Podunavka Zemun

ПОД)Н1ВК1.

н 4 говоиђ лицу упечатило е ћутивоств, у ко1ои се опетг ватрено срдце налази, лгобеће независимоств и слободу. Безг сумн& е одђ ове велике одђ природе зависимости произишла прва ограниченоств ума спроћу човека. Подобно роди, кон усамл1>на само по риту шврлн, ерг 1ов доста простора потребуе; подобно кукавици , кон збогг прождрлвивости нетрпи другу кого у околини, ше ни првобнтннв човекЂ равнодушно гледати могао, кадЂ кои границу н4гову прекорачи. Оурово е насилје пре, него мирно споразумл1>н4, у почетку границе између ФамилЈа и племена опред &лило, и то е прво народно право , шта више ово се потезало и у доцтл времена, нарочито у прекомерно-тежећоИ ХоландскоИ, ЕнглескоИ, НемачкомЂ сагозу и другимЂ приморскимЂ областима. Узаимична ова одношенн зависимости сама по себи доказуго, да е риболовЂ у толико већма напредовао, у колико е земл^д^лје и скотоводство назадЂ остало. То е побудити морало човека, да силу изобретенн на риболову покуша. То га е подпомагало, кадЂ е прва орудјн изналазш. Допустити се мора, да су ова прва орудш заиста проста морала бнти. Но кадЂ и данЂ данасЂ на РобинзоновомЂ острову простЂ заоштрлнстнв штаиЂ у место плуга служи, коимђ островланинЂ истина сђ трудомЂ али опетЂ землго оре, зашто се небн могло узети, да су и рибари подобнимђ оруд1емЂ првни путЂ рибу ватали. По огромнимЂ рекама Америке Инд1ннци и данасЂ таковимг дрвенимЂ ражн ^ мђ рибу ватаго, а тако исто и староседшци Аустралје. Доста е времена протекло и у садан^мЂ образованомЂ свету, докђ су то дрвено орудје сђ гвозденимг променили и сђ млогимђ краковима правили, коимђ и садЂ у РусЈи велике сомове пробадаго башг у онаи парЂ, кадЂ вешто преко нзева прелазе. У почетку дакле бнли су ови ражн^ћви по свов прилици заошилнсти, на вргу сђ кременомЂ снабд^вени , д0цн16 сђ рибНБОМЂ кости или рибнБИМЂ зз 7 6омђ , а млого касше сђ металомг; на оваб начинЂ мора да се и стрела усавршенствовала, У вишоИ текЂ образованости ступила е удица на место тогђ старогЂ орудја, и ово доста доказуе, да су садЂ и за рану рпба дознали. Да прве удице нису могле бнти као данашн^ћ, природно е. Куке одђ кремена, школвке или птичш ноктш; ове последн-ћ и данасЂ у новов Холандји з т потреблнваго; куке одђ костјго коима се Алеути служе; куке одђ заошиласте смреке, као што Лапонци имаго. За овимђ е сл-ћдовало бацан% стрела на рибе, кое и данасг Отомаки на Ориноко чине; премда и планински народи у Европи пастрмке изђ пушке туку. НаДвећма е пакг риболовЂ узвисило изобретен^ мреже. Да се човекЂ на паучину угледао и по нвов прву мрежз г начинјо, нема сумн^. Садашна пакг мрежа одђ билвнн конаца наикаснје се текЂ поавнла. Прве мреже правили су одђ зверске коже. ИзобретателБи пакЂ мрежа одђ 6илбногђ конца есу Индјннци и Лпанци. Начинг, коимђ се садЂ егул-ћ ватага, може се за навстарш узети; ерЂ овако су Европлнни све рибе уобште у стара времена ватали. Нетреба ни то заборавити, да млоги народи труго рибу, кого после на површини реке мртву ватаго; но оваи начинЂ никако се одобрити неможе. Често мећу лгоди и саму риб\* на уднцу, да

друге животинБице ватаго, као што су некада са соколовима друге птице ватали. Описугоћи овако риболовЂ, могао бн ко' помислити, да су се сви народи радо сђ риболовомЂ занимали; но^то те свуда тако бнло. УГрчкои бнло е недостоино слободномг човеку рибе ватати, премда су 10штђ и у то време удицомг кадЂ и кадЂ увеселешн ради рибе пецали. Ахеиски гонаци предЂ ТрошмЂ, премда су краи мора настан-ћни бнли, опетЂ нису рибу ватали, ерЂ су то ело сасвимЂ за просто сматрали. НапротивЂ Римлани су у време раскоппл робове у реке бацали, да бн само сигурше неку врсту чикова ватали; шта више и у самои Европи мртве животин^ћ у воду бацаго, да бн исту цћлв постигли. КадЂ су се дакле стари класички народи тако сђ риболовомЂ занимали, то морамо мислити, како садЂ у изображено# Европп иста раднн напредуе. Стари су народи оружаномЂ мишицомђ славу доб1нли, напротивЂ садашнки приморски Европлнни сђ мрежомг у руци. Ово засведочава Холандска, немачка Ханза (сагозг) и Енглеска. Харинге и бакалари (врста рибе) узвисиле су ове државе. Кадг бн ово подробно описали, нуждно бн бнло целу нсторда ставити. Само то споменути можемо, да приморске државе збогг свое величине само харингама треба да благодаре. Ватан^ћ харинга на прибреж1нма Скандинавски милшнима давало е за време католички поста; — ватан-ћ харинга наоружало е ону Флоту, коа е крал^ћве збацивала и намештала — кон е целу Европу на опрезу држала. Харинга е узрокг, што су се Енглези 1652. год. сг Холандезима заратили, кои е убиточнБ1и ратг за трговину целогг 17. стол^ћпа трано. Рибе, назване бакалари, бнле су, збогг кои се Енглеска Флота кодђ прибрежЈа Новогђ Фунланда сг прекообичномг опасности борила. Овде е Енглеска темелБ сво1ои величини положила — то е узрокЂ, што е она владателБица на мору постала — што е наизнаменипн приморска места у целомЂ свету заЈ 7 зела. И ако е ова животинБица као бнвша самовладателБица у наинов1е време ск_учена, опетЂ јои та слава остае, што ће се навекг споминнти. II. РИБЕ У ИСТОРШ САДАШИБОСТИ. Кадг годишнбш приходг одђ риболова само у Енглесков на 80 милшна Франака износи, то е нсно доказателкство, како ова радна данасг у образованомг свету напредуе. Мн ћемо навести оне рибе, кое су неке и неке народе обогатиле. Прво долазе макреле и тунци; ову последнго само у вароши Иалермо ватаго 4000 лгодш на 1000 чамаца. Рибари ови имаго свое лекаре, чиновнике и едногг свештеника. Годишн^ћгг прихода дае вароши на 200,000 талира. Другш родЂ риба назване макреле понаввише се у Атлантскомђ океану и сћверномЂ мору налазе. Да е оваи риболовђ одђ велике важности, доказуе она распра 1852. год. између Енглеске и сћверне Америке, догодивша се; и да се нису лепимг начиномг помирили, дошло бн до онаквогг крвавогг рата, као што е некада између Енглеске и Холанд1е збогг харинге бно. По 10 штђ већма ватаго рибу названу бакаларЂ. Ова осушена назива се штокфшиђ ; налази се понанвише } г