Podunavka Zemun

114

ПОДУИ1ПБ1,

А.ти то Н1в само Сузани бригу задавало. И госпођа Форстерг н)'е више бша онако душевно спокоина као пређе. Военив саветннкг, кои е досада своЈоД супрЈти све саобштавао п ст> нкоме се о свему саветовао , више пута го у шали овако прекоревши: кодт. васг жена као да су чувства нагону подобна, кадг више пута погодпте башт. оно што треба, — онт> истни садг е понешто све притаивао, и сг особитомг веп1тиномг пречуо е млога пнтана забринуте супруге свое. Внше пута имао е са дворскимг саветникомг иодуже разговоре, одг кои се иикадг ни една речћ у кући зачула ше, и све се више лешо пр1атела тако, да се чинило, да му се сасвимг предао. Бша е већг година прогекла одг одлазка Леоновогг а немила тишина владала е еднако у овомг, иначе веселомг обиталишту. ВоенмЛ саветникг тумарао е забринз т тг и невесео коекуда, а напротивг дворекј«, садг већг свашПдашнмв кућевнми прЈнтелБ, све е већу важностБ на себе узимао, и више е заповедникг и господарг, него гостг бити видш се. Госпођа Форстерг била се забрпнула и уплашила видећи како се наопако ради, само се Енна чинпла, као да ништа не прим^ћчава, што око н-ћ бмва. Она е живила само свошИ лгобави, имагоћи свагда Леона у памети, и у н ^говБшг писмама свј ' радоств и срећу налазећи. Военин саветникг често е сматрао са сажален^ћмг свого кћерв, кадг 6б1 му она о срећноИ својои будућности говорила. Понегда се на н^ћму примћчавало, да м} т нешто на срцу лежи, што бм одкрнти хгео, али се страпио то изустнти, и онда бм одма изг собе изпшао. НаИпосле едно готро, кадг сј ' се Емна и Сузана, кон е садг по желви евое дрЈтарпце и цри обшгои трпези участвовала , удалвиле, ухвати военнн саветникг сунругу свого за руку, рекавши ши сасвимг сажалително: „Албертино, и имамг теби велику таИну одкрити. Тешко ми е то учинити, али ме околности принуђаваго. Н морамг учинити еданг коракг, за кои ми е твои саветг одвећг потребанг. На жалостб не могу и не смемг више таати, да смо мн у благостанго нашемг сасвимг посрнули!" „Ахг, а самБ се томе надала, тужно возразп саветниковица! Ахг, моа бћдна Енно, мое драго, еднно чедо!" „Немов ме мучити сг твоимг кукан^мг, молаше го военнб саветнпкг, него ме пазлБиво посл> шаи. И сзмб жел1о мпразг наше кћери умножити, и тако го поставнтп у стан^, да може желго срца свога што пре испун4ну видити. Тн знашг , да е дворскШ саветникг човекг богатг. Н1>му су сво богагство принеле нЈзгове шпекулаше, па е у разговору чешће и мени предлагао, да предузмемг таП за умнои;ен ћ богатства пробнтачнмП путг. Наскоро затнмг отвори се еданг посао, кои, сматранг сг кое мј т драго стране, десетострукШ добитг обећаваше , и » се онда дамг наговоритп, те се у н-ћга } пустимг, уписавши не незнатне сумме новаца. У то време догодила ми се велика штета збогг банкротства едне имућне куће, али самБ н то одг тебе утаао, зато, што саив мнслт, да ће ми добитг одг предузетогг посла штету вншеј одг двапутг накнадити. Но збогг ове несреће не мего уписане новце положити , па самБ транао, да се обвезателства ослободинг. Дворсмв савегникг рече мп онда, да то ше жогуће зато, што е вре-

ме, до кога се могло одступиги, већг давно прошло. Тн тн имашг поверена прпдода онг кг томе, па узаДми на време потребне новце. III га да ти кажемг, Албергино! а га послЈ -шамг, шпекулашн не пспадне за рукомг, и н самБ садг изгубл1;нт> човекг! До неколико неделн мораго се дуговп изплаћнваги, и све што имамг, ше доволбно да јо залегне !" ћутећи и са скршгеннмг рукама слушала е досада саветннковнца свогг мужа, а сузе шп нзг очјго погокомг текоше, докг наеданпутг као изг сна пренЈннш се рече: „па зарг дворскш саветннкг не може тебн помоћи ?! Некг ти онг потребне новце да, па му се после мало по мало одужуН !" „Онг бн ми истина могао помоћн , и готовг бм био то и учиннти, али ми полаже Ј словЈе, кое н немогу испунити. Онг захтева Енну за супругЈ'!" Госпођа Форстерг, досадг у лицу невесела и тужна, поче се садг мало по мало разведравати. „Хмг, рече, дворскШ в саветннкг јоштг држећг човекг, па поредг тога внсокоуваженг и богагг, — Еннина будућноств бмла бн обезбеђена, и онг бн све чинш, да само нго усрећи!" „Али мб 1 треба Енну да смаграмо као обручену. Она лгоби свога зарЈ 'чника, па не бн ли шГј онда срце препукло? Могу ли н таквЈ' жертву одг детета захтевати?" „Енна е добро дете, теби за лгобавв она ће пристати, одговори госпођа Форсгерг, К010И ншига ужаснје нјв бнло одг жнвота у свагдашнБОи бриги и снротинБИ, — а кгтоме она и ше управо заручница, кадг си тн твое одобренћ само нодг услов1емг дао." „Тако дакле морамг н одг кћери захтевати, да срећу будућегг живота свогг на коцкј ' метне, да само честБ спасемг, снуждепг рече военБГИ саветникг. 0 боже моЛ, како е то тешко! А.тн опетг нећу н дете приморавати. Ако се она томе узпротиви, онда некг буде што бнтп мора! Н морамг мужеетвено подносити, што самБ самг на главу навукао." Друго готро дозна п Енна жалостно домаће стан-ђ. Ништа не кршћи, али и незахтевагоћи послушиости, приповеди военш! саветникг кћери својоЛ цело стан^ ствари, заклгочнвши сг тиме, како дворекш саветникг иште н4;ну руиу. Недвижима слушала е Енна ово жалосгно извест1е, само е управила плаве свов пј -ие туге очн на отца. Кадг е оваН сврш1о, баци иу се она у наруче п као изванг себе повиче: „Огацг! Огацг! МоИ животг теби прннадлежи, узми га ако те може спасти, али рЈ ка мон прпнадлежи ЛеонЈ'; за н^га ме веже света заклетва, кого не могу погазнти! Н еамв се Леону завешгала, да ћу н-ћгова бнти, докг годг онг узживи, и да нећу о свошн буДЈ'ћ" ности никаква пренначенн чинитп, осимг случаа нзвестноп уверенл о н^говоГј смрти. Ту заклегвЈ' морамг н чувати, па макарг ме беда и неволн постигла, и макарг морала свагда у снротннБИ живнти. Опрости ми, добрнЛ отацг, наставн она плачући, н ћу за тебе радити; та н имамг дара, кои си тн изобраз10, па ћу нћга на то обратити, да набавлнмг, што намг е за пздржан -ћ нуждно. Н ћу се данг и н 0 '^ трудити, и све ћу веселе забаве радо прегорети, сало н« захтеваЗ одг мене, да будемг клегвопреетуцница.''