Podunavka Zemun

216

ПОДУН1ВШ.

танг остаде при свомђ ^ заклгоченго. „Та& грешннкЂ," говораше онђ , „неможс погубжћнЂ бмти; ерЂ само онаВ, кои е сг ума сишао, може такво безакон-ћ учинити. Онђ н1е признавао божество Пророка; онђ никакву веру неизповеда. Онђ мора дакле бити лудЂ! Нека се преда Ећим-Паши и нека се одведе ј т лудницу. Ако буде можда при себи, то ћ'е се лгото покалги; ако е иакЂ заиста сђ ума сишао, то онда немамо права, мешати се у казни свесилногЂ Бога." Ова по видимомђ ублажена казнв бмла е онда страшна, почемЂ луднице онда нисј ' тако добро Јфеђене бмле. Наочари су измишл^не између 1280 и 1311. године, и то се дело приписуе одђ части некомг изђ Пизе иноку, Александру де Спина, а одђ части некомЂ ФлорентинскомЂ племићу, Салвину делли Армати .'_1оштЂ године 1482. бнло еу Нмренбергу маИстора, №и--е*правл;ћн4 наочари као занатЂ Ј г пражнавао. У Спан!!! 5 су наипре безЂ нужде збогЂ саме моде почели наочари носити.

Верност*. иса. Као наилепш1и доказЂ о разЈ -му и верности п с а може служпти следугоћа истинита повестБ. ГроФЂ Монте Секхјо изђ Млетака имао е ђенерала Морозини за неку милостб молити, и тога ради мислјо е, да ће томе наиудесме време бмти, кадг е ђенералЂ снинми обедЂ за Дужда спремао. ђенералЂ га заиста одвећЂ лгобавно дочека н оваи започе разговорЂ, хвалећи изредшли вкуеЂ и богатство дивно намештене трапезе. ДомаћинЂ га е уверавао, да е половину свога иманд на то потрошјо и да су иаввештш лгоди у Мл1згкама одприлике по 5 године на томђ посЈ -ђу радили. Наи_ иосле усуди се ГроФЂ свого молбу предложити, и ђенералЂ

К р а з; '18 н II е '8 1 а Е1 г а».

га врдо опоримЂ речма одби. ГроФЂ се опрости, нко увређенЂ сЈ г ровошћу ^енерала, и пл4скагоћи по глави свога пса викнј ' овоме : „Ти видишђ , прхнтелго мои, како ме предусретаго!" ПасЂ му оштро погледа у очи и испао е за нбимђ неко време докђ , невиде свога господара у разговору сђ некимЂ дружствомЂ, сђ коимђ се на путу срео ; затимг отрча кући ђенераловоИ, прокрчи себи пј-тђ у трапезарГго, дочепа зубма краи трпежннка Счаршава) и одвуче га са собомЂ. Све оно скупоцено посуђе лежало е у саме црепове разлупано на землБи , и ионосђ ђенерала бн Ј т ништенЂ. ПасЂ лу е увреду свомђ госаодару нанешену скупо плапо. С кокђ копћишии

Математичш.ви аадатак-в. Броевкма 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, тражи се сума одђ 100, но тако, да ниеданх броМ двацутг употреб.Љп, или изоставл -ћнЂ бнти несме.

Е ракЂ. Оћу да се нј т димђ Енглезима за воиника у Индји. Нетакг. Подђ коимђ ЈсловЈама? Е р а к %. Ако мп даду 5000 дуката, а раане и квартира не тражимЂ.

ПетакЂ. То е много! За такову суму хтели су неки важнш посао свршити. Ерак ђ . ЗнамЂ; но узг плату добили су и безплатежно обиталиште, за кое л башЂ немаримЂ.

Печата, издае и одговара кнћигопечатна 1. К. Сопрона у Земуну.