Podunavka Zemun

202

ПОДУНЛПК*.

стресе се. „Шта ће те вн овде ?" запита онг забун^нг свирача, кои е предг нбимђ недвижимг стоно. „Васг," одговори седБ1В спокоино. „Мене?" запита ОртолФг, „и шта захтевате одг мене? „Шта?" повикне Ортолог, кога е већг у дружству е наове старе будале потаИна гроза почела обузимаги, тако да гло са столице ђито. „Мого паиетв" повтори Валентинг истимг тономг, мое душевно спокоиство, мого срећу, и све што сте ми вн отели!" „Будало!" викне ОртолФг. в Не башг тако лудг, као што вн мислите, господинг Егидје ОртолФе," одговори она8. „Зарг ме више непознаете ? — Зарг се неможете опоменути чертш, кое су овима наликг бнле, само што онда нису изгледале овако нагрђене дуговременомг бедомг, патнвомг и несрећомг." „Н незнамг," промуца ОртолФг као притесн4нг. „ГЈредставите себи ову косу, кого е жалоств оседила опетг као плаву; представите себи ово лице, кое е одг очашш увело, опегг као румено; ове очи, чјго су ватру и живоств сузе угасиле, црне и снВне; овав стасг, коп е садг сувг, жалостанг и погрбл-ђнг, опетг младићскомг снагомг бунгоћш и витакг — па ћете ме одма познати." „Шта ће то рећи, старче ?" запнта ОртолФг држећи се за краи астала. „Зарг се неможете ни на кога сегити кои бБ1 овомг описан1го наликг бно ? — Добро, то ћу вамг едну повеств приповедити, коа ће можда н&говг ликг опетг у памети вашов обновити: „Живила е негда нека лепа девоика, К010И како улепоти и стасу, т. ко и у честитости срдца мало е равни бнло у н^номг полу. Та се девоика звала Фелицита." „Ову девовку лгобЈо е неко, кои е управо тако изгледао, као што самв вамг башг садг описивао. Н^га е девоика узанмно лгобила." „Али садг дође друт«, сннг богати лгодјб, кога девоика нје волела и запроси е за супругу одг н^ћни родитела." „РодителБИ девоИкинр мислн'у да е то велика срећа и даду му девоику, ерг они ни слутили нису, да ће се овомг великомг срећомг две душе з'цвелмти." Богатни човекг одведе затимг девоику предг олтарг, а онаи друпи оде на воину. „Но жена богатогг човека венула е мало помало и за гробг дозревала , и почеиг му е едну кћерку родила умре тугомг оборена. Другога пакг кои е на воину отишао, згоди у еднои битки отрована стрела у главу, али не управо, ерг онг ше погинуо, но само памећу помео." „И кадг е онг тако л} 7 дг и за воеван^ неспособанг постао, врати се онг опетг у свого постоиоинј ', лати се свогг старогг инштруменга, у коп е у своимг млађимг годинама врло радо свирао, свое вшлине и свирао е сваку ноћв СВО1О0 умрлои драги ноћну музику, па су га лгоди збогг тога назвали б\'даластимг свирачемг бечкимг." „А иначе," продужи приповедачг сг грмећимг гласомг, „онг се зове Рупертг Минхг , а похитителБ н^гове драге зваше се Егпдјв ОртодФг."

„Руперте!" повикне ОртолФг уништенг, „судбина ие е казнила, а самк сиромашн1и и несрећнш, него што си тц икада бно. Погледаи ову главу, жалостБ го е за едну ноћБ обелила. — Можешг ли ми опростити?" „Мучи о опроштаго! можешг ли тн мени наплатити еданг единни данг они година пуни туге и очаннш ? Можешг ли тн мени мого паметв повратити? мого прерано прецветалу младоств? И тн оћешг опроштаи! — Освета е м н лоаинга, савршена освета. Чуешг ли матории зликовче? Пробуди се изг твогг сна! часг е освете куцнуо." „Човече," замуца ОртолФг бледг као крпа, гледећиу говорећегг, „Шта си наумш?" „Тн си мого драгу похитш, а тн садг зато похићавамг — твого кћерг!" „Мого кћерк?" „Да, твого кћерв! ерг знаб, она живи — ади не за тебе." „Мон кћи живи!" повикне ОртолФг чисто изванг себе и савг дркћући. „За тебе е она мртва, мртва за навекг, то е моз освета. Валн да знашг да е жива , али е нећешг никадг видши, као што а Фелициту нисамв више никадг видш. Ево за доказг мои |.ечШ. Познаешг ли тн ову зелену свилену пантлБику, сг нвомг е н^на коса везана бнла, докг е у мртвачкомг чаршаву умотана бнла. Ово закривало лица, то е бнло за н^ћнг вратг привезано. Познаешг ли ову копрену (чаршавг)? Она е бнла у нго као мртва замотана." То говорећи вадш е онг сваку речену стварв изг свои недара и бацао предг ноге ортолФове. „Но а самБ е извадш изг пештере мртви, а самв јов задануо одбег.шИ животг, да бн ти се осветити могао, н кадг е ружа на лицу н-ћномг опетг процветала, рек'о самк 10В, тн си одг куге умрла, — и одвео самв е на едно место, кое тн никадг нећешг наћи, па башг и да цео светг унакрстг прођешг, као Ахасоерг, онаВ вечитнп К)да. И садг тр.ажи е Епше ОртолФе, убЈИцо мое среће, и очадвав при помислу, да е твоа кћи жива, па ипакг за тебе мртва на веки." Садг се текг разбере ОртолФг, као изг некогг тежкогг сна. Н^ћговг погледг, кои е шшг еднако за оне ствари предг ногама н^ћговимг прекованг бно, подигне се и падне на Руперта, и чисто е изгледао, као да му се чувство и разумг повратш. Са страшлБивомг жустриномг прнскочи онг кг овоме увати га за руку и викне: „Руперте," врати ми мого кћерв! Тако ти свега шго е свето, поврати ми мого Ану." „Никада!" одговори седнД са ужасномг ладноћомг и пође кг врагима. „Човече! Ако тн само привидно неносишг срећно лице човечје, ако те е родила жена, кого си матеромг звао, а не тигрица, врати ми мое дете!" Свирачг неудостои га ни одговора, већг се вратича прикучиваше. „Руперте, недоводи ме у очаннје'" ндиковаше ОртолФг, „морашг ми е вратити, ерг те а пре пустити нећу. - - Сг тнмг речма полети онг иа свирача и нростно га за прси шчепа.