Podunavka Zemun

261

удала се за човека, тогђ предсћдатела суда, кои се ни Бога небои ни лгодш стиди, и кога в срце одг каиена а не као у остала св-ћта. Она му е друга жена, ерт. прва н1>гова жена мало е сг нбимђ и бмла, и одг н1> му е само еданг синг остао, кои е већг одрастанг ђакт. бв10, алт> га е друпи неши ђакЂ пробоо и умрго е. 0 тои несрећи ова садашни н^ћгова жена и незна ништа, ерв хоштђ пређашн^ћ године, кадт. се то догодило, бвиа е она већт. сишла сг памети, па су ши могли и што друго приповедити, она то ништа ше дознала ни разум1>ла. Но она в доста и свое неволћ пмала, н '1е требало више претоваривати. брг што е та госпа препатила, незнамг в ли јоштг когодт. у св4ту. Одт. како се састала сг човекомг, никадг н^е јоштг ст. нвимб у лћпои либави бв1ла, ерв е оваИ свагда готово намргођенг и зловоланг; нога му нози добра немисли, а гд1> л' да онг другомг жели. Онг е учишо те е и на свои животг омрзла; а кадг му дођу н1>гови ђаволи, или кадг се на!не, онг е изтера изг куће напол1>, а чуло се и да е туко. То е све добра она госпа кг срцу прииила, па и кадг ши се мужг одоброволви, ше имала добре вол1> на н1>га, ерг е видила какве е зле нарави. Зато е увћкг бша невесела, и кадгодг е сама бмла застаала е баба Мила а она се сва умивала одг суза. У томг шв послћ дв1з годмне поклоки Богг едно мужко д1>тенце. Опда јои се мало у срцу разгалило, сг д1>тетомг се ут-ђшавала и сг нвимг еднимг данг-ноћв забавлала. Но шта се догоди? Кадг е детету око три године бвио, нмали су гостјго у кући, а н1>га су оставили те само по градини и по улици Савл1и) сиграло се. Бнла е башг недела и врло врућина; кадг се заладило изиђу сг гостима у градину; мати потражи дете, кое се на еданг сатг пре онудг сиграло, садг га нигди ше 6 бјло . Свудг су по градини, по улици и по кући тражили га; пб1тано е но свомг селу, слати су лгоди свудг на све стране, ако онолишно дете и ше могло тако далеко заврлати; све е бвио залуду, д1>тета бвио па ше, нестало га као да се у воду утопило. Догодило се да е у то време предсћдателБОвица башг на свомг добу бвиа. Неможе се друго што о нбои рећи, него да е докг е здрава бвма, една добра ипобожна,душевна жена бвиа, коа никадг одг цркве ше изостанла, сироте е и да незна нћнг човекг подпомагала, а особито сиромашномг свештенику доста е добра учинила. Оваи ши е у жалости н1>нои често долаз10, т 1> ш 10 е и бБиа се на божјго волго ослонила. Роди одмахг за тимг жеиско детенце, кое е ома сама неговала и гоила тако, да нипошто ше хгћла туђимг рукама веровати, него е данг-ноћв сама надг нвимг лебдила. Д1>тету е бвио одг прилике већг три месеца; бБио е лепо и као абука пуначко. Метне га нати едио готро у коританце да га окупа. Докг е она у томг послу бвиа, зачуе се на нолго дрека и лукг служкина. Млада една неразумна служкина утрчи у собу вичући: „аохг! госпоа за Бога, нашли смо Драгића." — „А гди?" запита госпођа уплашено. „Тамо у сену," рече служкина. „Мора бмти да е ушо у кошару гд1> се сено збаца и дене, па заспао, а счуге су онаИ данг сено довезли и онако на п4га набацали; садг кадг е сено потрошено, нашли

су га, алг се већг савг разпао." Кадг тужнБ1& таЛ гласг госпођа чуе, обнезнани се и падне у несвестБ; служкина повиче друге у помоћБ, и докг су се око н^ћ бавили и повратили е, оно мало дете искрене се у вод», и удави се. Госпођа дођесеби, заиште дете; естБ, оно мртво. „Ахг несрећна самБ ти а мати," повиче, „обое самБ д-ђце мое непазећи удавида; а почне лудовати, и одг то доба, Богг да сачува и злотвора мога, полудила е. Само кадг су децу понели у гробл4, дошла е бБиа мало кг себи и плакала е као и остали св1>тг, алг одг то доба никадг више. Но лутку, кого е наипре сама одг крпа и марама начинила бвиа, а посл1> су ши одг дрвета саграђену набавилм, ни данго ни ноћу изг руку неизпушћа, и мисли да шв е она д - ћте," Докг е тако Марта о жалостноИ смрти другогг детета несрећне те госпе приповедала и тугу нЂну напоминала, у кого е она збогг тогг пала, на 1ованки се познало да е нешто узнемирена. Метне мараму на очи и хгћла е свиснути одг плача. Мирко е на послћдку приповедке све у шо гледао, ухвати е садг за главу, и гћшш е енглезки гозорећи. Марти ни на умг ше пало да нго болестница разум-ћ, ерг е држала да она само енглезки зна, зато се и она уплаши шта 6 б 1' жени у еданг махг, упБ1та поплашено; „ел' вашоМ, госпођи, што зло?" и притрчи кревету да ши помогне. „Проћи ће шо то одмахг," одговори Мирко. „Наибол1> јои е кадг се кодг нЂ ништа неговори; ако е ужина готова, донесите е мало посл1>." Добра ова жена ше знала, да у приполедки о узроку сг памети сишавше госпе збогг смрти последнћгг детета, нешто е бкио, што е Говапкиногг срца досадг незалечену рану позледило. Мирко ши е повгорјо све оно, што ши е често, истиномг наукомг христанскомг ув1>ренг, говорш, кадг 6 б 1 томг кривпцомг горко и жалостио себе укоравала, у кош& она ни наиман1> н1е бкиа крива, него 100 се то само тако у главу увртило; препоручи ши озбилБно, да се сети судбе сг ума сишавше госпе, коа е може научити, шта може 6 б 1 ти онда, кадг се преком1>рно туги предамо; дозове све трое здраве, веселе де чице предг нго, и опомене е да на нби погледи, па да несрди Бога, него да му на НБИма благодари, и о НБИномг здравлго моли му се. Бол^ћ него икадг послушала е болестница свогг мужа, и радостно е гледала у нби четворо сг добромг мавкомг нкиномг Мартомг за асталомг седеће, па е и она та0 данг неколико залогаи сладко поела. БрижлБива домаћица Марта, узнемирена пром^номг, кого е тогг дана предг подче И) 1ованки видила , нослала е по лекара. Оваи е одмахг дошао. Господинг Св1>тковићг н1е 6б10 само обнчнБШ селскШ лекарг; онг е збогг нћгове науке и искуства сг првимг лекарима главни вароииа 6 бкј помешанг, а у младости нћговои и бмо е међу нвима. Повелико одг отца насл1з!)ено иманћ, и шго е мирг и тишину лгоб'10, л1>по 5ј1> сто и положенћ око „Ливадинахги што е одг толико година са свештеникомг мћстнимг у прјателБству 6 бш , задржао се на селу, гди е спокоино проводјо време, у коб е одг дужности свов доколети могао. „Садг башг идемг, а рече лекарг, „одг еднв