Podunavka Zemun

270

старм8 Иравдићг, сђ коммђ се непрГателБИ, кое е исткну и правду говорећи задобш, никако нис/ могли на едни коли возити; а по смрти старчевоИ жив10 е у нбо И н 4 говђ синђ, мои кумБ н наиболБш прјателв, какавг се овогђ све га имати може, са жеаом в и двое деце. Младни ПравднћЂ држао се онако као и нЂговђ отацЂ; изобличавао е оно што е безбожио и неираво бв!ло и сђ приликомЂ и безЂ прилике, и држао е страну угнћтени ако и н!е 6бш изученЂ адвокатг, ерЂ е не само овдашнБимЂ судцпма у очи доказивао шта валн шта ли немалн, нег,о е у нужди и непосредствено кодђ кназа и дћЛ)вогЂ совета право изтраживао, па су наши званпчници на н1>га мрзили, али и зазирали одђ н"ћга. Шче сзмб јоштђ напоменуо, да е пређашнБШ вБЈСОкоблагородиБШ господарЂ своимђ раскошствомЂ и препаромЂ свогђ управптела, готово сасвпмЂ пропао; насл-ћдникЂ н1јговђ садЂ е у Бечу у воепои служби. УиравителБ, исто онако безбожанЂ као и н^ћго†господарЂ, овога е добара и новаца, господарЂ н1)га пакЂ домаће честилинпо, ерЂ укратко да вамЂ кажемЂ, иредседателв кодђ кога сте готросЂ бвЈли, есте, као што е већЂ позиато, старог б барона копиле одђ едне служкинћ, кого е сђ добримЂ миразомЂ дао за уиравитела. СадЂ, старо е стабло обал1>но, али отровне жиле н^ћгове остале су у землби. Истбш таи предсћдателБ, кои е као младБш господичићЂ крозЂ велике школе проуио; па онда, пре него што су му и паустнице 10ШТЂ пробиле, садаппгћ н1)гово зван1е заузео е, са злобомЂ дал1) е дотерао, него н +)ГО вђ назовБш —- и правкш отацЂ. Мои кумЂ, млађш ПравдићЂ, пстогђ е, докђ е јоштђ дечко 6бш з6огђ н1)ГОви безбожпи д-ћла укоравао, неколико га е редш са свошмђ замашномЂ рукомЂ и изударао, кадЂ е оваи надЂ децомЂ смромашнш отцева показивао свов несташлукЂ. 36огђ то 1- ђ е деранЂ таи и кад-Б се власти дочепао, злу во.по имао на могђ кума, па, као што се често на овомб свету догађа, „сила Бога немоли." Злочинцу тоиђ Правдића уклонити изпредЂ ОЧ1Ш, као шго се прилично обелоданило, помого е еданЂ човекЂ, кога е мои кумЂ, тако могу рећи, изђ блата подигао, пуке сиротинђ отресо и доста времена у кући сво10и као мало дете неговао. ТаИ е 6бш некШ посленикЂ у дћлаоници изђ Елсаса, кои се обогалБЈо, па П1е се могао више хранити. бдно гогро нађе ПравдићЂ да му е налона (асталЂ за писан1)) одвалћна. ПрозорЂ е 6бш извал ^нЂ; другч1е 1Пе могло 6б1ти него е лупежЂ ушо сђ грана едне лбуке, кое су допирале до трема, изђ кога е прозорЂ 6 б 10. Чинило се да ше ништа много однешено, ерЂ ПравдићЂ е у тои налонБи др?као само неке харт1е, кое нису врло изпреметане, и окромЂ нби до 30, 40 талира готови новаца бвио е. Ови су, да богме, однешени; лупежЂ, тако се мислило, морао се одђ нечегЂ поплашити, ерЂ онде е 6бш и еданЂ расто†орманЂ, у комђ е сребрно посуђе и прилично готовине 6 б 1 ло , па оваИ ше ни дирнутЂ. Правдића е то опоменуло да се бол^ чува; абуку иосече, собу бол1> утврди, скупоцћше ствари пренесе у собу спаваћу, па е штету одмахЂ и прегорео, ако и есте мои кумЂ ире тога много већу имао, ерЂ неколико хилада форинт1и пропало му е кодђ некогЂ рођака нћгове жене, некаквогЂ трговца увароши, кои е, као што ка-

заше, пострадао. Али е то 6 б 10 само малмВ почетакЂ и предв-ћстникЂ буре, коа ће се одмахЂ за тимђ надЂ домомђ доброгЂ, поштеногЂ Иравдића излити. ПредсћдателБ, кадЂ му отацЂ, управителв умре, позове еданЂ данЂ кума могђ себи и поиште одђ н-ћга целу суму за зграде и баштине, за кого е старвШ ПравдићЂ, кадЂ е амо дошао, одб управигелн пришо 1и. „МорамЂ," рече онаи неправеднБШ човекЂ, „садЂ по смрти могђ отца нћгове послове у редЂ довести, а за то е нужно да се наИпре то знатно потраживанЂ, кое мои отацБ одђ васЂ има, намири. ОкромЂ тога," дода онђ јоштђ , ,/Гаи е вашЂ дугЂ сђ тимђ знатно нарастао, што, као Што видимђ , у толикомђ дугомЂ времену 1пе интересЂ плаћанЂ^' Кад г б е пр!лтелБ мои то чуо, као да га е громЂ удар'10. Дуго ше мого речи проговорити, тако е 6 бш узкип^о у срцу одђ еда збогЂ нечувеногЂ угурсузлука, кои се на нћга п на честно име н^ћговогЂ доброгЂ родител^ натурити хтео. „Како е вангБ отацЂ," тако проговори онђ , „иман'ћ то, о коемЂ е речв, ненопггенимЂ путемЂ зпгћчш, то е свакомЂ селлку познато; исто тако свакЈи зна како е моМ покоинбш отацЂ исто поштенимЂ начиномЂ стекао и готовимђ драгимЂ новцемЂ иапрено плапо. Зато држимЂ л то за дебелу шалу, и да ваМЂ неће планути на чанку, то што-тражите да н онетЂ по друпИ путЂ плаћамЂ опо, што е давно — и давно пре дваестБ година плаћено." 0нако како е бмо мои кумБ узкипш, као што ми е посл!) казивао, а као што е и оиде десивши се служителБ судче†приповедао, много е шштђ опори речш изкресао, кое су не само честБ, него и само срце предсћдател-ћво дирале, ерЂ ово ше одђ камеиа 6 бјло; но онђ е пзкђ беснило свое претаао,па сасвимЂ благо реко му: „Добро, кадЂ ви то тако добро знате како стои, покажите ми доказателства и квите о заклгоченои продаи, ерЂ овде кодђ суда немогу а ништа да нађемЂ, што 6 б 1 ме о тоИ ствари изв-ћстило; или ми доведите сведоке кои су бБаи кадЂ е се по погодби намиривало. 1 *' ПравдићЂ онако едовитЂ оде кући, отвори налонго, извади хар-пе наполћ и траж'ш е свое документе, но залуду 1И е тражш, кадЂ Ш ше мого наћи. СадЂ се видило да су те хартче морале бнти украдене, и то по своИ прилици пре каквпмђ домаћимЂ лоповомђ , нег 1 што е оно прозорЂ 6 бш извал1 )иђ, коимђ е злочинство оно забашурено, ерг се моИ кумЂ сет1о, да е мало пре оногђ развалвиванн по своимђ хартјдма познао, да су изпреметане, но онђ е за то самогЂ себе кривш, и одмзхђ 1и в на брзу руку прегледао, завш и запечатш. КадЂ е прозорЂ и налонго нашо извалћне, печатв прстеномЂ ударенЂ нромотр10 е, и видјо да ше повре |јенЂ. Па, како е 6 био са докумеитима тако и са сведоцБ!ма. ОсамнаестЂ отмћши простака изђ села и околине, лгоди у оно доба већЂ у година', могли су куповину засведочити, но ни еданЂ н1е 6 бш живђ едааЂ е одђ нби на неколико недела пре умро. СадЂ, бездФ )л1а тогђ свршетакЂ нетреба да вамЂ казуемЂ, сами можете мислити на што е изишло. ПравдићЂ е осуђет. да сву погођену суму за добра свогђ отца и по други путЂ, заедно са ингересомЂ на мпого година плати, па како онђ то ше мого, заузме председателв сза нћгова добра предЂ себе, коа су при