Podunavka Zemun

106

ПОДУШИК4.

и врло лепг човекг, само мало гордг и строгг, али то е обичаи кодг морски ОФИцира ! Онг и твон Енна, старвтГг лрјателш! то е приличанг парг лгодји " в О, шта вм говорите, господинг саветникг," прихвати речв госпођа Форстерг, „зарг ви мислите, да ћемо ми срећу нашегг единчета поверити неизв-ћстнои с}'дбини морскога воиника ?! Енна и Леонг заедно су одрастли, па се лгобе као братг и сестра." „Али опетг дуже бавлен^ и непрестанБ1и састанакг не види ми се башг саветанг— била е речв подмуклогг старца. „Таи вашг стра' сасвимг е неуместанг, драгш господине," одговори мало озбилвнје госпођа Форстерг, „а знамг врло добро мого материнску дужностБ, и нико неће Енну видити, да сг младимг човекомг сама иде!" „Мна другарица Сузана сг нкомг е, драгЈВ пр1лтелго," рече воении саветникг; „она прати Енну свуда, кадг мн сами нисмо сг нвомг." „Молимг за опроштен^ћ," рече дворскш саветникг полгобивши госпо!)у Форстерг у руку, — „ништа се друго одг тако изредне матере не бн могло ни очекивати."

„Ти си се показао сасвимг ладанг и неучтивг према дворскомг саветнику, а онг е тетковг прјнтелв и иначе врло отм-ћнг човекг," рече госпођа Форстерг своме сестрићу истога дана у вече, „то ше лепо, човекг не треба никадг нзг вида да губи дужне према другоме учтивости." „Таи се човекг мени ни нанман-ћ не допада," у жестини одговори младии официрг; „мзг н ^гови мали очјго вирп неискреностБ и издаиство, а савг му ликг издае неку лгобопитну радозналостБ. Како е могао тетакг таквогг човека за прјнтелн узети, и одкуда то, да онг садг у кућу долази, кадг га н одпређе никадг овде впђао нисамБ?" „Онг е текг пре едне године овамо дошао, а прјнтелБство шеђу нкимг и мопмг мужемг постои јоштг изг детинства, ерг су заедно у школу ишли." „Тако! Е — онда ше ни чј г до," рекне Леонг, „ерг у томг времену постаго кадкадг наичудноват пр1нтелБСтва и слажу се наипротивше нарави, па се после стидимо признати, да смо се преварпли, илн насг нешго особпто за такво прЈнтезБство веже, да га се неможемо ни онда отрести, кадг би намг очевидна противностБ у наравима и лукавство одг дрз ге стране и несносно било. Тако ће по свои прилици и сг теткомг и овимг дворскимг саветникомг бити; онг се сполншн4 издае за ирјнтелн, само зато, што не може да измисли згоданг начинг, на кои би се ове несносне свезе могао опростити." „Н би желила знати, шта е теби тав човекг учишо, кадг си тако на н-ћга Ј'стао," зачуђена упита госпођа Форстерг, „та онг е еданг благоизображенг и кг томе врло богатг човекг, и према нама свима одвећг лгобезанг." „6 стб, одвећг лгобезанг, па јоштг и лукавг, и то е управо што се мени не допада, па се боимг, да таи дволичнни пр1ателБ нема какве тавне намере и да већг не плете замке." „Али си тн чуданг, Леоне," рече смешећи се госпођа Форстерг, „Какве бн тавне намере могао онг имаш?"

„Н засада шштг незнамг, али вамг то могу казати, да се при првомг погледу породила у мени таква мржна противу тога човека, да н чисто сг уверен^ћмг предпоставлнмг, да онг мора бнти опакг човекг. В бт треба да знате тетка, да самк н ово предчуствован^ одг покоине матере насл-ћдјо, и зато би васг мол1о, да б}-дете на опрезу."

Као санг протекло е дано Леону за бавленћ кодг родбине време; кадг е оно већг краго примакло се, Леонг е мнслш, да му е текг почетакг. У непрекидномг саобраштаго са онако дражестнимг створен^мг као што е Енна бша, овладао е срцемг н-ћговнмг пламенг наитошпе лгобави, но не ман^ћ и Енна налазила е у дрзту своега детинства остваренБПЈ идеалг свш свои наимил1и уображенн. На разстанакг нису више могли нн мнслити, и тако се Леонг реши, премда текг после дужегг оклевана, запросити одг военогг саветника руку кћери н^ћгове. Господинг Форстерг дивш се, кадг е чјш понуду младогг овогг човека. „Свше! рече му после дужегг ћутанн, вн сте обое шштг сасвимг млади, и по томе нисте за бракг. А осимг тога, каква срећа чека супругу едногг морепловца? — скоро свагдашнн самоћа, брига н стра, одг чега би мон н^ћжна Енна брзо у гробг отишла. А, — да си бно трговацг, као што смо л и твои покоинии отацг желили, онда би зарг о међусобнои свези вашои могло бнти разговора, наравно подразумевагоћн, кадг би имућанг трговацг бно, да можешг супругу свого пристоино издржавати, али овако изби себи ту мнсао изг главе, ерг а никадг нећу срећу мога единчета везати за неизв^стну судбину морскогг ОФицнра." Леонг е био као з г б1енг. „Али, тетакг, рекне онг наипосле, ако бн н за неку годину дошао у таково стан:ћ, да би Енна могла кодг мене слокоино и безбрижно живити, би ли ми ви и онда противни бнли?" „А како бн тн то дошао до тако безбрижногг стана, кадг небо данасг не чини чудеса." „Алг лгобавБ чини, и срећа е свагда наклон-ћна оннма, кои се верно лгобе." „Па покраи тога 10штг и то се мисли, отчинска е лгобавБ слаба, па ће попустити," смешећи се рекне военни: саветникг. „Можда има и тога мало, сладкш течо, али е лгобавв младића шште и ватрена, и онг се радо жертвуе, нити му е икаква жертва тешка! Зато даите ваше одобренћ, лгобезнии течо! Н васг само молимг за две, за три године! Енни има шестнаестг година, ни са осамнаеств ни деветнаестг неће престариги, да не бн могла добнти младоженго." ВоенБпЧ саветникг чин10 е шштг неке приметбе на оваи предлогг, а особнто е госпођа Форстерг бнла млого на путу. Но кадг е после и Енна свого молбу молби младића придружила, онда н^ћжно материнско срце ше могло одолети, а и военни саветникг у толико е попустш, да Леону, ако за две године прибави прпстоино уживлен^ћ, буде слободно просити Енну за супругу. Впше што ше се мо-