Podunavka Zemun

300

РДЗЛИЧНОСТИ.

МЂСТНЕ ВЂСТИ. Земуиг. Чини намг се, канда би се и време шалило, «рг у колико се бмла зима прошастогв месеца строга показала, у толико е садг попустила. Дани су намт, као у Марту, часг кишовити, част> опетЂ сунчани. Дуиавт. е безх леда, што намг и бечке новине за тамо лвлнго. При таковимг обстоателствама пловићеду опегв пароброди на велику користв они трговаца, коима е еспапт, на путу заостао. — У последн-1; доба умрли у нашоИ околини више свештеничка лица, међу коима и негдзшнб Ш днконђ земунсшн ЧедомилЂ Сечанскјв, парохг Прогарсшв. — Има ли што лепше и Богу М1ше, него кадг човекг сиротинго сажалава, кадг 10И са срцемг и дћломг подпомаже. Тако морао е и еданг ововаропшв господарг чувствовати, кадг е пре некји данг куму свого сироту едиу пресгару баку сг еднимг Фатомг дрва обдарш, кое е бака благодарећи му свесрдно на поклоиг и прима. Но како се нашла сирота у забуни, кадг после неко времедрварг рачунг .одг петг ФоринтШ, пошлЉ, дабакаплати; а она нема ни два, камо ли петг ФоринтШ, Случаино до!)е друго, сасвимг ту5)е лице, и разум4вши течаИ ствар1№, намири човека, и избавп на таи начинг збун^ну стару душу. Одг оваковогг изванредногг благод^шпн желимо да Богг сваку сироту сачува. — И пр^ателкство е лепа стварв, особнто, кадг ко д^ћлима покаже, да е намг пр1лтелв. Тако пре неко време дође младићг еданг у дућанчићг едногг шнавдера. „Прјнтелго," рекне онг, „небм ми учинили лгобавв, да ми размените банку одг педесетг ФоринтШ?" „Зашто не," одговори оваВ, и извади изг чегмеџета ситне банке и одброећи му петдесетг ФоринтШ прими велику банку. Младићг лепо поздравши пр1лтелн свога — оде. После некогг врсмена нађе се шнаИдерг нашг у чуду, ерг банка кого е прјателго свомг разменуо, бша е одг они кои су већг изишли изг курса, и кои невреде већг ни по паре. — Свршећи данашн-ћ в^сти наше желБни смо дознати разлику између речШ] „храма" и „црк в е ? !" —

СМЂСИЦЕ. (К а п е т а и г М и ш а) Изг Београда намг нвлшо, да е Господинг Ма1орг Миша наименованг за белгиско^г конзула. Господинг Машрг Миша АнастасЈевићг, у србскоме народу познатг подг именомг капетанг Миша и као великШ помагателБ просвете народне, наибогатш е човекг у кнежевини Срб!е, зато се и говори, да ће онг достопнство то безплатежно одправлати, и да ће му држава белгШска само секретара платцти. (Остатци старо-грчке вароши.) ЕнглескШ конзулг на острову Шосу пронашао е скоро остатке едне старо-грчке вароши. Енглезко правителство послао му едну лађу сг справама, на ко1омг се и раденици налазе, ради ископавана стародревни остатака. (Ни ово Н1е р^аво.) У Хини незатвараго дужнике ако немогу дугове да исплате, него поверител^ батинаго, ерг ови поводг даго разкалашности и прекомерномг трошенго. (Младе бабе.) У ГрчкоИ има баба (©гојзпшШг) одг тридесетг година. Како онамо женска лепота за крагко време цвета. Суице Омирово кћерима елинскимг несветли башг поВОЛБНО. МИРОђШ. — Гди ђаво неможе иа крав да изиђе, ту онг пошлћ стару баку место себе — веле наши стари. — Али ово е само у полу истина! ђаво е М у Д рш у томг и зна, да ће дал^ доспети са — младомг женомг! — Ако Тац1тг нје сатиру на жене писао, то су по н-6говоИ истор1И жене у етара времена сасвимБ другч1е бкме, него што су данасг наше. Оне су бвгле ћуталице, стидлвпве, невине у разговору, нису оговарале една другу, и бринуле се свака о своши кући, и свошД деци, и мужеве су свое са наивећимг почитанјемг Предусретале. А ово наше доба незнамг ни самг какво е? Сваки има радо и жену и музику, а нити едно, нити друго управо разуме! Ово е велика загонетка!? —

Споишгћмо, да иладе и ЈМ ° Л,1ВаМ0 свак0ГЂ ' да М0Т Р И Фалични сокова. на описђ Флашица.

ШНРИСКШ БII.1 кЈ!МII СШ ЗД ОНЕ КОИ ПДТЕ ОДЂ ПРС1Н). ОваМ се сокг досада по увераванго наИгласовитш л^ћкара у Бечу и Градцу за чудо добарг показао, а имено противг каш.ш, грипе, твице, промуклогг гласа, вратоболв и грЈдоболЂ. Многи, кои су узели таИ сокг, доказуго, да немогу да буду безг н^га и да само н^му имаго благодарити, што имг е олакшана бола и што могу мирно спавати; збогг благотворногг д4иства оваИ се сокг наДбол^ препоручуе као малов деци, тако и наистаршмг лицама; вкусг му е врло прјатанг. Стакленцета су стеирискогг 6 илбногђ сока бела, горе дугуллста и са калаинимг капцима, на коима као и на стаклеицету пише: „Апатека кодг елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нБима су надписи заедно са подписомг онога, кои производи таИ сокг. Н&на е едногг стакленцета 50 кр. ср.; ман& одг два стаклеицета немогу се слати. Што се завш и пошлго 2 или 4 стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. ТаИ сокг производи I. Пурглавтнерг, апатекарг кодг „елена" у Градцу, а добити се може у Земуну у апатеки кодг „златногг орла в Карла Трешчика. ОдговорнБШ издавателБ: I, К. Сопронг, Печатаио кнБигопечатнБОмг I. К. Сопрона.