Podunavka Zemun

42

ПОДУИЛВК4.

страни бно." — „Доста," рече ПроФесорг сг некимт, противннмг досаднм5п. смешен^ћмг, „укажите ми сутра ту честв и дођите кг мени у ово доба на вечеру, и н се надамг да ћу вашу тугу ублажити моћи. Пре мп е нелогуће, узрокг ћу вамг доцнје казати. Садг идите кући па лезите одма и одбаците одг себе те жалостне опомене. Вама е потребанг покоК, ерг иначе бн се морао за ваше здравл4 озбилвно боати."— „Н ћу се стрпити," рече Едуардг и счепа пружену руку проФесорову, кои га крозг гостјоничку дворану напол4 изведе, да небн Едуардг самг случавно у салу пошао. и разстагоћи се сг нвимг препоручи му јоштб еданпутг, да то страстно узбуђен^ћ Фантазје спаван^ћмг растера. Кадг се граФг Едуардг сутраданг пробудш, после дугогг и тврдогг сна, кои е зацело сл^ћдство каквогг проФесоровогг ошата (частице опјгома) бно. сЈ т нце е већг високо одскочило бнло тако, да су н1;гови саини зраци и у Едуардову собу крозг зав^ћсе продирали. Онг е бмо доста укрепл^ћнг и весео, како одг дужегг врелена бвш нје и покушавао е да себи гочерашн^ћ узбуђено стан^ћ, кога се као некогг страшногг сна опоминно, као кризисг (р:ћшителна точка болести) представи, кои е н-ћгову досадашнго раздражлкивоств тако сретно промен1о и окончао. Онг устане хитро изг кревета и пошто е сг великомг охотомг своИ доручакг поео, поита у мирисну зелену гаумицу у енглезкогг башти, по кошв се благозвучно певанЉ птица разлегало, пружисе по еднов клупи одг буссна и уживао е св±ж1И укреплнвагоћ1в воздухг пролетн-ћгг готра усхићенг красотомг и величествомг пролећа. Ликг н^гове садашн^ћ невесте, кого « свакогг часа очекивао , облетао га е у пунои дражести и лгобкости, и растеривао му е мисли о бледои, изгубл-ћнои К)л1и, кого е синоћв у излогу као изг гроба воскресавшу вид10. Онг се самг називао лудомг збогг свогг заслепл^ћна и р^ћшш се да кг ПроФесору на вечеру неиде, ерг е осећао да ше доволвно снажанг и кр1зпакг да може савладати она чувствована, кон ће у нћму као и гоче при угледу лика оживити, па и кадг бн се оружјемг разума и р4шителности наоружао. Али тнмг му е слободши бнла ФантазЈн у представланго н^ћгове будуће среће, кадг буде на страни свое супру г ге, кого му е сама мати изабрала; мало по мало испадне му за рукомг представити себи да е н^ћгова лгобавв спрамг Венец^анке само обманама (н!>гове страсти) обновл-ћна и оснажена магШскимг упливомг приморске, крал^ћвске вароши, и италскогг поднебш, а не чиста, права и снажна лгобавк. Зато покуша, да ове мисли колико е могуће изг памети изглади; али као што се обично догађа да намг се оно чега се наирад1е отрести желимо и што бн радо заборавили, тммг живл-ћ нредставлн, тако е бнло и сг Едуардомг; и преко вол^ћ опомшшо се онг неки поава изг н-ћговогг пређашн^ћгг живота и што се већма трудш да ликг ШлЈинг изг памети изглади , да бн му се тшмг живл^ћ и сабше ликг нћгове садашн^ супруге показао, то му е у већои дражести предг очи излазјо ликг К)л1е, и текг што е поку-шао да у себи пробуди одвратностб према овомг дражестномг створенго, одма му се укаже она као каква болестна мученица, као рукомг смрти згн^ченши и покошеннв кринакг. Садг му се наново обно-

ве и наДман-ћ околности оне чудновате болести, коа е н^но здравл^ћ и животг изтрошила, и коши нједанг одг саветугоћи се лекара ни имена, ни лека наћи ше могао, а много ман-ћ иопитати узрокг болести. НЗ.ин докг е Јоштг богпнБн ружичногг здравлн подобна бнла, оде еданпутг на балг, гди нш се мозакг тако заврти да е у несвестк пала; некЈЛ лекарг, кои се ту налазш, понуди се да 1ов крвв пусти. кое е у некоВ о 6 лбижнбои соби и учишо, одг чега одма кг себи дође; Едуардг, кои се ту десш, награди лекара по заслуги за н$говг трудг. При овоВ опомени пролети му сг грозомг крозг главу помисао на проФесора Черадиморте-а; садг текг прим^ти онг н^ћгово велико подобје сг оннмг лекаромг, на што гоче ни помислш нје, и ако му се учинило, да е ово трзан^ћ и кривлен^ћ лица јошгг и пре негди видш. У исто време падне му на паметг и онаи чудноватб Ш начинг, на кои ши е онда крвв пустш т. е. сг некимг тавнепуннмг мрмлнн^ћмг неразумителнн речш и брижлвивимг скуплан-ћмг прскагоће крви у кристална стакла, кон е одма херметически затворш и са собомг, пошто е рану свезао . понео и одма се удалш, да га нико више нигди видити ше могао. Одг тогг дана почела е ЈОлЈа, неосећагоћи нпкаквогг бола , слабити и свого румену т бого сг лица губити и то тако брзо, да е наскоро ружично руменило устЈшило место смртномг бледилу, кое се мало по мало и по целомг т-ћлу разпрострло ; она се тужила ненрестано на некШ назебг у свима удовима _ 1"ћла , а нарочито око срдца, кое е све слабЈе и слабЈе куцало, докг се ше сасвимг утишало, а н4но марморно ладно гћло лешиномг постало, кон н1е на себи никаквогг знака трулежи показивала и ако е осамг дана на асталу лежала, но почемг су на нбои сви знаци смрти бнли, то буде деветогг вечера у оближнБОи цркви погребена. Едуардг, кои е весео у башту г ушао обш , врати се мученг наистрашншмг слутнвомг сумнвомг и ужасннмг предчувствован^ћмг у свое обиталиште , гди неко лепо мирисно писманце застане, у комг е н-ћжномг женскомг рукомг на талјанскомг езБ1ку г сл^ћдугоће написано бнло: „Мои отчу, кои непрестано сумнн, да ћете се вашегг обећанн сетити, ерг е то врло редко кодг велике господе, наложш ми е да васг овнмг писмомг наново на вечеру учтиво иозовемг, кошмг ћу приликомг имати срећу и а сг вама у познаиство сту г пити." 10 л 1 н Ч е р а д и м о р т е. Остатакг дана проведе ГпаФг Едуардг сасвимг немирно, па да бм се мало разонодш и да бн му време брже прошло до оногг сата, кадг е требало кг ПроФесор} 7 ићи, проаши онг крозг целу околину понаивише у брзомг трку, али ТБ1мг е свого немирну крвв шштг већма узбун10. Помрчина е већг доста густа бнла, кадг се Едуардг враћао. Одг вароши е само шштг по сата удал-ћнг бно, но почемг е јоштг рано бшо да кг ПроФесору иде, пусти свогг умореногг конн, да у коракг иде. Тишина, кон е свудг по полнма и ливадама владала, угледг руменн брегова, на кое е сунце праштагоћи се сг нвима свое пурпурне зраке бацало и вр'ове нБ10ве оруменило, и вечерн^ звоно на соборнои цркви, све то тако благо на Едуарда подМотвовало, да се н^ћгово страстно усколебано чувство мало као утишало;