Podunavka Zemun

ПОДУНАВКА.

„То е тавна." „А зашто?" „Зато што самв одђ могђ отца одбегао; на кадг 6и вамЂ то казао, вн би ме сигурно онима, кои су замномг у потеру, издали." „Одђ отца одбећи, то е врло ружно! Шта те е могло на таково зло навести?" „Жела, да Веласке-а видимг и да н-ђговг ученикт. будемЂ." „Тн си дакле живописацг?" уннта смешећи се отацг. „бсте, л самБ живописацг," одговори младићт. намргођено збогг тогђ , што се калуђерг при речи живописацЂ насмено; „есте, н самв живописацг и ученикЂ Жана Кастила мога уака. Да тав честанЂ мужЂ те умро, не бн се а овако потуцао и учителл траж10. ЖанЂ Кастило узео ме е бно кђ себи и у вештини обучавао. КадЂ онђ умре, вратимђ се опетЂ отцу, кои се подругш путЂ ожето и узео неко тврдо и немилостиво створен4; ова е, несматрагоћи иа моИ дарЂ за живописан^, на отца навалвивала, да ме на чизмарлукЂ да. МоИ малодушанЂ иначе добарЂ отацЂ намести ме кодђ некогЂ чизмара; — — но после три дана одбегнемЂ и удвостручимЂ кораке, како бн пре кђ Веласке-у дошао." „Н бн радЂ бБ10 видити таИ твоК дарЂ," рекне калуђерЂ, коме се говорЂ овогђ младића веома допао; „мени е и тако потребанЂ живописацг, ерЂ оногђ живописца, кога самБ мало часг, као што си видјо, изђ монастира изгурао, немогу з6огђ танства да трпимЂ. Ако ми се допаднешг и ако си доиста живописацЂ, барг таковнИ, да грбове и друге оман^ћ ствари чисто израдишг, то ћешг моћи кого мраку кодг мене заслужити; шта велпшг да ли ти се допада то?" „Сасвимг ми се допада! Тимђ ћу начиномЂ барг моћи мои путг продужити; ерг будите уверенп, да са»њ већг последнБ1В мои новацг мало часг за лебчићг дао — и да нје случапно врлни ова& младићг сг паштетомг на шене наишао, а бн поредг могг лебчића гладанг остао. Дозволите, отче, да и онг у томе участвуе; може ми Фарбу трти, па ћемо после добитг делити." Калуђерг погледа на Естебановогг пратшца, кога досадг ше примепо бно. „Ако се неварамг, младми човече, вн имате онакву одећу, као што носе заробл^ници, кое су отци светогг Троиства искупили?" „Тако е, отче, а долазимг изг Алгира , гди самв три године у робству чанш. Богг се на мене умилостивш и краи беди мошВ учин10, — и тако самБ се опетг у красну Шпанш повратЈо." „Шта сте бнли пре него што сте у робство пали?" „Бно самБ воИникг." „Оћете лп опетг у вовску ступити?" „Немогу; рука ми е у воини осакаћена, па зато самБ за вовника неспособанЂ." „Па шта ћете садг бнти?" „Стихотворацг и романтикЂ." „Стихотворацг и романтикг? — — ДрагШ Боже, та васг двоица сачиндвате читаво дружтво вештачко! — Па

лепо! Вашг ће другв грбове живописати, а вн ћете какве стихове написати; награда вамЂ она иста предстои, кон и вашемЂ другу. бстели задоволБни?" „бсамБ." „На посао дакле, децо моа, и то сутра до нодне да е све готово." Сђ тимђ речма одведе калуђерЂ Естебана и н 1 јговогђ друга у цркву, гди е све спремл^но бнло за неко жалостно торжество; црква е сва црнимг простирачима застрта, на средг цркве узвишено место, око коегг свудг у наоколо велики чираци са свећама поређани су. Два млада умЂтника сг удивлен^мг згледали су се, а калуђерг као виновникг тогг торжества радовао се, што ће се сутра то позор^ извршити. „За какво е торжество све ово спремл^но ?" упнта Естебановг другарг. „За иогребЂ Карла V." одговори калуђерг сг некомг важности." „Шта, зарг е Карлг V*. умро? — — ЗарЂ наввећегг међу царевима нема више на землБИ? — Опростите ми, отче, а самв већг два дана овде, и нисамв ни одг когг чуо за та8 жалостанг догађав. — Ахг, зарг Карлг У. мртавг? Зарг га е Шпашп изгубила, кого е онг великомг и славномг учишо?" „Будите спокоини, младни човече, Карлг V. шштг н!е Богу душу предао; онг е само за светг мртавг. Онг е, ситг земне славе и силе, само престолг оставш, скипгарг царскш подг ноге бацш и круну, кон му е ако главу притисла, своме сину на главу метнуо." „Вн се шалите, отче. Карлг V. никадг не бн такву погрешку учинш. Кадг онг скрозг познае срдца лгодШ, то можемо мислити, да се онг неће према самомг себи тако малодушанг показати. Карлг V. безг власти, безг престола, онав, кои е еднимг мигомг целимг светомг управлно, ахг! Та то бм 6б1ло, Боже мои, т-ћло безг живота! Па шта ће бнти одг н-Јјговогђ нкогг дј Г ха, одг н^ћгове моћне во.гЈз, ако онђ то садг занемари? — — Као што самв казао, вн се шалите самномг, отче!" „Што годг самв рекао , све е цела истина! — Карг V. круну е ногомђ отурш, Мадритг е оставш, у монастирг отишао и покалуђерш се; шта више, да бн се света и адне суете земне ослободш, сутра ће овде онг самг свои спроводг чинити, па после нико неће за Карла пнтати. 0 н^ћму ће остати само име празно, само ће т-ћло тегобама обтерећено у овомг монастиру одпочивати, сама душа, коа ће трп-ћлкиво очекивати, да е Свемогућш позове." „Н садг нимало несумнамг о истини ваши речШ, отче! Какавг е жалостанг то примћрг о лгодскоВ суети, каква слабоств нашегг дј г ха! Ко' бн се томг изненадномг удару надао ! — Да Карлг V. паметЂ изгубп — •— да се закалуђери — — —" Калуђерг побледи и ватрено счепа руку младогг човека. „Шта изусти, несмисленни младићу! Карлг V. сасвимг е при чистоб савести!" „То е, отче, немогућно. Да га ше можда казнБ БоЖ1Н постигла или да е као што рекосте при чнстоИ саве-