Podunavka Zemun

230

ИОДУН1ВК1.

републикански господара, и ишао еаш, на неколико воени похода. На Равни сам(> се тукао протину Кондеаца. У едноД битки са исел-ћницима опазиит, међу нвита и ГОдаса. Онђ ме позна. „Ту ли си? попиче онђ разлрено, и насрне на мене, а л иа н-ћга. Док-в смо се овако борили уб1е га еданг воВникт. изт> мое кумпаше. кои ми е у помоћв притекао. — Ето вамг мое исторје." За време овогђ разговора прођосадо поредт. поштанске куће у едноИ варошици, и заклгочимо одморити се ту за неколико сатш; а у мтру рано опетг да.тћ путовати; несрећнии оваи човекг врло ми се омилјо збогт> н^гове судбине. Сутра данЂ рече ми оит> при доручку: .Притомг остае, н идеагБ у Мнрселк а одатле у ИталЈк>. Морамт> васг оставити." Мени р. жао бмло, што ниоамк ст> ш.иит, у дружству путовата могао; али опетв нисамк на н-ћга навалкивао да ме дал^ћ прати. „Г. Орни," рекнемг н, „вн сте у мени вашимг поверителнммг саобштен-ћнг ваши догађан наивеће саучаспе побудили. Н би желт да вамг ма на кои начинЂ показати могу, како васЂ здраво пошт }'емЂ, али засадЂ немамЂ за васЂ ништа више него само еданЂ добарг сав&тЂ." „А таД е?" запита онђ нанргоЈЈено.

„Ви сте несрећни, врло несрећнп, ерг сте кодђ свјкј ваши изредни своиства наиненраведији човекг на светЈ- постали, ерЂ сте се негда као младнћЂ у некимЂ лпцама преварили, коз су вамг случаиио напближа бша. Обично е, да се онаЛ кои е еданпутг преваренг бмо, дошое слабо комг поверава. Та збогг неколицине нрезренјн доетоГшц лица нетреба на цео светг мрзити. Како сте моглм оно благородно срдце, кое се вама тако радо приближавало, онако ладно одг себе одбјнти!" - - Немоите ићи у Мирселв, не у Италш, ерг оиде нећете оздравити. Идите у Крансакг тамо ћете ј г изреднои албертовои породици наћи лека. Онде васг позиак), онде трпе ваше слабости, онде почитуго ваше доброд ^ћтелви. А п вм познаете ту породпцу. Кажите ми кои е у тои породици горе ннрави одг васг? ЗарЂ нису онн добри лтди 3' Кранеаку вгша равни. зашто се трудите силомг да противг собсгвеногг убеђенн мрзите ?" Онг се н1 - е овимђ сов&гоиђ нимало Ј'вре.ио; него само промршн неколико речи и оде, да шигћ наручи. па ме после допрати до коли, гди се као стари прјнтелки обгрлимо. Онђ е бмо узбуђенг. Н га притиснсмг јоштђ еданпутг на мое прсн и рекиемг му лагано: „У Крансаку е вашг лекг." Затимг га остнвамг. (И[)ОД\;кић.р се .у

О д .1 о 1в а б % г/зг: Исшорге о србскои револуцт, одг, Леоиолда Ганке-а.

I. н» една епоха зч внутренто Пов&стницу славенс.и народа, ше бмла ни знамешта ни важнш, одг друге ноловине деветогг етол^ћпн. Странствованн била су окончана; неидмерими прсдћли освоени; они млогочислени народи, о коима су стари двоумили, коимђ икеномг да ш назову, прнлично су у кругу и геограФическогЂ и историческогЂ знанн постигнути; стране власти, као оне Авпа.ра, бмле су уничтожене; и време е дошло, у комђ да се сздђ п Славени сами посебно подићи и у политическои образованости искуства добмтн ниаго. 'Гако у половини деветогг стол4т1н налазимовелику Моравску државу до преко Крак&ве и далеко ниже на Елби, будући нш се такође и Чехи у Пемскои прик.иочаваго : па и данасг јошг живи у Моравскои спомеиг ве .тикогг кралн Светоплука. Ту произлазе подг Лехима у иред-ћлима Гнеза и Позна првп влад-ћтелм!, 1Ннсте, кои већг впше старомг илемену непринадлеже. Подђ нораанскимЂ влад-ћтслгима изђ савеза елавено-чудЖски' народа поспла е руска држава, кол е таки у првммЂ временима одвоении правацЂ кг долн1;иђ Дукаву и кђ Цариграду узела. У то су доба елавенски Аиостоли, МетодЂ и Кирплг, кои се одг свда старм изаеланика тмме рааликуго, што су елементг народногЂ езмка црвовно изабрати предузели, све подунавске зем.тћ обилазили. У истомг томг времеиу слушамо и о прпммг покушешнма државоподобногЂ уређемн кодг племена србскогг.

Происхођетгћ и странствовав-ћ истм оставимо им иепмтателкима древностјв и езмка и обмчан и свјго припадагоћи овмма принадлежностЈЛ, нека ш они изсл-ћђуго; а мм ји јошг одг почетва налазимо свуда овуда, гдв они и данасг живе. Ако смо у намери стару СрбЈго ггромотрити, то морамо за м-ћсто н&но узети среднну внсоке горе, кои се одђ Алпа кђ ЦрномЂ Мору протеже, и кол еа своимђ боковима г р^ћкама и потоцмма, кое издае, и са своимђ долинама, кое тммђ образуе, цео просторЂ између Дунава сђ едне к Адрштическоп, и Егеискогг Мора — Архшелага — сђ друге стране испуннвз. Постепенообразно узвмшавагоће се вмсоке планинске-разноцветне л-ћси, као што песм 1 « описуго, у коииа се тама шумска одђ бели стћна или одђ задуго лежећетЂ снега пресеца — притажавали су Срби одкако е, и обмтавалп су одтуда дужЂ Дрине иБоснекЂ Сави, дужг обе Мораве доле кг Дунаву и гожно до у горнго Мзввдогаго. Они су васелили адргатическо иримор^ћ. Више су стол^ћтјд провели подђ своимђ жупанима в етарешинама , а нису движенјнма они народа, кои су бши већЂ свеобштомЂ пов - ћстницомђ познати, озбилвно додирнути бмли. У означенои еиохи, ни су они , као остали Славени, ичалн свого собствену државу: шта ми прим-ћчавамо само е то, да су они влзстб источно - римскогв цара признали, — будући е землн та, кого су они притнжавали, на свакш начинЂ јошђ одђ наИстарјегЂ времена области римскоЈг принадлежала, а текг доцнје, кадг се на иово устаиовл4но за-