Podunavka Zemun

Н е в е с т а. (Продуженк.)

На неколико месецш после овога разговора владала е у собаиа саветниковогг дома, гди су одпређе чести узклицн радости одецали, тишина п нека потаИна туга. Госпо1)а Форстерг сеђаше при шву кодг прозора, али та игла не лећаше у нагломг двизанго горе и доле као пре, праћена пазлБивнмг ока погледомг. Умешне руке н^не почиваше на крилу, сг кога е предметг готово спао бмо, а замућене 10» невеселе очи пратише летеће облаке. У едномг углу собе сејјаше мала Енна, брижлвиво чешлнгоћи свилу, у кое танке кончиће суза за сузомг изг очш н^нн капаше. Военнн саветнпкг ступи у со 6 ј т . Хмг, говораше у себи, одкако Леонг оде, овлада свуда гробна тишина, и кућа стои као да е све у нбои помрло. Албертпно, што си се тн тако замнслпла? питаше онг супругу, коа нје ни осетнла, да е онг ушао. Госпођа Форстерг тргне се; ахг, рече, а самв се да•1а у мнсли збогг тога, што се есенг приближава, и што ће садг за време есен^гг равноданства опасне буре на моРУ свнр-ђцствовати! Тако, — а тн Енно, шта тн радишг? запнта онг пошто се девоичицн окренуо. 0 добрнП отацг, одговори девовче, крадомг сг кеде .шшоиг сузе тарући, — а чешламг свилу. Мати хоће да да прести, па се онда могу одг н^ плести топле чаР апе ' а такове су одвећг нуждне за морепловце на суров омг времену. Па ко ће то те чарапе плести? запнта воениД саветнпкг, п °знавак)ћи мржнм детета према свакомг женскомг раду. Н, милнИ отацг, ако тн дозволавашг, плашлвиво одгоВ °РИ девоВчица. Али тн чини ми се не плетешг башг тако радо? Истина е али Леонг потребуе топлн чарапа, па за "Ђга — — за н ^, га р ад0 ^ В р Л0 р ад0 плести ^ „ заиста и прил-ћжна 6б1ти. Гн си добро дете, тронутг рече 10Л господинг Фор-

стерг, но садг идн доле у башту па се' играИ, ерг си одвећг много седила. Ако е сг тво^омг волвомг а бн волила овде кодг маме остати, ербо неидемг радо у башту. А зашто не? Татнси иначе врло радо у башту ишла 0 есамБ, али одкако е Леонг отишао, чини ми се башта сасвимг пуста, и ништа ми се у ш>ов не мили. Леонг се наравно свагда сг тобомг играо? бсте, милни отацг, често, но не свагда, или барг само неко време, па ми е онда показивао цвеће и раст^шн казукћи ми НБЈова имена, или ме е учш познавати нвшве разликователне знаке, и кон у- кои редг спадаго. Затимг самБ морала а све оно повторавати , чему ме е онг учт. па кадг бн имена погрешно изговарала или разликователне знаке пореметила, онда бн се онг смено а и а сг нБимг, па онда тако смегоћи се обое по башти трчали. Но садг кадг се смеемг, тужно и сг наводн ^нБшг наново очпма рече девоДчица, — садг се нико самномг не смее. Иди тн само свагда доле, добро мое дете, сажал^нг рече 100 военнв саветннкг, а и мама ићићемо сг тобомг, па ћешг онда тн нама цвеће именовати, и ако учинишг погрешку, мн ћемо се сг тобомг смеати. Или шштг бол4, донеси твое обруче и лопте, па ћемо бацати обруча и играти лопте. Мамо! МамоГу радости повиче девоПче, отрцг хоће да се самномг игра обруча и лопте, па хитро скочи бацивши свилу, и као муна излети изг собе. 0 како си тн добарг, рече госпођа Форстерг милугоћи мужа по образу, тебе не мрзи и сада шалу проводити и лопте се играти. Н самБ кћери одузео н^ногг у игри друга, кои е, као што ево садг чусмо, нбо8 и учителк бно, дакле е пуно и праведно, да н н^гово место заменимг, колико е годг то могуће. Наравно а нећу умети обручг тако вешто бацати, а и при теранго лопте чешће ћу промашити, но то