Podunavka Zemun

л!1гч"в» 34 34к4иу ii е11уку•

те су по нћЈовимЂ палатама важна сбилн изг обште нсторје, д^ћла нмови предшественика, као и догађаи нбјовогђ собственогг двора, у таковимт. иконицама изг шарени стаклени комада споенимг, цргали. Како су се дшшо просипали трептећи и блистагоћи се зрацц светлости, по старои цркви св. Марка у Венецш, по крал^ћвскогг сали у ГЈавЈи, и Царскоб сали у Ахену и Ингелхаиму! Но садг почну на оваД начинг и црквене прозоре са таковнмг шаренимг коиадићима стакла украшавати, у чему е првм8 монастирг БенедиктинскЈи у Баварш око 1000. година почетакг учишо, почемг е прозорг са арабескама, или ћилиму подобнимг мустрама или другимг каквимг украшешнма изпунш, коа су тадан^мг вкусу зидана сходна бмла. Овимг начи-

205

номг бмло е по монастирима свето писмо у читавпмг редовима Фигура нацртано, докг се нису лгади око половине 14. столећа научили на стаклу живописати, кое е тако ако участје произвело, да су напзнатнш живописци сл^ћдугоћегг века рисованл за изображенл на стаклама правили, коа е потомг нарочитаВ стакларг механично снимјо , живописао, и на стакло жигосао. Скоро затимг ово художество би изг руку калуђерски изтргнуто и грађанима вручено, кои су га редовно радили тако, да е оно до насг дошло и сачувало се. Па и у наиновје време ово е художество Нирнбергерг Франкг 1827. год. опетг изобрео, и Бреславацг Хекерг по старомг начину образе па стаклу опетг возпостановш. (Свршетакт. сл^ћдуе.)

Прн!нечазггам'1г н иараша-ћ ересв-авоич. ■ вј.нј.

Ако е истина, што е јоштг наивећ^г! мудрацг у старо време ре«ао, да се свако познаван4-на чулама оснива, и да у душу све с а м о крозг двери чула улази, то се опетг 'и противу те истине може онимг истимг правомг рећи, да насг ништа толико невара, као наша чула, и да е нримечаван^ћ средствомг чула тако исто мати лажи као и истине. И едно е и друго истина. То е управо онаД преднетг, о комг су се одг толико тисућа година мудре главе препирале. бдни су сматрали човека као какавг бездушнми кипг, кои се и безг вол-ћ упечатл-ћннма сполншн-ћгг света покорава, кои своа чула широмг отвара, те да упечатл-ћнл и у нниовомг унутрашн'ћмг д-ћиству животг прими. Други су сматрали човека, као створен^ћ, кое о свакомг познаканк) очанваићи, свон чула сполншн^ћмг свету затвара, поредг свести о унутрашнвоП сили безг доволбнм средства себи се као Богг чини, а свакогг тренутка стреии, да га собствено тело нћгово неизда. Преко ове провале створило е само чу 10 мостг. БожественоВ души у мрачноИ тамници иорао е Богг у помоћв притећи вмшимг надестественимг пазнан1;мг, кое, обилазећи варлвиве двери чз т ла, отвори души двери истине. Што е пређе само мудраце забавлнло , то садг поетаде озбиланг предметг и естествоизпнтателго. Онг е оруђа познавана разчлан^о и изпмтао путове осећана, седишге душе. Но и ово изпшиван^ћ одведе кг старомг мн^ћнно: само сг полн продире еветг познавана у душу; чула су а-ћна двери и оруђа; духг е само производг чулнм изкуства. Свако лгодско иознан1з еств вештествено двизан^ћ, а жнвотг е теченћ истогг вештества горе и доле. Ио овоме дакле шштг смо иа истои точки, на К010В сло пре толико тисућа година бмли, јоштг стои старн Скептика изречеше : нема истине, само е у сумнанго истина ? Кадг бн човекг бно двонко суштество, кадг бн н^ћгово тело бнло души тамница, онда дабогме небм бкмо истине; ерг свака е истина хармониско единство. И сама „одкровена" истина — ерг и данасг се шштг по гдекон истина одг родитела и учителн деци одкрива — постае онда истомг истина, кадг може чланомг постати познавагоћегг целогг. Што дете неноже да понн, т. е што неможе са сво-

имг целимг суштествомг, са целимг своимг сокровиштеиг пређашнБи' изкуства сложити и у едно цело споити, — па бнло то ма и наОприпознат истина, бмло то по тисућу пута доказана математична истина, бнло то мораломг свио народа освећеннД законг — то ће дете сг лготиномг одбацити, ако можда збогг страопочитана или лгабови неузверуе. Тако се свака истина на хармонш оснива, она се рађа изг изкуства, т. е. изг саедин^ћнн многочисленн примечаванн. Каогодг шго поедина упечат.тенл одг чула производе у поединомг човеку сталне промене (положена) живаца и мозга, тако исго продужуе се у човечеству укупно изкуство одг толико тисућа година у положенама, коа се одг рода на родг наслеђуго. Вселена огледа се у човеку и производи нензгладимнв образг у н-ћговоВ унутрашнбости . Мм само оваи образг гледамо; сполншна природа суштествуе за насг само онда, кадг е у нама створнмо. Она провала између душе и тела изпу1гћна е. Садг су лгоди престали, тело и чула као грубо вештество презирати и сз г етнимг се сновима о духовномг, прееетесвеномг душевномг животу варати. Данасг су лгоди досадг презренимг чулама свого пажнго поклонили, и постигли су ону пелБ, кого посгизава звездарг или хемикг, кадг ору1;а, кол за мерен-ћ и изпитивагћ употреблгое, позна, т. е. сталноств нбиови изпнтивана познанћ. Лгоди су се уверили, да е здрав.тћ тела и чула нешто више, него само средство за утодно з^живан^ћ , да е оно оеновг и темелв евакоИ наравствености и свакомг познанго. Они се задоволвише сг тимг, што су природна суштества; н нашли су, да се опетг свестрано човечје определен-ћ подпуно може постићи, ако само као таква природна суштества оно што е право, свестно вршимо. НекадашнБи мудраци нису имали право, што су човека назвали кипомг сг чулама. Човекг неиора само као кипг мирно стоатп, те да дражести сполншн-ћгг света у н-ћму нешто произведу, да овога упечатл^ћнн у н-ћму унутрашнвЈЛ светг створе. Да бм дражести примили, кг томе е иотребанг жпвг организамг, кои ће моћи ове сполншнћ дражести опетг поновити и као свое собствене осећати. Споллшнби чулни органи могу истина бмти само вешто саставл4-