Podunavka Zemun

323

„ОваИ се пко па иасг устремлгоб! Скоро ћеио иу вал.да л несму чути!" рече капетанг Девре. Садг се н баракг енглезки на страноВ лађи залеприш. и сђ исте опали еданг тонг „То е корвета одђ осамнаистЂ! *) Наше су силе поготову еднаке! — 1оштђ н '|« као победителћ на 11010 лађу корачшрече ВићентЈе ладнокрвно кђ Мулату . као да се ово н1>га ништа не тиче. Ема уплашена одђ топа, нагне у свок> собицу бегати. „Останите! — Молимђ васЂ, остаките! — не идите сђ крова, нека взсђ виде!" рече каиетанЂ Вићентје. „Н оНу да оии виде, да иа мо'к)в лађи има пашажера. СадЂ и друпЈ! тоиђ одунда оиали, и у мало те у лађу не потревн. ВиКенпе да знакЂ своима, и на иа 1 се барнкЂ — и то одђ саедин1>ни аиериканс.и слободни држава рвзнјб. — Крсташв е садЂ иа пол' топомета већЂ блиау бмо. Сђ крсташа заун глпсђ крозг трубу, — „Тко сте! -— и одкудЂ долазите?" ..Брзобродг „Ућег1у а изг ..Бостоиа" 1 одговори Вићенпе. За тимг е сг обе стране сл1>довала тишина. Оиетг одунда зауи крозг трубу. „Ваши папири." ,,ИошлБите еданг чамацг пакг да вамг пошл1>мо, ерг паша лађа нротиче," одговори истми. На ма' се одунда една дерегт укаже, да се 1Л1)ег1у приближуе. Внћенле брзо утрчи у свого собу, и брзо се натрагг врати, носећи неке папире. ..Смемг ли васг, Госиодична, за оно свид1>телство, што вамг е каиетанЂ ХобсонЂ на КапЂ-Негро (црномЂ прибрежјго) дао, само за неколико минута молити; ерЂ нзмђ е садг за наше оправданЉ са свимђ нуждно." Докђ е девоИче по свои папирг отишло, дотле узме Вићент!« г. 1ована Смита исподг руке, и почне му говорнтп: ,,Н самБ ове у намери преварити, зато ми вм садЂ на руци треба да будете. Ови папири мене ћеду иодђ имепомЂ „капетанг Никола," оправдати, кои сг лађомг изг Бостона долазимг. Мм путуемо сг товаромг палмовогг зеитнна изг Либер1е, ***) и садг се кући враћамо. бсте л 1 запамтили шта самг> ламг рекао ? Но! — вм ћете садг тако добрни бмти, ове папире узети, на дереглш сести, и капетану одг тога крсташа однети ји, и предати му. Вм рецнте ваше право име, и ако бм онг о истини што посумнио, а вм се одма натрагг вратите. Онг ће насг заиста за те — као што папири гласе, — признати. Само у случаго какве очевидне лажи. усуђуго се енглески официри на Американску лађу свого ногу наслонити, ерг се бого тужбе и пододговорности. Догоди л' се пакг — кое неверуемг, — да заповедникг крсташа усхте едногг одг свои официра промотрена ради наше лађе, послати; а вв1 га ни папирима, пи протестацјомг нити претнвомг, да ћете се

*) Разумева се 14 топова т. е. три батерје, **Ј Либсрпг вароињ добро устроена у Високои Гвинеи (Африки) обитавана одх С1 )Веро -Американаца.

вм кодђ пашегг сединЂногЂ иравителства тужити, одђ н^гове намере одвратити не узможете, то му онда, — ал' само у наипоследн1 >мЂ случаго, и ако никаква друга средства ие бм бмло, — ово писмо, и оно, што ће ваиЂ господична Е «а донети, предаите. Не помогне л' то све, н онђ остаие ипакЂ при свомг тврдоглав1го, да свогђ оФицира силомг послати иамери, то вм у дерегл'по враћагоћи се, извадите мараму, и као неогице пустите, пека м ветарг полепрша."' Ако е г. 1ованг и правк> черге на лицу, кое су се лако прим1>тити дале да се онг овогг посла примити неисказано плаши, то оваи ни барг малчице ше хтео прим*ћтити; дакле сирома трговацг ше се ни см«о усудити, рећи: да се онг страши. Садг погледи истми ндникг иа насловг нредагогг му писма, „За Бога! 1 * иовиче онг. „Карлг Роџе? Та да 1116 т0 „бстг, пме команданта оне ла!је! 14 прекине му Вићетче питанЂ иамргодивши се тако, да читаво страва г. Јована спопаде. „Само се преправите, за одлазакг" нродужи дал1>, ночемг узе изг Емине руко нисмено, коа башг садг сг истимг приспе, и предавагоћн му га, рече: „Гледаите! да онако изредите, као што самћ васг обучш! Сг лднимђ лицемг упути се г. 1овапг спуштепимг у дереглпо степепима. ОваИ брзобродг по изгледу не бм нико могао за робовску лађу држати; Неколико матроза, кои су црвеновунене кошул^ на себи имали, спусте се у приспевшу дереглш, и тако почну са матрозима, — кои су по писма сг оне корвете дошли, — енглезки разговарати, да су се ови преваритн морали у толико, што су сами потврђавали, ш>и неколико да су башг у Бостону видили. Садг већг и г. 1ованг спусти се у дерегл1К), и брзо прнспе тамо сг писмама. Са свимг е мирна бмла она ратна лађа, кого су малн таласчпћн плгоскали. Многима в1>трилама накићена, стодше управо супротг робскои лађи, на кого су сви топови управл1>ни бмли. Само е у толико столла, докг иисма не прими, ако е и могла иначе па све стране бродитн. Приближи се и г. 1ованг, успне се, дубоко узданувши кадг свудг по лађи погледи, и прим1>ти, да е ова за горишг са свимг преправна. Младг човекг у воиничко-морско-енглезкимг халвннама, у комг г. 1ованг позиа заповедника исте корвете укаже се. Оваи младми морепловацг баше високг, и како благородногг тако и гоначкогг изгледа. Лепг у лицу, ако и опал1>нг кое сунцемг кое ветромг. Парасница одг ударца саблЂ, коа се исподг црнми кврга преко чела до вилице пружала, сг погледомг црногг ока издаиала е неку узвишеноств и пекЈи поносг. „Вм сте капетанг оногг брзопрода?" учтиво кланагоћи му се упита г. 1ована когг поплашена изгледг на неку сумшо нашегг младогЂ официра доведе. Г. 1ованЂ иружи папнре сђ речма: „Нисамћ, Господине; на услуги вамг наИпониз№6 стоећи! Н самБ путникг сг оне лађе. Капетанг е болестанг, п то лко болестанг; зато е мене послао. А и корманошг ше башг навбол4. а Г. 1ованг Смитг се сети лагар1е, на кого е у-