Podunavka Zemun

242

ПОДУН1ШМ.

Нечата, издае и одговара кнвигопечатна I. К. Сопрона у Земуну.

ЛогогриФЂ Разрешен-ћ иатгиатичш.1 задатака у 26. бршо

Разрегиенд логогрифа у 28. брок> Подунаеке: Гургусовацг, Рац,Рус, гуса, цар, орао, со, Савва, гора, враг, уво, суво, руга, сова. Разрегаеић истогђ логогрифа иослала су наит. следуго^а лица: Г. ПарохЂ ђорђе Марковикт> у ГргуревцуЈ Г. Парох-в Типготеи Бранковић-в У СентиЈ Г. СветозарЂ Саввић-в, учителв у Нгодипи.

Ова равреги еин послао намЂ е Господинг М. М. БогићевићЂ, гориста, у Београду.

Е р а к ђ . Препо е некш учредникг своимт. пренумерантима, да ће 1п личној посћтити, ако му непошлго што пре вересш. ПетакЂ. Шта, зарг у ово зимн-ћ доба? Еракг. Да како; р4шЈо се, да се, кадЂ већг бвии мора , бол-ћ међ' своима смрзне, него л' у туђемг свету. Петакг. Како тн судишг, Ераче, како бм Црногорцима бкно, кидђ бн сузеренитету турску припознали. Еракг. Доста хрђаво.

Петакт>. А зашто: л мислимђ, да бм бол-ћ прошли, ако то учине; профитирали бм млого. ЕракЂ. Да! — проФитирали 6и млого: сузе — ренг — и — тету турску.

Ера кг. Сећашг ли се, да си ми се пре тужјо, како си у великомђ ЖИру. П е т а к г. Тако е, па шта ? ЕракЂ. Па 1ошђ си гако сувг, као што си и пре бно. ПетакЂ. Како ћу се гоити, кадг нисамв више турскјн подаЕникг?

3213 : 4Г43 : 6727 : 713 : 271 : 231 : 4767 : Ц е л о

Е §) а к љ н Пета кћ.

(изђ деветЂ писменп.) Родила салв се на истоку, барг су ме оданде Турци донели. Деца и жене више маре за ме, него л' лшди; оне ме и купуш и за наиланми новацт>. Матер^н, из-б кое самв произведена, плод-б е чудноватогЂ рада трудолшбиви мали вештака. Ако човекЂ до природпогг овогђ достоинства досп^, коимђ се л поносимђ , онда нека благодари 'Гворцу, ерЂ га е обдарјо срећомт., код обично само лгодма, крепкилЂ по души и т^ћлу, у талЂ пада. Свакидашна жертва лгодске прождрлћивости, ко1оН често 10 шђ после смрти тане изђ пушке кожу пробје. Поводђ свимђ злимђ последицама , одђ кои родЂ човечш пати; но уедно е првни обликЂ онога, што човеку светЂ оваи јраемЂ, али кадкадЂ и пакломЂ ствара. Природе синђ к'о што самв обитавамЂ скоро свуда на свету, али права ми е отачбина с ^верђ и гогђ . Што самк ближе сунцу, то е сходн1б за мене, но опетЂ ми е топлота наивећш непрјателк, кои ме неумолимо уништава. КралБ самБ, барЂ су ме басноеловци тимг именомЂ назвали, прнписугоћи ми евоиства, коа н у истиии немамЂ. у песковитои држави мо10и бое ме се сва створеиа чувши страовитни мои гласЂ. у ан }јелскомЂ момђ погледу блиста се кедро небо невиности. Кога е Провиђен-ћ са мномђ обдарнло, макарЂ га и гониле лгодске сплетке, онђ ће у мени наћи угћху, истина, сђ бригама праћену, али радостк бнће му чиста, себичносћу неузмућена. е : Цозиата речв, кое 6 значаи велико достоинство^ о коме се лгоди збогЂ тога препиру, што неки веле, да е одђ Бога произашло, а други опетЂ мисле, да е слћдство лгодске мудрости и вештине.