Podunavka Zemun

ЛНГТ1* 31 »1М11.Т II НАУКЈ.

„Мила кћери, има два правила, савремена почетку света, кон нетреба нико и никадг да заборави, пакг ће све ићи исправно. Прво е: доброчинство никадт. непропада; а друго е: биваго ти нуждни и они, кои су одг тебе слабш. Тм си бнла добра, ти си дала помоћи молећимг те, и Богђ н1в хтео, да твоа милоств остане ненаграђена. Ти си помогла троимг несрећнимг, одг кои — безт> сј т мн4 -— ниси се ј г слуги надала. Ко е могао помислити, да ћешг ти кадгодг имати нужде, потражити помоћи одђ слепца, одг слабе баке и детета? И опетг насЂ Маршнлг спасао одг крадлвивца, а можда и одђ злочинства опакогг човека. Да Матурина 1ие

дигла вику, нашг бн сенакг пропао бно, а — да те бшо 1ована, п садг небн имала утЂхе, што тебе, дугао моа, грлимђ , Буди дакле, мила кћери, увект. добра, и опоминби се онога, што е нашг Господђ рекао: ЛгобовБ е — прва хриспанска доброд ^ћтелБ." Мар1а Н1е никадЂ заборавила материнг саветг. Нго су узели као примерЂ младимЂ девоикама у онов страни, и приповедка о петнаестг суа бнла е дуго предметг вечерн *ћгЂ разговора Бретанвски' хриспана'.

Кавкаска II н л а.

ђур^ннска лежи у Аз1и на граници Кавказа, међу црнимг и каспискимг моремг, дуго е заштићавала свого независимостб кое одђ Перз1лнаца, кое одђ Тј рака. Године 1783. подг влад4н1емг Ираклјн прнбегне покровителБству рускомг. Характерг 5УРђ' ана Ц а веома е оригиналанг, имагоћи хилндама лгобопнтнн чертји одг други народа пртшћнн, сг коима су у сус4дству и сг коима сј ' воевали. Нкиове нрави и обичаи есу и туреки, и перзиски и руски. ђур|)1анци су лгоди лепи, гипки и виткогг стаса, хитри и здрави; жене пакг нБЈове сматраго се за наилепше у светЈ г ; стаса су високогг, а гибкостб гћла и милокрвностБ онакву имаго, као што сј ' поете богиннма приписивали ; нвшве велике црне очи сђ лепимг и великимђ трепавицама блнстаго као две звезде, коима се одликј'го, као што сј г се некада Римланке одлмковале; прекрасне черте лица нб 1 овогђ као да су шестаромг измерене; то е ј 'зорг грчК1#, но већма утанчанг, на комг е азЈатско сј -нце своИ ирекрасннГг цветг већма разв1о. КадЂ су 5урђ'лнке п рве лепотице у целомг свету, то какве су морале бнти две сестре Азил1а и Зулеика, одг кои сј г првЈ- и сами ђурђјлнци за наилепшу сматрали. Оне су живиле у ТиФлису главноЈЈ вароши те области, коа лежи на поднож1к» горе 1\Ј'рске велике гране кавкаске планине. Куће су у ТиФлису каменомг зидане, ниске, сг малимг прозорима, крозг кои едва нешто светлости Јнутра проб1а; свака кућа има баштицу, сг краа зеленимг чбуновима засађенЈ', а по среди цвећемг и воћкама. Зулевка и Азнл!а седиле сј - на диванг одг траве начин^нбхи у башти, рЈ жичникг гранитомг ограђенои. Надг НБтвомг главомг разапетг е чадорг са зеленимг и жутимг пругама. ЗЈмеика е бнла величествешн, АзилЈа лепша; бнле су близнакиик и навршавале шесгнаесту годину. Живиле су у радости, веселго и задоволвству, неосећагоћи никакву бригу и тугу. Гордиле су се свошмг лепотомг и занимале единствено сг марамама, капама сребромг извезенимг, кашмирскимЂ повезкама и свакимг накитомг, коимђ е природа нби обилно обдарила. У читанго и размишлнванго никадг време непроводе, нити шмђ е стало до каквБ1 умнн занимаН1Н, већЂ тако у безпослици седе и силомђ праве, да јимђ дуго вреие буде. •

„Шта ћемо, Боже, да радимо, Азил1а?" рекне Зудевка. — „Ено едне старе ГЈерзЈанке— како е ружна! Н бн волела неживити, него да самв таква! Да е зовнемо, да намЂ што изђ арапски приповедки прича, ерЂ тамо има млого вила и гиганта! — — " „То ће башг бнти како треба оди кг нама бабо, да намг што приповедашг," рекне Ази.т наслонивши се на рЈ'ку. Баба осланагоћи се на штапг дође кг девоВкама. Албина на нбои бнла е доста прилична , на глави округла капа пантлБикама изподг браде свезана, малми огртачг покривао е остар4ла погнЈ 7 та леђа, долвна алвина бнла е одг простогђ кашмира; лице ЈоД сво набрано, а кј "кастнГ1 носђ спуст10 се чакг до браде; показивала е у свему живнв образацг старости. При свемг томђ очи су јои изражавале живостб и доброту, и то ши доста прјатности причинавало. „ЗдравствЈ'ите лепотице," рекне баба главомЂ дркћући — „каквЈ' приповедку оћете да вамЂ причамЂ? Н № млого знамЂ, наЈ 'чивши кое у Багдаду, кое по другимг местама." „Приповедавте намг ма какву али волшебну," рекну обе сесгре. „Слушаите ме дакле: Кндзг Оскорисг, прогнанг изг Холконда одг Бугара, дође у еднЈ 7 дубоку и страшну пештеру налазећу се у кавкаскимг планинама; бежао е ноћу оставл^нг одг свои воиника и слЈту и приспе са двема кћерима Фаустиномг и Лшмг у пештеру. Сг почетка сј г кћери одг стра плакале а касше заспале. Отацг улучивши ову прилику удали се изг пештере и оде кг наиближои колеби, да мало леба добави. Но гле жалости! Б^дне кннгин^ сниле су, да су на ономг местЈ', гди се еднооки лгоди налаз о стану шштг већма плакати, и да 6 б 1 отпу прибегле, почну тго мраку тумаратп; али на жалоств јоштг већма Ј' средЂ пећине заблуде; непрестано су тЈ 'марале добра три сата; капоследку обезсил^ћне загрле се, да бн се одђ стра ј т кочени ј 7 дови разгрелли. Представлале су себи као да умиру, и као да се око нби свеглостБ тиха блиста. ПоћЈ'те мало и стишаго се при улазку ј' еднЈ' манго пећину, ј' ко1о0 сј ' стене саИнимг *