Podunavka Zemun

194

ПОД9НШК*.

отворе се крила кашвска. Две у црно заувјене особе скоче ст> кола, уђу у кућу па опетг мало часг изађу носећи некШ теретг, кои у кола баце, коа потм} г ло одг пада заече, па се опетг полако дал^ћ отисну н одкотрлага. Више пута тако заставкз'гоћи продужавала су кола своИ путг и упуте се управо крозг велику улицу, гди се такоЈје зауставе предг едномг кућошг, гди е предг каП10мг разгранатив чокоч б био, когг е лишће одг ноћиогг ветра чудновато шуштало. Она двоица сг кола уђу унутра и наскоро изиђу иосећи нешто, кое као обично у кола баце. Одавде упуте се кола полако кг капш Кернтнерсков. За колима пакг корачаше усамл-ћно едно лице, кое се досадг ше виђало. Но садг, будућн е месецг мало крозг облаке провирш, могао се у н^ћиу познатн човекг у сивоб алкини са трептећомг седомг косомг и бледнмг лицемг. Стражарг на КернтнерскоВ капш Ј 7 ступи натрагг, кадг кола угледа и неке неразговетне речи промумлавши аче се у огртало замота. Кола котрлнше се изподг дугогг и тамногг свода; као какво страшило сл^доваше седии. Почемг су кола по добарг просторг прешла зауставе се кодг некогг низкогг зида , на комг е црна каша, а на овои великјв бео крстг био. — То е било гробл4 светогг Коломана. Црна кашл буде отворена и точкови опетг се полако окретати почну. Према слабоВ месечини заз'ставе се она поредг неке грдне, тамне рупчаге, кол е заиста изгледала као врата у подземноств, и у котб бкмше грозе пуна гомила разни фигура у чудноватои Форми едно на друго нагомилане. Две оне особз скоче опетг сг кола, метну Фен^ћрг на землго и почну кола изтоваривати и еданг товарг за другимг у руиу бацати. Но текг што е првив теретг у исту пао, подигне се ужасна крека и дрека, и као какавг изненаднв)и втрг посукти изг н^ћ нто астребова и г^вранова дерући се, и разспе се по тамнои ноћи. Нема тишина опетг завлада. Само се чуло шаптан^ и дисанЉ оне двоице и редовниИ падг каквогг предмета. Напоследакг сврше они своЛ ноћниИ посао. Кола, на коа су Фен -ћрг опетг метули, окрену се и одзвркте шшг сг већомг праскомг, него што су дошла, натрагг у варошБ. Самртна тишина завлада на мрачномг гроблго. Садг изиЈје на видикг седБЈД човекг, кои е дотле сакривенг, немичући се стадо изза едногг споменика и самг себи рекне: „Ху, ху, ветарг е ладанг, али смртв е шшг ладша, нити има и навман-ћ сажаленн у н&номг ладномг срдцу. Али тебе, ти бела голубице, несме она прогутати. Н ћу се сг нБомг черезг тебе побити, и све ћу јов зубе избити, ха, ха, па ши се насмеати, ако у свомг беснилу хтедне зубе изкезити! Али гди ћу те а садг наћи? Да нису гавранови одлетили, могао самБ ји питати. — Велико е дружство доле скупл^но. Млади и стари, сиромашни и богати, у златомг везенимг алкинама н у отрцанимг одиркама, и они сви еданг другогг трпе, то е чудо!" То говорећи прикучи се самомг краго оне рупетиие. Ладнив просецагоћШ ветарг подигне се титрагоћи се сг н^-

говомг седомг косомг, и подиж,ући гомиле свега, кое су преко н^ћга и оне рупе у праменима зулле. Садг н месецг асте засветли к шзг облаке , тзко да се и црква светогг Коломана видила, кон се чисто чинила, да се кзг лгобопитства преко зида надг рупу шадвирув, у кошВ е садг збогг савне месечине све грозне предмете онаЛ седии разликовати могао. Старив очисти свого косу одг снега и злобно смегоћи се погледа доле и говораше пола певагоћимг гласомг: „Неуплаши мене тн пусто страшало, брг а могу смртн у очи гледати, Ше ме плашила грозовита битка, А да ме уплаши ова рз^петина! Кринићу милБ1и ахг! лепото, днвото! Немогу т' осгавитг у овов страоти, Међ' овимг недвижнимг телесима мртвимг. Већг ћу те изнети чисту неповредну." * То певагоћи спз т штао се полако у рупу, изг кое покадшто чуо се шушанк н^говн ногу. Ветарг е све аче и аче дувао и терао читаве облаке одг снега преко равница, кое е при слабоИ месечини скоро личило атама аветина, а издалека чуда се покадшто гадна дрека граблБиви птичурина. Садг постане и шуштанћ у рупи нче , отиснута земда скотрлала се доле и пала на несродне предмете. Тешко дисан-ћ едногг човека, кои се са великимг Ј^силаван^ћмг упинао изнћи, буде приметно. После мале почивке бно е седнП опетг наполго. Онг имађаше у рЈ'кама некШ д^тачакг предме'. о, умотанг у бео чаршавг и краин-ћ се напрезао, да изг рупе изиђе. И кадг е већг сасвнмг изишао, обрише зноВ са свогг чела и клекне поредг изнешеногг предмета, кои е неподвижно у свомг чаршаву лежао, брижлкиво га прегледагоћи. Наеданпул сг нћкомг као радости узвикне, кое се чудновато по томг пустомг месту разлегало; па онда почне радосгнимг гласомг пола певагоћи пола говорећи: И гле а самБ знао, да мои кринакг белиО, 1оштг непринадлежи, вам' у рупи мртви! Садг лаку ноћв дакле, ви мртваци доле, Мов ће кринг да цвета, снино и весело. После овн речШ подигне онг белив, дугачк1Л предметг на своа леђа и у варошк оде. Затимг кречећи долете опетг гомиле гавранова и сиђу на подобје наглогг вшра у дублину рупе. VI. Прошло е впше недела, одкако се 1ованг Впрфелг при угледу свое мртве драге у несвеств стропоштао и текг после некогг времена у жестокои врућици пробз*д1о се. СтариВ ОртолФг, кои е збогг смрти свое кћери за едну ноћв осед10, неговао е при своВ своЈов слабости смртно болногг младића наибрижлБивЈе. Окг е доиста са Аномг све, све изгубш, па зато е несрећнмв младићг садг и био драж1и н^ћговомг разцеплЂномг срдцу, него иначе, и старо изкуство и овде се наново потврдило, да несрећа ублажава човеч1е срдце и чини га осетлБившмг према страдалцима.