Podunavka Zemun

311

чету. „РоблЂ е у АФрики већг одг старина заведено; шта више, у самимг провинц1ама, кое су одг мора тако удалЂне, иа ииакг су тамо наИужаснш и наижешћи ратови. Заточенике, кое не потуку, или наигрозншмт. мучеиЂмг не уморе, излажу ш иаижалостншмг осакаћенала, т. е. илн му одсече уво, носг, ногу, руку, или му ископа око, извуче езикг, подкуе му табане ексери, и т. д. А зашто то бвша ? зато, што адникг таквмИ никакове важности нема, нити се таквмИ еданг одг ачега и снлшегг као сачовекг или собратг — као што вн рекосте — сматра. Можеду л' га само продати, то нити се дуго мисли, нити пита. У прочемг, вм ћете се о истини мои речШ до кои даиг сами уверити. Међу роблЂмг налази се и онакови, кои нису за кунован1>, и кои само чрезг потрсбитостћ оиогг места у лађи одбацити се мораго. Видићете, како се цеш>ка. Колико кралћ 11етарг настои одбаченогг и непотребитогг, или за риФг сукна, или за низг стаклени граната, или за сгару пушчану цевг, да протури; и кадг већг види, да га Плакида чипошто не треба, пит оће да узме, то онг као муна наслоии пушку на образг, и оногг непотребитогг иесретника као скота на место убје, па нашло се таковм колико му драго, сзи ћеду жертва смрти бмти, ерг онг Ш назива непотребии лебождрцм. Ема, ово чувши, члсто св згрози, и рекао бм чисто онелш. „Дакле само интересг а рече она по краткомг ћуташо, „одк ана ту страоту и свнр1шостг ?" „Наравно," настави Вићеитје Девре, „ерг како е овде, тако е по свомг свету. У Лондону, у Паризу и т. д. сигурноств поединн само се изг интереса чува. Иема л' тога, то ће и тамо, као годћ и у уиутрашн1)мг Судану (у Афрнки) као рулл свирћпи куракова еданг противг другогг устремлавати се, и еданг другогг прождирати. И врло добро прим-ћчавамг, драга мол господична, да то вама врло чудновато бмти види се. Мени су разни лгоди и иароди у свету позп-ати, кои човека са сладкимг речма чисто занесу, а овамо су са широкииг апунџетииа заогрнути,кое „честностБ" и „цпв илизацјн" зову. Нетреба башг одвећг бистро око, да • прнм1>ти, да е цела таква адна држава, едиоиг н нстомг матерјомг, коа се „Интересг" зове, поставлћна и Фатирана." Изг овогг тона, коимг е Девре ове последнћ речи изговорш, докучити е бмло, да се е нко разгн^вш. Девоиче помисли у себи, да е она&, кои 6 таково што важно докучити кадарг, морао млого жалостнм приклгочзша преко главе преметути, и то е на неко сажален^ проћу Вићенпа доведе. И то 1пе 6б10 еданг случаи, зашто бм она неку већу наклоностб проћу Вићент'ш осећала. Капетанг Хобсонг страдалникг, бмо е валанг морепловацг, ал' онг бм ил' не бм у дружству, корманошг пакг и Плакида они су лгоди безг икаквогг изображена, и свак10 по свомг обичаго суровг; г. 1ованг бмо е истина одвећг

добросрдечанг, а нешто е и видш по свету, кое бм човека у колико толико и разблажити могло, ал' е ипакг у дружству тако несносанг бмвао, да се *Ела радоваше, кадг бв1 се разговорг едаредг већг сврнпо. Докг су се кралв Петарг, Илакида и Внћентје око свое трговине 'забавлали, дотле су Хобсонг и корманошг о ибинои судбини промишлавали, за Ему ништа друго не остаде, раз†да своИ разговорг и дал1> са Вићентјомг настави, ерг е увидила, да ћо се изг нћгови речЈВ млого ползовати. Вићенпе Девре бмо е човекг, кои е млого видш , већу частв Европе као и наиглавнјп места Африке и Америке посћтш, и то е знао тако човеку живо представлати, да 6 б 1 му се свакш дивнти морао. Истина, ако се е у представлашо погдикадг и па'оД10 ладнокрванг и човекопрезрнтеланг изражаи : то е ипакг Ема изг тога заклгочавала, да е оваВ човекг млоге неугодностн у свомг животу — као што му е и поводг саме трговине бмо — имати морао. Нри свемг томг осећала бм неку благодарностБ за усрд'ш н1>гово, кое е онб ибои указивао. Продуживши Вићентхб и далЂ разговорг, посоветуе ши, да сг НБИмг слободно у Хавану пође, н ни очеиг ни барг мало да несумпд говорећи: „Н се ни мало не чудимг, да то, што су вамг одг детинБства о трговцима црнаца приповедали,васг плаши, шта више, садг шштг и да се одважите, на таквои лађи путовати. В б 1 о тои стварп имате шштг неколико дана иромислити се, оћете л 1 се сг мошмг лађомг одважитн поћи, — па кошИ не кажемг, да бм башг безг икаквогг стра путовали, — или ћете овде за едио шеств месецШ у овомг убиточномг поднебно, и међу овимг дивацима остати. Пи барг мало се у Хобсоиа и у н1>гову дружбину не уздаите. За кратко, па су они или помоћи лишени болници, или мртви; а вм, ако 6 б 1 сте ииадвладали, кое сумнлиг, сами бм себи оставл1>ни бмли. Што вамг садг говоримг, то вамг као прјателБ говорпмг. Изг каквогг добита, имао бм а васг наговарати, да самномг пођете? разв-ћ, да имамг едну изображену особу, сг кошмг бм могао, кого пробеседити, и развеселити се; а притомг, и што бм незлобну едну душу — као што сте вм — пзг очевидне и предстоеће смрги избавш. Притомг ако 6 б 1 се а у оваковомг случаго сгмолгобцемг назвати могао, то мислимг, да е таково славолгобЈе неиорочно и слободно. Свир^пости, коима новинари булазне, немате се никакви боати, ерг такву видити нећете. Што се црнцима доволбити може, то имг а дозволнвамг, наравно у толико само, у колико бм мм сви а и сама лађа у безопасности остала. Ири томг самв са свачимг добро снабд-ћвенг, а моа е лађа такођерг брзопловг (0фпе[1ј ~ед[е'1.\) Мод е то една користБ робл^ћ, добро у здравлго сачувати, што пре истоварити, и добро продати." (Продуженћ сд-ћдув.) љЈ