пр1ателл, кон су пре дванаестБ годииа сг плачемг гледали Ш, кадг су у светг отишли; ерг е онда 1ованка у петнаестоб години као ружа румена бБиа , па нико е небм садг у ићжпои бледоЛ болестници познао. Добаве лекара; овап види да болестница тежко болуе, али да ние иа смрги; грчепи, кои' се онб боло, нису наступили; пре поноћи угрси се опетг смртноладни удови, повратн се н дође себп, потомг заспн као и деца, кон су одг путована уморна, одма с'вечера поспала, п незнагоћи за опасностБ, у К010И се сладка нБИна маИка наоди. Мирко е самг седш поредг нби на кревету. Но ние 6 бш самг, ерг никадг јошг одкако зна за себе нне се тако жнво, тако побожно сећао присутств1а онога, кон е помоћникг свима, кои га призивлго, свпма, кон му се свесрдо моле. Предг саму зору и онг сладко заспн ; тргне се нза сна башг у онаВ ма', кадг е и болестница разбудила се и разонодила гдедећп у сунце, кое е крозг гране одг дрва по соби обасало бвио. „Одкако самБ брата и дете нзгубнла, и одкако самБ се поболела, шшг нисамБ тако сладко спавала као ноћашнго ноћв" проговорила е белесница нешто ведр1бгг лика. „Снила самв мое нокоПне старе, деду и бабу, да самБ сг нБИма као онако сладко ручала, као што самБ дететомг чинила. А што ми е то у санг дошло лако 6 погодити, ерг ево, одавде сг кревета могу вндити кућу , у кошВ су мнли мои родителБИ живили, и синоћ б чимг сте ме спустили на креветг, наипре самБ иогледала н видила ону сладку, предрагу кућу, коа е мога деде н отца бвиа. Чини мн се, башг зацело држпмг, да е лекарг Вилилмг наиболвји утукг мошН болести нашо, што ме е изг оне вреле, влажне землЂ овамо у мого благогг воздуха постоИбину послао." Докг е мати говорила, пробуде се и оно двое стар1б дћце; наиман1>, одавно може 6 бгги будно, гледећи сиграло се сг ручнцама на кревегу. Огацг оде са свимг трома кревету матерпномв, коа 10 благослови у пме онога, у кога су име сви народч земалБски благословени; отацг се свесрдо и благодарно Богу мол10. СтармВ Пегарг међутпмг е нолако унГо у собу да они ннсу нн видили; стане гологлавг кодг врата на молигву, на кадг е Мирко сврпио, назове му добро готро, тронуто говорећп : „Садг сте мои правми гостг. 1ошг ннсамБ у момг животу видш, да се ко свесрдше Богу моли, него што васг видимг. На вама се види, како нужда човека примора, те е побожанг. Како бм а радо сг вашомг деччцомг пао на колена и молш се, само да се нисамБ узтезао нрекидати вамг молнтву; и ако сполшшш нужда немучи насг, оно унутраипш тиштн, кого свака христплнска душа осећати има, а и безг сполаши1> нужде ние моИ домг бмо."