Podunavka Zemun

•III 3.4 31К1ПУ II II |Ј К.Г.

197

Гледагоћи то слути човект. , што мистици певаше о ономт. небу, што се стере надг облацима, коегЂ неба бистрина и асноств достиже до оне нестворене светлости , коа е истиО Богђ. Кон и колика благостБ и н^жностб , милина и сластБ дише у томг чистомђ воздуху! Тако долази есенв. Лежи санано чезнуће прострто по свету. НепрегледншТ просторг зрака надг нама, целБШ нашт. видокругЂ тнхђ и мнранЂ, те намЂ повлачи срдце и умЂ у неизмерностБ. Сва су намЂ чувства одрешена, несмета намЂ далБина и просторЂ. Далеко на ми.тћ достиже погледЂ до брегова плаветно севагоћи, и пратитн можемо окомђ на часове хода саинии течаи потока и бродовни едрила. Празиима р; вницама шкрипи возт> пунЂ жита, сена, живежа, огрева; ори се гласЂ бераче кукуруза и грожђа; нзђ удал-ћни станова чј'в се лаан11 паса и клопотђ и ударан4 , гломотђ ступака и трлица, на коииа се туче и таре ланЂ.

Све хитрје и журнје примиче се конацЂ, знакови есени све разговетнш биваго. До мало наоблачи се небо п по целе дане неснпма сђ лица суморну копрену ; налпчи небо мокромЂ сузномЂ оку, изђ когђ при свакомЂ погледу кане суза. Чимђ дјие ветарЂ, већЂ се шн и колеба листакЂ, по листакЂ и опада са дрвећа; пробје ли зрака сунчана крозЂ тмасту маглу, то само нсше покаже пролазакЂ летн -ћ лепоте. НадЂ шумомЂ и полнномђ носе се танане копрене магле заударагоће мразомЂ и зимоиђ, изђ чега познаемо, да природа гше и трз т не. Сое се скончава, или се спрема за зимскји санакЂ. Сгада оставлнго пашу, заосгавши 10 шгђ есенви плодови спремаго се у трапове и ровове, и тадЂ већЂ неостае друго на полго, до осушене лозе. СеверЂ душе са снежногЂ брда: настае зима. У срем. Карловци месеца Октобра 1857.

Нашш некадаизЕВ'!!* и дгмвамшвЕ'!!. (Свршетакт. изг 23. числа.)

ЗатимЂ с.тћдуе казнБ осуђеногЂ у џакЂ везати, К0101Ч су нарочито вештице подвргнуте бБпе, а тако исто и децоубице. Римлнни и стари Немци свезивали су џакЂ заедно сђ осуђенимЂ псето, мачку, петла, гуго или маимуна и у воду бацали; ерЂ као што мавмунЂ у грленго младо свое умори, пси, мачке и петлови младе нештеде, тако су исто они држали и детоубицу — као наинеприродше и наисуров!е одђ СВ1ГО злочинства. Овако свезану бацили су у Дуна†год. 1435. лепу АгнесЂ БернауерЂ*), коа сђ џакомЂ пливагоћн дође преко Дунава на обалз г , где е џелатЂ моткомђ дотле одђ обале отискивао, докђ ше Д} г шу исиустила. Овакву е казнБ претрп10 и 1ованБ НепомукЂ у Прагу године 1393. Но морамо шшгб и ужаснш смртну казнБ навести. Не смртБ злочинца, већЂ самртне муке бмле су ц^ћлБ казни. Разбоиницима и другимЂ злочинцима претила е казнБ точка. У наистарјн времена прелазила су натоварена кола преко осујјеногЂ, а касше задоволнвали су се тимђ, да му точакЂ редомЂ поедине удове смрви. У Францускои чесго су ужасну ову казнв узимали за Нлесну, и ндни осуђени за навекЂ су испребЈани остали. БраконарушителБице, врачаре, еретике и паликуће не еамо у старо време, него и у прошломЂ веку живе су спалБивали. Велике прест }'пнике зашивали су у воловске коже па после на сажигалиште мећали, а манБИ сз г босоноги на ватрн стоали. Тако е богатви"! КрезЂ стоао, докле га нису речи: „ Солонђ, Солонђ !" избавиле. Тако е и безумшли ФанатикЂ КвиринЂ КулманЂ названЂ „Кннзђ Божества" са своимђ другомЂ КондрадомЂ НордерманомЂ године 1689. у Москви скончао. ) У ову простодушну и доброд-ћтелну девоику залгоби се БаварскШ Херцогв Албрехтг, сђ кошмђ се таино а венча. Но отацт, Абрехтонг незадоволанг што му е синђ просту девоКку узео; прво га одђ н^ растави, дпцше пакЂ неерећницу у Дуна†баце.

Дћвпце назване Вестал1е, кое су се р 'ђаво влада.к. Римлани су живе саранБивалп. ОваИ е законЂ и у Немачкои постоно. Често су таковпиа колацЂ или ексерЂ у срдце укивали ; као што е некадЂ и кодђ насЂ простЂ народЂ с.г онимђ мртвацима чнн10 , за кое е мислјо , да су се повампирили. У Цириху сазидали су бмли годнне 1489 два жива човека , кои ни сунца ви месеца нису могли видити, и оставили су малу руну, крозг кого су шмђ ела давали. Римлани су преступнике сђ тарпепске стене бацали, а Лакедемонани ма у какву провалу. Камен -ћмЂ убшти и бичевима мучити бБ1ло е и у старо и у нов1е доба. За време Римске имперш хилндама престз'пника и гон -ћнБ1 христјана раздирали су днвлби зверови. СократЂ е пзп10 пуну чашу отрова; Сенека, коме е оставл^ћно да бира смртну казнБ, пресекао е жилу у купалишту; многи опетЂ медомЂ намазани на суицу су одђ мува помрли. За свештенство бмла е смртна казнв, да одђ глади умире. Они, кои су новце таино правили , кували су се у зеитину и вину у едномЂ великомЂ казану; — оногђ пакЂ варалиц} г , кои с е године 1287. издавао за цара Фридриха II. живогђ су у Либеку пекли. Но све ове смртне казни ништа су спрамЂ мучена, кое су лгоди за ноедине несрећнике измишлавали — ова невероватна мучена и самомг 6 бј едЂ сурови индиски кнажева на поругу служила. Године 1567. доведу у Готи на губилиште Вилхелма Грумбаха, кои е владпку убш. Осз ђеннИ приступи џелату и рекне му: „Тм ћешЂ данасЂ мршавогЂ кобца да дерешЂ." ЏелатЂ му ништа неодговори, већЂ га прикуе за даску, живомђ извади срдце и подневши му подђ носђ рекне: „Погледаи, ГрумбахЂ, твое пакостно срдце." Т-ћло м} г затимЂ на череке разсеку. Одма затимЂ претршо е ту исту смртну казнБ и канцлерЂ Брикг. Дам^ћнЂ, кои е покушавао крала ФранцускогЂ Лудвика X. да убје, на наигрозн1И начинЂ мученЂ е 6 бш . Прво су му дали две чаше вина да поше, па после џелати пробадали му десну руку