Podunavka Zemun

38

ПОДУНАМ&А«

Садг текг почну ирп.тђжнје испитивати и метеорску гвозден}' масу, премда млоги нису веровали сппсателто КладН 1 ео , кои е уверавао, да е ова маса истогт. своиства као и метеорско канен-ћ Године 1751. Маа 26. у 6 сапн после подне укаже се надг Храшиноиг кодђ Загреба ватрена кугла на небу, коа на две части прсне ; обе ове шибке изгледале су као ватрени ланцн сђ почетка црнимЂ, после разнобоГшшЂ димомђ окружени, наипосле сг наивећомЂ жестиномђ на землк) аадну и ако се укопаго. Оба парчета бша су одђ чистогђ гвожђа, гдигди са ситнимђ магнетнимЂ шлгонкомђ измешаногЂ; обложена су бша црномЂ коромЂ. Прво е парче бшо одђ 71, а дрз т го одђ 16 ФунтЈи тежко. 0 овомђ догађаго писали су 1785. Гнсманг и некШ свештеникг Штицђ , недопуштагоћи никако да е то изђ воздуха пало; последнт.ш се 10штг и овако пзразјо : „За наше би време неопроотимми грехг бно, кадг би се ова басна само и за вероватн}' држала," при свемг томг што е бмло седамг достовернн сведока и очевидаца. Кладни нвно се изразш, да е та маса метеорско гвожђе. Онг е каснје и проче гвоздене масе описао; тако на пр. ону, коа е пала у Красноарску, Дуранго и Мексики. До данасг изнашли су 66 такови маса, одђ кои 30 на сћверну Америку спадаго. Величина и тежина овб1 маса различига е. Изђ Краснонрска тежка е 1600 ФунтШ, изђ Тексаса 1700, изђ ЛупзЈане 3000 Фунтш, изђ Питбурга 34 центе , изђ Тукумана на 400 центш; кодђ Торна нађене масе тежке су до 20,000 центШ. Осимг оногг кодг Загреба догађан, често су се и у наИнов!е време поавленн овакова виђала. Мн ћемо читателБима нека овде навести. Године 1847. К)л1н 14. у 3'/ 2 сата уготру изванредна пуцннва разбуди жител^ Браунауске. Врговннв шумарг ПолакЂ путугоћи башЂ у то време спази надЂ селомЂ ХауптмаисдорФОМЂ малми црнни облакг, кои се наеданпутг у ватру претвори на све стране севагоћи; у исто време два ватрена зрака изг истогг ушнногг облака падну сг великомг пуцннвомг на землго. ПрввШ ватреннв зракг пао е 100 кораклаи одг ХауптмансдорФа и 3 стопе дубоку рупу начинш, у ко10и е нека усјнна маса бкна; ова е и после седамг сатШ тако врела бнла, да е нико додирнути ше смео. Кадг е сасвимг оладнила, изваде е напол-ћ — бша е тежка 46 ФунтШ. Друии ватреникг зракг пао е на едну кућу пробивши кро†и зидг; — та маса бша е 30 ФунтШ теж-

ка. По испнтиваиго Фишера и ДиФ.лоза гвоздена та маса смешана е у неечмг сг бакаромЂ, уг .тћномЂ, фосфоромђ , сичаномЂ, кречомг и магнезтмг. Падала 6 изг воздуха такова маса п 9. Априла 1826. кодг Ватер.тоа у с&вернои Америки — 10. Септембра 1822. кодг Филипшгата у Шведскои. Метеорско камен'ћ обично пада само у неке пред^ћле; тако у Европи понаивише по Италји, Немачкои, особито ЧескоВ, Францусков, Енглесков, Ма^арскои, Т јфско И, ГрчкоД и Русп! — у прочимг часгима понаивише у сћвернои Америки, Инд1П и Хини. — Чиста гвоздена маса понаГтвише се налази у с1>верноп Америки, Немачкои, Ческои, Мексики, Бразил!и, Африки. Полбскои и Сибиру. За 276 случаева зна се известно вре.че, у кое е обично метеорско камеп4 падало; а то е: 19. Ннуара, 22. Фебруара, 27. Марта, 19. Априла, 29. Маа, 22. [ Онјн , 28. К)лјн, 16. Августа, 30. Септембра, 18. Октобра, 29. Новембра и 17. Декембра. Често е бшо и несрећнн случаева; тако е 1511. метеорскШ каменг едногг калуђера ј Милану убт; 1672. опегг два шведска матроза; 1721. запалила се одг ватрене кугле црква светогг Петра у Риги. ТШ случаева бнло е и у нов1б време. Често е падало овакво каменћ и гвоздена маса иотина сг иуцннвомЂ, али се никаква ватрена кугла на небу н1е могла приметити; но кадкакЂ ова кугла не само да е примећена, него се и нсно видити могла, како се као бомба распрсла. Између овн последнки спомена заслужуго: У Загребу, 26. Ман 1751, у 6 сатШ у вече, „ Барботану, 24. 10л1н 1790. у 9 сатШ у вече, з (лени, 16. 10нјн 1794. у 7 сатШ у вече, „ КутешоФки, 12. Марта 1811. око поноћи, „ Тулузи, 10. Априла 1812. у 8'/ 2 сатШ у вече, „ Шантону, 5. Августа 1812. у 2 сата после поноћи, „ Бланскоу, 25. Новембра 1833. у 6 1 / а сатШ у вече, „ Ренацп, 15. Ннуара 1834. у 9 сатШ у вече. Кладшено дакле мн4ше и данасЂ млоги Физикери и астрономи потврђуго, да ово камен-ћ и гвоздена маса произлази одђ ватрене кугле и летећи звезда; ерЂ се и потоме може уверити, што се то падан^ћ понаИвише онда догађало, кадЂ су се наВвећма летеће звезде на небу примечавале, В.

ЛОвГђ Ј Л»91арСКО« (м

Источнни бисерг бно е одг искони омил-ћнни накитг грчкимг и римскммг госпоама и у ведикои цени кодђ индиски кннжева. Правнв е ма&данг на сћверномг прибрежго ЦеЛлона, нарочито у Манарскомг Заливу. На дну мора леже ове бисерне школкке, у коима се скупоцена зрна, часг већа часг манн налазе. Средовно зрно на месту кошта 20 25 талпра. Енглеско правителБстпо продае овде бисерне ове школБке на лицптацји. Ево како некји енглескЈи путникг о овомг лову приповеда:

Путугоћи заедно сг иншпекторомЂ овогђ лова, изиђемо на суво кодђ Сплаваторе, худогЂ села, по мил-ћ уда.гћногг одг Арипа. Песчана обала покривена е сва бша белпмг као снеп, лгоскама одг острица. Мастне индјннке сг прлнвомг децомг тумарале су по обали, неки пакг енглескп чиновници изчекивали су иншпектора, да сг нбимђ заедно на посао иду. Сутра данг пошто смо се одморили изиђемо опетг на обалу, кон е сва лепо почишћена бша, нпти се игди лгошчица каква спазцти могла, Овде се сабра-