Podunavka Zemun

Ноздравт. чигатол.нма Подунавке Н|1Н.11ШО!!11| РО^еШ! ХрИСТОВОГЉ 12157. ГОДННО.

Приспео намг е данг велике светковине! Данг, у кои ннмг се родјо нзбавителћ човечества, светилникг света, у ко.Г!, е сунце синуло да густу глуиости таму разтери; светлми нраздникг иолвлена Христовоп, међу смртнима! Дант. рођена силнн владатела и кнезова, ирославла светћ светскомг славомт.; грмливипа тонова разлеже се ио воздуху, на све стране; разкошно се блага разсинаго иа славу овн даиа. Лене су ово светковине кадг изт. пскренв! и нризиателим срдца произлазе, кадт, су изражаи лгобави и в1>риости за спасеше добри СВ01И владаоца! Али слава и празднованЂ рођена Спасител1>вогг иразднован^ е душевногг света; ерт> се ти.иит, слави нросвећен1> света, полв.н-н-ћзп, Божјимђ; ово е праздиован+> и неба и земл1>! ОсветлЉно човечество просветомг света усклпче на таи светлвш данћ овако: „Славл ко кншнкнхђ Ког^, н на ^емл1»н инрг, кг уелокгцгхЋ кллгоколенТе." (Лук. 2., 14.) Ово е дант, наизнаменитш ц1>логг човечества; ерт, посмотримо само колико намг сиасопоснога оваИ светлг.П! данг допесе: Текг што е сунце овога даиа засинуло а већг се велшаи преображав свтго народа на землви поавјо; занјала се слава Рима, кои е целимг обвладао светомЂ, како ће после сзсвимђ да се угаси; у Европи засшнуше зраци ЧЈВства човечанства: „Лгоби искренога твога као себе са»I огђ!" Колико се само науке, колико морала у овимђ речима иалази, да го неизмерима раз-

„Кеселнсд 1е(>асдлнме, торжестннте ксн лк>елацз Г н СГонл, днесћ к[>еменш.1н (нлздишнсд со1о:/т. (дСЈЈ.-кденГА Лдлмокл, рлн нлмђ аЈке^есА."

лагача изцрпила небм! Народи се међу собомЂ све3ом ђ благодаше на)ке христове сродпше, свсзомђ лгобави, и човечанства. Разкинуше се свезе идолопоклонства, и молитва единомг Богу, благоме Отцу Саздагелго иеброешЈ светова изђ срдца иросвећеногЂ ХрпстЈанниа иодигоше се вишн^мђ пебу. — Да ли има дана у цћлоВ иовЂстници св1>та тако важногЂ, тако знаменитогт.? Да ли има дана одђ постанка овогђ гвета, одђ како родЂ чо вечш себе и свого судбину нознае , даиа, кои бм за благо и спасенћ толш.и народа, толико милшна душа у тоВ мери доприпео, кои 61,1 тако велика и спасоносна сл+>дства за собомЂ повукао? Тако се дакле старе свезе разкинуше, кадЂ се СпасителБ света поавјо, и нове свезе човечества на месго НБ10В0 народе међу собомЂ сродише. ДругШ жнвотђ , друпи духЂ, и могло б 1,1 се рећи, друго човечество пре поавлена спасител1;вогг, а друпи опетЂ сасвимЂ после нћга. Основи, на комђ се сви народи преображавати почеше, и кои иреображаи и дапЂ данашшЛи јопге , траго, бвЈли су у ово време положени. — Бацимо оштрмИ ^погледг само на пов+>стницу, па ћемо ириметити, да се рођен^ћ спа—сител-ћво догодило у оио доба, кпдђ се већЂ разтваранго и скоромЂ паденјго кло!по народЂ Израплск !и. 1ерусалима пропасгв бћма е близу; старни се Сшнђ занјао, кои е приношена на жертвеникг Мсисео†за 1ехову крозг тисућу година вгфао. Мало е времена протекло, и Сшна 1ерусалимскогг ние више бшо , и изђ п^гови развалшга