Podunavka Zemun

258

— Како ћу да лвимг за васг ? запита служителБ дошавши кђ Фридриху. — БаронЂ Фридрихг НаИбержкш. СлужителБ се поклони и оде у сусј>дну собу, код графу за кабинегв служаше. Врата на кабинету небшху затворена, зато Фридрихг могаше чути резултатт. прјава. — Баронг Фридрихг Наибержми ? одговори граФг срдито: — и непознаемг тогђ господина. Какавг е то човекг? — Младг човекг, ваше сјателство. . . — А шта оће? — Незнамг, ваше С1ателство; онг жели видити васг, ако вама време дозволава. — Но, — пусти га . . . Не, чекаи, скупи иаипре ево ово. Такавг предговорг ше ни иаимаЈгћ 6 бш умилнтг за Фридриха. Онг побледи као крпа н мислаше да колена подг нБИмг клецаго, но вратити се било е немогуће. Онг се стараше да се ободри. СлужителБ изиђе и замоли барона да уђе у кабинетг. Фридрихг УђеГраФг Розенхабмг стааше у краго собе у сћпки. Олг биаше стаса висока, танакг мало грбавг; чело му беше чисто. ПроницателшлИ погледг, коп онг управи на младогг човека, чинДше се да чита збун -ћие нћгове мисли. Намрштене обрве граФове сведочаху, да му ова посћта ше башг угодна. Онг учини еданг коракг кг Фридриху па стане. Младии со човекг дубоко поклони, и, нодижући главу сусретне паново питагоћји и ладнБШ погледг, одг кога му се сва кожа наежи. Онг сг почетка побледи , после норумеии; неотице пипне медалго, да види да е ше изгубш. ГраФг му одговори поклопомг главе и движеи1змг руке, а перекне ни речи. Забуна се Фридрихова удвостручи, но требало е ма што рећи: графг очевидио очекиваше да онг почне разговорг. — Молимг за опроштен1) ваше шателство, рекне младми човекг дрктућимг гласомг: — ако самБ васг обезпоко10 мошмг посЈјтомб . . . мени би бнло врло жао кадг би уиотребјо на зло вашу снисходителностБ и нигда нећу себи опростити за ову смћлостб , коа е вама може 6 б 1 ти прекннула неко занимаII 1з, кое е безг сваке сумн-ћ за васг много интерес1ие. Говорећи ове речи Фридрихг управи очи на граФа и сг радостнимг изумленћмг иозиа, да се строго и незадоволБио нћгово лице мало ио мало разседрава и питагоћи погледи више и више доб^аго благосклонНБ10 изражаИ. — Л св врло радуемг шго сзмб васг видш г. бароне, одговори граФ Б иремда и ладно; по сг таковомг грубости, каква се могла очекивати одђ први нћгови погледа; — вб ! нетреба да мислите, да е ваша иосћта мени непр'1атна; и1е л 1 вамг угодно да кажете узрокг ове ... И садг искрепо покаже Фридриху столицу. Фридрпхг се иоклоии за знакг благодарности, међутимг бћшше у забуии како да одговори на питанћ. — Ше л' вамг угодпо одкрити узрокг . . . повтори граФг механично, и као бааги да са свимг о другомг мисли. Међути;.п. оч;г нћгоке управл^ие на младогг човека доб1аху изражаи авиогг изум шна. Те черте , те очи I . . . ватрено рекне онг: — да,

то е слика поразителна! , . . Ниств л' вм младв^ Фридрихг Иаибержкш? Добро е, помисли Фридрихг; — онг е сигурно заборавш, за кога му е авш служителв. — Да, ваше с1лтелство, а самБ Фридрихг Наибержкш. — Ахг, Боже моВ, каква е то слика! младБ10 друже мои, вб1 сте живвш портретг ваше прекрасне матере. . . — МзадБ10 друже! помисли Фридрихг и умало не скочи са столице одг радости. — 0, амајше! — Да, мени е врло мило што самв васг видш иродужи Розеихаимг пружагоћи му нћжпо руку. Гди сте до садг, молимг васг, што васг нема кодг мене пре ? Ма да е Фридрихг и наИтврђз веровао у свого амаИлЈго: опетг зато ше се могао надати овако чрезвичаино брзоб промени. РадостБ нћгова, што га отацг Констанцје тако пријма, бвиа е тако силна, да онг немогаше пружити руку свого већг уваћену граФомг, и промрмла неколико неразумителни речш. — Безг сумн-ћ, продужаваше Розенхаимг, примЂтивши и1)Гову забуиу и немог)ћи се уздржати одг смеа: — а 6 б 1 се онда лгопо и прекорео 6 б 1 васг да заборавлате ваше другове, кадг небБ1 садг видјо да се вн зато каете. — Такое, ваше с1ателство, одговори Фридрихг гласомг 10ште гушећимг се одг радости. — Кадг 6гј а знао, да ћу се удостоити тако благонаклонногг ир1ема, кадг 6б1 а зиао напредЂ, како ћете ме вб1 усрдно пршмити: онда небћ1 оклевао ивити взмђ се сг почиташемг и уверенћмг о моши преданости ... но , . — Но, пресече му граФг речв сг нћжнимБ осме10мг: — васг е одђ тога нешто друго уздржало; ВБ1 сте сигурно, као и сви млади лгоди заборавилл старе свое другове; но то и1е добро. У осталомђ , зашто да се свађамо, стварв е била и прошла. Да видимо шта вб1 сздђ радите. Сигурно продужавате занимана на универзитету ? * Ово питаић одреши езикв Фридриху. На укоре горн1> онђ незпађаше шта да одговори, ио очекиваше да разговорг што пре пређе на друг1И предметг. Разговорг се разведе ватренг и дугг као силомг амајкпе, или е Фридрихг просто своимг умомг, образованости и вештиномг по видимомг допао св графу. — &сте л чули млздбШ друже, рекие онг и прекидагоћи нравствено-философическо уздржанћ: — за данасг е доста. Надамг се да ћемо се чешће виђати. — То 6 доказателство ваше кг мени сниеходктелиости, рекне Фридрихт.: — и вм ћете се угерити да ћу а поитати да е на ново испиту подвргнемг. — Леио, и то очекугоћи, представићу васг домаћици. Кадг васг н призивамг кући то треба и Констанцјн да васг позна. При овомђ неочекиваномЂ предложеиго Фридрихг затрепти; но граФЂ, кои се већв обрнуо да отвори врата непримћти н'ћгову забупу; и кадЂ му опђ ла зпакЂ да уђе, младвш човекЂ коекако постави се у тишину Констаицја седећи на балкоау шјаше нешто одђ ланена платпа. — Коистанц1а, рекче РозенхаВмЂ приближумћи