Podunavka Zemun

ПОД9ШВК4.

С н н Вв о р е Ч с Н0СРБ10 П. Одг некогг времена многи су гости велику салу у гостшници кодг „црногг орла" у М * * посћштавали, што е у нбо 8 намештенг био чувеннИ излогђ ликоза одг воска, кои е притажавао ПроФесорг Черадиморте изг Флоренца. У то време био е у М * * годишнб Ш тргг. Излогг НроФесоровг био е заиста еданг одг наиболви'; онг е бвш предметг обштегг разговора у гостшницама, шеталиштама, у новинама , и прва речв, којомг е познаникг познаника поздравлао, бша е обично: „еси л' вид1о излогг кодг „црногг орла?" — Младо и старо, богато и сирото трчало е, да свое лгобопитство гледан^ћмг овогг изредногг излога задоволви. Такво обмангомће подоб1е живота, такву вештину и природноств, такво саино свакомг лику одговарагоће одело, гако богатии излогг важни особа како изг д -ћистнителности^ тако и изг баснослов1а и славнБ1 мужева пзг наинов1е истор1е, заиста нико ше видјо. Све е 6 био тако вешто израђено, да су не само обични лгоди, него и сами вештаци савршено задоволБни бши. брг осимг обшге допадлБИВБ! ликова била е у сали, и у особитомг од%ленго, зав-ћсомг преграђеномг, збирка наилепши' снимака' у Помпеи и Херкулануму ископанБ1 художествени рукотвора, као: прекрасна итал1анска Флора са наиизреднјимг производима Помоне, множина сг безприм^рнимг прил4жан4мг и великомг верности у воску израђени анатомички препарата (орудјн) представлнгоћи сваћу частицу човеч1егг т4ла, наиређе коп1е страшила као и на8ужасше нагрде човеч1егг тћла збогг сполншнби ' и унутрашнБи болеспи, развитакг целогг човеч!егг живота и т. д. бдногг вечера бинше сала, као обнчно, сасвимг пуна нри свемг томг, што е цена знаменито подигнута бБ1ла. СветлостБ одг више стотина свећа, прострла се по сали, у кошИ е, премда е брои посћтитела знаменптг бно, готово гробна тишина владала, кого е само кадг и кадг слабо шапутан4 и тпхо шуштан-ћ одагоћи 3 прекидало, кои су се често бонли да ликове изг нБЈовогг сна непробуде. А и ко би се у оваквомг излогу могао таиногг страа отрести, кадг види да су они лгоди, кои одавно царству смрти принадлеже, и кои у гробу труну, као силомг волшебиика изг сна подпгнути. Ова мнимо жива суштества, или оваи цветагоћш али укочении животг, ова обчин-ћна стереотипска страстБ, гоначство, порокг и дрЈте страсти у чертама ноедини лица, ове непокретне очи,— неналичи ли све то каквомг измешаномг дружству, еаставл&номг пзг различни народа' и разногг иорекла, кое се слЈ'чаИно у каквомг руднику скупило, и кое е землн , кадг се одронила, у галичасто езеро стровалила, кое е после стол4тн неповређеио и неистрз т нуто, као онаи младии рудокопг изг ФалЈ т на, опетг на впдило пзишло ? Између св1го ликова у сали намештени, наПвише е привлачјо на себе пазлвивостБ гледалаца, еданг понвг пре битке на Березини. Наполеонг седи дремагоћи у стану на иолбскои сголици; око н-ђга леже н-ћгови генерали, сасвимг замотани у свое огртаче; на страни сгое два укочена стра-

раднморте. I. стеикг. • жара, наслон^ћна као мртва на зидг, носг и устне су јимг модре, а стаклене очи управл-ђне укочено на шаторг. Дал^ћ гомила лгодождепа , Караиба, кои су едномг мисЈонеру сг ланцетомг (хирурпискш ножнћг) кожу сг главе дерали. — Вертерг сг управл^нимг пиштол-ћмг у чело, а кодг н^ћгови ногу Ос1анове песме — Бремерка отровница — болестникг у колери на последн-ћмг часу, страшно разслабл!>нг — Уголино са свошмг децомг јмирући одг глади — лудБ1и г} г сларг - - Шарлота Штиглицг са забоденимг мачемг у прсима — и шштг многи други ликови; али сви су готово представлнли човечш бедз 7 , печалв и очанн^, ни еданг 1не био сасвимг весео ни отворене природе. Овде наИужасша развратноств, онде забз^на духа и лудоств, овде човекомрзостБ и досада живота, т}' изливг зле савестн или сатирућегг поканна , онде неизгладиме боре застареле тЈте и печали и хипократско лице разнБ1 болестника' — али }-правг те страшне понве п приалаче кг себи светг, а нарочито женске. Па и саме изображеие посћтител4, кои су се иначе врло мало у оваквимг кабинетнма бавили, кои се готово на свнма вашарима налазе, задржавао е дуже и неотице художественБ1и посао и дубока наука природе, сг кошмг е и наиманБш ликг израђенг 6 бш ; они су узалудг покушаваш надвладатп непрјнтнип упечатакг, кои су ови ликови на нБима проузроковали, и кои ш е за ово место тако чарол10ски прииовао. Великти брои гледалаца хтеде се удалити, ерг е време вечери било, кадг се наеданпутг некШ позднбп "! посћтителв крозг редове протура, кои су већг ређи бши, То бвшне некш младг плапг човекг, н^жногг, али бледогг лица, могао е одг прилике пмати двадесегг и петг година, н-ћгова е сполншностб издавала отм^но стан г ћ и н-ћжно воспитан^ћ. Прегледавши немарлБиво све ликове, хтеде изг сале изићи, кадг случаино сву н-ћговј' пазлБивостБ нека желска особа у едномг углу собе на себе иривуче, на кого досадг нико ни пазш Н1в. Онг пође кг нбо И — али наеданпутг заустави се предг ликомг као укоченг, повикавши загушлБивимг гласомг „Ха!" смртно бледило навуче се преко н-ћговогг лпца, коса му се накос реши, удови еу му дрктали као да га е страшна грозница тресла, погледг му е 3 'кочено управл-ћнг био на онан ликг; онг ше прим-ћчавао, како су се сви око н^ћга скупили бши и како су очи свое пуни лгобопитсга и стра'а часг на н г ћга часг на ликг управлнли, и већг е хтео онеевешћенг на землго пасти, кадг га ПроФесорг Черадиморте, кои е међутимг дотрчао био, задржи, иу свого собу однесе, пошто е келнеру заповедш, да му лимонаде донесе. Сви обрате садг пазлБивостк свого на овав таинепуниИ ликг, и трудећи се узалудг, да раснсне себи Ј'пливг, кои овав ликл> на младогг странца има, бацали сј г лгобопитлБиве погледе часг на врата оне собе, у кого е ПроФесорг са младићемг ушао бно, часг на загонетки подобанг ликг, кои е садг важно значен^ћ добш. Носмотримо га мало изг ближе.