Podunavka Zemun

ТРИМЕСЕЧНЛ ЦЕИЛ е 1 Ф. 15 к,

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУББОТК У ВЕЧК.

С ине>«|к > Чераднлортс. (Продужен^.)

Међутимг дој)е ГраФЂ Едуардт. одг Борновт. — онг се заиста тако звао — опетг кт> себи. извуче свого руку пзг леденм прстјго ПроФесоровм, кои му е седећи поредт> н+.га на дивану, жилу пипао. Онт, е бно маленг, више надувент. него дебео човекх , и могао е одприлике имати петдесетг година, ст> бледммг жутммт, лицемг, по комт> су кратке чекиннсте, црне и круте длаке израстле бмле. У дубокимг рупама севала су два ватрена црна ока исподг дугачки' трепавици'; н-ђгово е одело бмло црнт, Фракг сг црвеномг пантлБикомЂ у рупи одг дугмета. црне панталоне, гапада, плаве свилене чарапе и ципеле са сребрнммт. копчама. Изг н^га е излазјо , при свемг томђ што е здраво келнискомг водомђ намазанг бмо. некЈИ врло непрЈнтнмИ терпентинскјв мирисг. кое се може збогт> нћговогв занага извинити. Немачкш е говорш доста брзо и лако; нЂговт. бм гласг морао до срца продрети, да ше н-ђгово дМство, подсмевателно гледан^ и често трзан^ћ и кривлен^ лица уништавало. — „Вм бм се озбилБно разболели, лшбезнни ГраФе," рече ПроФесорт., пошто му е младићг сђ прекинутБЈмг речма на труду благодарјо, „да вамг нисамБ дао онаи укреплнвагоћШ лекг, кои ће вамг зацело грозницу отерати. Шв бнло нимало упутно, гато сте мои излогг сг тако раздражлБивнмг чувствама посћтили. Нмачно вамг е ликг колеричногг болестника или Уголина тако нко дирнЈ'0?" — „Не, не!" повиче Едуардг, „ни наистрашнји ликови у вагаемг излогу нису кадри мое спокоиство тако ико пореметити и потрести; ерг н самБ већг вигае пута за оно кратко време, докг самБ воИникг бБ10, слободно смрти у очи погледао; доста самБ путш 6 бш очевидацг свакоаке б1>де лгодске — али, заклин^ћмг васг оннмг, што вамг е навсветје, разрешите ми ону загонетку, ако нећете да полудимг ! Кога представлн она женска особа, одг кое сте ме отргли? Ахг, та то е н^ћнг ликг, подобје е врло велико! Нико другјв неможе бнти, него она — —" — „Мирг! мирг!" рече врло тихо ПроФесорг, „ели могуће да ва<;г е онаи наинезнатнји ликг

тако потрести могао? Та то е само ликг мое ћерке, којов се еданпутг прохтело да е у томг положенго снимимг!" „Ваша кћи?" повиче Едуардг, „господине! не, то е лажБ срамна лажБ! узалудг се трудите да ке обманете, то е —" затимг продужи блажје, „опростите ми за ову наглостБ ако сзмб васг у момг болу и туги увредјо! 0, та вн незнате какве е тужне опомене таИ ликг у мени пробудт, какве е едва залечене ране у момг срдцу опетг отворш! Вн зацело имате важне узроке, гато нећете да подигнете покривало, кое на томг предмету лежи, али заклин-ћмг васг повторително, ако вимг е јоле стало за миромг едногг несретника , то немовте одг мене тако ужасно истину крити ! „МладБ10 човече!" одговори ПроФесорг. упревши на н1>га продирућји погледг, а лице му се стане ужасно кривити, „младми човече! гата е узрокг, што вн ситомг ту велику тавну изг могг срдца изчупати желиге, незнамг, и свактИ бм друпв на момг месту оваква страстна, неупутна захтеванн праведно одбто, али нека наклоностБ кг вами, коа се одг првогг тренутка у мени породила, гони ме, да васг оннмг истБЈмг поверен&мг наградимг, коимг сте и вн мене мало пре почествовали. Кажите ми само наппре у каквоП свези стои оно можда случаИно подобје на лику сг вашпмг срдцемг, да бм после покушати могао, да вамг пређашн-ћ спокоистко повратимг!" — _Чуите дакле," одговорм Едуардг после краткогг размишлнвана, „то е наЛвернш снимакгнеке младе Венецјннке, мое пређашн-ћ лгобезнице, кон ми дуготрагоћомг болести на неописаннИ начинг отргнута По ле н1>не смрти, кон се догодила пређашгћ есени, оставимг Венецјго, пошго самк одпустг изг службе узео, сг ран-ћннмг срдцемг, збогг губитка овогг лгобведостоВногг суштества, кое е негда у прекрасномг девончкомг венцу цветнло, коимг е свако вече у прЈнтноИ ладовини морскогг воздуха, птнца св. Марка, обкружена бмла. Она се звала {О.нн ди Фонтанела и обитавала е сг некомг старомг слушквнБОмг у еднои лепов кући у сокаку А *, ерг шп е отацг на