Podunavka Zemun

I

НОДУНЛВК4.

чеиг на овомђ искуству. Тако се и на животинама и на бшго ова8 упливг примет1о. ПонвлБиван^ћ мена у месецу, н^гова различна положена према суицу, наипосле помрачена нћгова и помраченн сунца морала су по нужди мудрацу повода дати, да о узроку свега тога размишлн, у толико више, што су последна поавленл (т. е. помраченн сунца и месеца) у необичнимг временима лгодма особитив стра' улила; ерг и данасг многи иисле, да Богг тиме лгодма на знан^ћ дае, да ће бити страшант. поморг, крвавг ратг, превратг царства и овимг подобна. Трудг, предсказати оваква застрашаванзћа поавленн, баше дакле нуждно следство, а н^ћговг успехг у томе, првив полезниИ плодг овогг изпитиванн; ерг то небаше само мостг кг дал^мг сматранго, него и средство, кг избавленго одг обштега стра'а. Премда шштг н1е уобште познатг био узрокг, то су се опетг лгоди оногг мн^ин отресли, као да та полвленл случавно долазе, и уверише се, да она онако исто по нужди и уредно долазе, каогодг данг и ноћв. Зарана дакле шштг сазнали су лгоди, да е луна тврдо тело, каогодг наша земла. Што више, лгоди су о н4говов округлости Јоштг раше уверени бши, него о округлости наше земл^, и већг су почели слутити, да е она нашов землви подобна и сродна. Кадг су се очалини (§егпго§г) пронашли, те е тако могуће бшо, луну нашимг очима већма привући и приближити, и кадг се дознало, да и она има рапаву и неравну површину, онда не бнше далеко та мисао, сматрати е као землви сасвимг равну, надагоћи се, да ће намг савршенШ очалини све друге на површини различности, као: мора, реке, ледена брда, вулкане, па и саме животин^ћ и бш4 одкрити. Премда намг доакошнл сматранн немогоше ово разнснити, то е опетг умг човечш мислт, да може предпоставити, да и у луни мора живота бити, почемг се животг у целоК природи налази. Угреана Фантаз1Н тражила е тамо и разумни суштества, у толико више, што е пловен^ по воздуху обећавало, ако не у луну отићи, а оно барг луни толико се приближити, да се може о физичномг створу луне точше знан4 прибавити. Навпосле и често падагоћи метеори породише мисао, да су ови изг одушке огн-ћдишући' гора у месецу избачени; ерг одушки подобнив створг брегова у месецу подкреплнвао е, као што се чинило , суштествован4 вулкана. Слабхе привлачен4 дуне при силшемг можда избациванго, слабш, или можда никакавг одпорг тамошн& атмосФере, у колико исте тамо има или не, морао 6 оне метеоре у кругг дМствованн земне тежине донети. И тако се чинило, да е доказателБство утврђено, да е луна оногг истогг матер^нлногг створа, когг е и наша землн; ерг прил-ћжна изпитиванн показала су све већг на землБИ налазеће се елементе. Шта се е шштг могло желити, до тога едногг, дознати известно, да ли она атмосФере има? Одг овогг потврђенн, рекао би, зависи, да ми смемо предпоставити, да ее и тамо органичншЧ животг, нашемг животу подобанг, налази. Та знан-ћ насг учи, да безг воздуха свакш животг престае, да свуда мора бити и воздуха, гдегодг има течности, збогг непрестаногг нзпараванн. Кадг дакле луна неби имала атмосФере, то

неби могла имати ни течности какве на свошв површини, дакле би 108 и друго условје органичногг живота оскуд-ћвало. Да би се решителнив одговорг добш, обратишесе лгоди звездару (астрономзО- брг почемг се оваи непрестано са двизан^ћмг луне бавјо , кое е у новје време одкровен^ћмг прилива и одлива и погађан^ћмг меета по некимг звездама на мору, морепловцз' врло нужднимг постало, сл-ђдователно сг добримг успехомг утвр|)ено, то су се и у овоме одг н^га праведно навболћмг одговору надали. Но оваи на обште незадоволБство решително одговори, да месецг атмосФере нема. Тиме се уништише сви они лепе Фантаз1е образи о суседима у месешу, сг коима су се лгоди разговарати мислили, и већг и средства измишлали, хтевши неке математичне знаке поставити, кои би се у таквомг разстоанпо могли видети, и кое би знаке обитателБи месеца, предпоставивши, да су и они умомг обдарени, морали разумети, те би се тако, кадг 6 б 1 они подобнимг знацима одговарали, употребителностБ та практично доказала. Но на чему осниваго звездари то одрицан& атмосФере у месецу? Кадг би месецг, веле они, имао атмосФере, то би морао одг звезде изтичућји зракг при близкомг месеца крозг н^ћгову атмосФеру проћи, а тимг би морао и ослабити. брг и кадг би можда атмосФера месеца у вишимг внсинама рејја бша, то би се опетг морао зракг дотакнути и површине месеца, морао би дакле наиблнжш н^ћговг воздухг пробити и ту ослабити. Но то се Н1е 10штг приметило. Осимг дрзти' доказателства , кон ово мн^ћше звездара обараго, што ми сиречв тј г атмосФеру месеца одг 6000' збогг велике далБине месеца одг 50 000 милн неможемо ни видети , сл^дователно непокрива звезду само месецг при пролазу свомг, већг и н^ћгова атмосФера, коа намг збогг велике удал^ћности месеца изчезава — као наиочевидше доказателство наводе естествоизпитателБИ Форму и правацг брегова у месецу. По геолоии известно се предпоставла, да су нека тамошнн брда нептунскимг дМствован ^ћмг постала, т. е. морала 1в е ма каква течиостБ на површини месеца образовати. Ово предпоставивши, мора се допустити, да месецг и атмосФере има. Наипосле: нема ли свако тело, бнло оно тврдо или течно, свое атмосФере? Ше ли свако тело изложено непрестаномг изпараванго, и немора ли се барг етерг (горнбш воздухг), з" комг се сва небесна тела двпжз', око тела кол з' н ^мз' плива, сгуснути? Некажу ли звездари , да се у великомг света простору налазе тела тако грдне величине, да око нби склопл-ћномг етеру недопуштаго, у волнама дад-ћ се разпространити, чимг се гдигди праздно, безг звезда небо разасннва? Да би природна поавленн бистримг окомг и точно сматрати могли, изискуе се, тако рећи„ око живописца, природниИ дарг, кога често и наиоштроумн1и мудрацг нема. Оно што очима видимо, требало би, да можемо верно начертати." Стога се нарочито чертаи-ћ препоручуе, чимг св естесвоиспитателго точнје ствари предлажу , изг кои' после истинит1н заклгоченн моа:е изводити. аосЈрБН) Ђ- *•