Podunavka Zemun

302

„Морепловацг ниенуе ш МаВке Каре пилићи, а ученици веле, да се зову „Непогодне птице". Као што ш видите, оне намг неизбежиму буру предсказуго." „Шта, тако нЂжне тварке да су непогоде предсказтелБке?" примЂти Ема смешећи се, „та, погледаите само како су питоме, како умилно полетаго! Ено! — како она скромно на паанти стои " На едаредг иза нћини леђа зачуе се да две пушке опалише. Г. 1оваит. као великји презирателћ суев1)р1а, стрчи доле у свого кабину, счепа свого двоцевку, и да 6б1 осведочш — особито предг Емомт. — да е добарг нгерг, опали изт> обе цеви, и заиста су две адне птичице на површини воде уб^ене лежале. Садт. друге јоштђ н-ћколико пута, около лађе облете, и опако поплашене вину се у вв1сину, и нестане ш. Оваи е догођаи корманоша лко огорчш. „Богг зна, оћемо л' Ш више кадгод!. видити,,, рече корманошг гласомг врло жалостнимг. Г. 1ованг у место похвале засвого уметностБ и маИстор1го, врло се смути, кадв шштт> прим^ти, да га и самв капетанБ зато мрзко по~леда. Ема, да 6б1 ово брже изравнала, окрене се корманошу, кои дал^ћ настави: „Као што самБ вамг реко, почитаема господична," рече он%, „ове су птице праве предсказателвке непогоде. Л самБ шштт> одг стар1И морепловаца' и то слушо говорити, да су то душе утоплЂне наше браће, кое свошИ собраћи предсказуго, да буду иа опрезу, ерт> 1 имб бурн предстои. Слабо Ш тко жели видити, ал' кадт> 1Г1 види, мора се чувати, да 10 мђ какву вредт> не нанесе, иначе е опасностБ тимг већа, шта више неизбежна. — Кадт> самБ а пре н1>колико година' изг Ливерпола у Бостонг путово, утуче еданг такову птину, а после три дана лежали су остатци наше лађе на прибреж1го едномг одг Америке."— „Насг ветарг кг западу гони, и шштг вечерасг приспети ћемо на ужасно Црно припреж1б (Сар пе^го)," рече капетанг кои е доако ћутао, „да разширимо мало више в1>трила, па да се упутимо мало далЂ у море." Како корманошг и заповедникг, тако и сво лгодство лати се своИски посла. „Суевћрје! жалостно суев1>р1в!" рече г. 1ованг Еми, кадг се ова двоица уклонише. Чудо, каква се помрчина у глави оваквБ! 1 лгоди' наоди. Ове птичице да предскажу буру, а кого убити, несрећу да означуе. Молимг господична, вбј се зато ни мало неплашите, то су будалаштине. БолЂ да мн мудро о ствари као изображени лгоди поумствуемо, и —" „Н се барг мало неплашимг г. 1ованг ако башг и неумемг тако Филозофически о стварма размишлавати," прекине му речБ мудро д-ћвоиче. „Да се ове птичице одг предстоеће непогоде клоне, и приб-ћжишта на бродећимг лађама траже, то може са свимг наравно бвгги. Што сте ВБ1 пакг одг нби , дш башг нинашто, кое а свирЂпоств називамг, убили; рада 6 б 1 знати, шта сте хтели с 'нБима, па све да недрже морепловци то о НБИма, што већг в^руго? При томг чини ми се, да самБ а некадг читала, како о НБима морепловци мисле и суде, па ако се не варамг,

и то шштг мислимг да стои, да прокледство с' оне лађе, с' кое е нБИма каквнИ вредг учин-ћнг, дотле се не скида, докг се опетг оне не укажу." „Па вЂруете л' вб ! то, драга господична ? — Л то само питамг, што вб1 мои поступакг — ди самг две у 610, — свирЂпимг називате; и мислите л' башг зацело, да ћеду се оне опетг указати? и упита коснуто г. 1ованг. „Е, а тко то може знати ?" рече д-ћвоВче, смешећи се н1>говоИ плашлБивости. „Пра ведно 6б1 6б1Л0, да вамг се врати та увреда НБИма учинЂна." Ема на едаредг учути. ГрднмИ таласг одг запада валнше се, и већг е тако близу лађе 6 бш , да га небБ1 могли избећи, тако прелје, да су сви у самоИ води и пени огрезли 6 б1ЛИ. Ема е таи валагоћи се таласг видла, зато се и уватила за едну паанту, ал' ипакг е одг пете до главе сва мокра бБма. Ио г. 1ована пакг горе е испало. Нћга е таласг башг' као проштца, на кровг простро, и капу златомг везену у море му одно, кол га ше више — као што е самБ говорш, одг полдруге Фунте (15 Фор. ср.) коштовала; ту е капу по наНвише, да 6 б 1 се Еми допао, носш. „Видите, како су те птћце осветлБиве!" смегоћи се рече Ема, цедећи воду изг витица', и силазећи се у свого собицу. „Не 6 б 1 бранш, да су садг те ђаволске птице овде!" рече г. 1ованг, „Богг зна, шта насг шштг ноћасг чека I" Узданувши спушташе се и онг у свого собицу. Одг часа на часг све е већа страва обузимала овогг плашлБивца. Изг обхођенн капетановогг — кои е слабо говорш — бБ1ло е прим-ђтити, да се добру ше надати. Онг бвх непрестано у свое кнбиго и мапе гледао, пакг 6 б 1 часг еданг прстг на оваЛ а другШ на онаИ пунктг метуо, викагоћи корманошу сг замишлЂнимг лицемг „Црно прибреж^е." Обоица бм ишли на кровг, а споро путованЂ гал^е сведочило 6б 1, да е узрокг, што ш0 нису сва вЂтрила разширена. Садг наступи и тавна као тесто ноћв, а одг едногг до другогг магновенн све е ужасше и море све већма див1е бБ1вало. Премда е галја шштг еднако подг платнама пловила, ал' су таласи тако лки бмли, да се сваши часг вода на шмркг црпити морала, ерг е лако у ову згроду продирала. Кадг и кадг се мислило, да е лађа у непро'одиму пучину морску тако се загнгорила, да нигда више на светг изићи неће, а кадг и кадг да е тако у висине к' облацима летила, као да се опетг, никадг натрагг повратити неће; те страоте описати се не даго, садг бм се чинило, да е стражнБШ талг у дну мора а преднБШ да управо стои, садг би опетг преднвШ у дно, а стражнбш у висг полетш, и при свемг томг чинило 6б1 се, да лађа на едномг мЂсту стои. Капетанг е непрестано са целимг своимг лгодствомг савг у самои води и пени огрезнутг на крову се на'одш. Наедаредг почеше сви викати, да се ни самг корманошевг гласг — кои заиста громанг бмо — чути немогаше. „Одне се ш троицу ! — Одне се кукавце. Такви момци \ и Облаци су се све већма на западу сгушћавали