Podunavka Zemun

8 ПОДУН 1ПК I,

ДОШћН И СТРАНЕ НОВОСТН.

Земунг. Бшо е бурно време. Народг е нашг устао, да брани цара свогг, народноств и веру свого. Но непрјагелви су били силнш; небровне воиске непр !ателБске, снабд^вене свимг потребама ратнимг и новчанимг, обколише браништа народа србскогг, коме « у свачемг оскуд1звало, што годг е за ратован-ћ нуждно било. Све вепма и већма растла е опасиоств, све нча постану нападана непрЈателБска, кои е и погоме силанг бно, што су се савезници н^ћгови за 1гћга борили и по равницама Ломбардјв и по другимг местима. А напротивг МБ1 безг оружјд, новаца и безг во!>е имали смо предг собомг мрачну будућностБ, само осећан-ћмг осветлЂну, да е наша стварБ праведна и предг Богомг и предг царемг. Но кадг е нужда наивећа, онда 6 и помоћБ БоЖ1Н наиближа. Тако е било и кодг насг, кадг стиже радостна в 1> стб о битки кодг Сомакампан^ћ и Кустоце, у коима е РадецкЈи спасао Аустрш и н^ћне народе. — Али, ево жалоети, тога избавителн нашегг данасг внше нема; онг се на првБ1и данг Божића преселјо у вћчнослг. У сл-ћдг тога по височаИшои заповесги Ш>говогг Величества Цара нашегг обдржанг е пс» свои МонарХ1И парастосг за преминушегг славногг Радецкогг. Такавг е и у нашои вароши био, комг су осимг званичника воени и грађански — међу коима аустрЈВскЈВ и рускји ГенералниИ Кон33'лг — и многи одг грађанства присуствовали. Ио свомг царствз' а и изванг н-ћга е в-ћстБ о смрти славнога вође, овогг непорушимогг слемена Аустрје у бурномг времену, напвеће саучаст1е пробудило; самг царг и царска породица као и народи аустр1Иски оплакум мужа овогг, когг е име скоро крозг цео еданг векг на славу и дику цару и држави служило. А мб 1 Срби у толико више осећамо велшпИ губитакг 3 7 Радецкомг, ерг у колико е онг бно кр1шка подпора аустрјВске армаде, у толико е онг као отацг бмо иашимг граничарима, кои и данасг радостно споминга, како е покоиникг на миломг србскомг езику сг нбимв беседш. — Лака му буди землБица ! — У КраИнскоВ бша е пре неколико дана страшна веавица тако, да е железници путг препречила, те е млогогг иовца стало, докг су га очистити могли. Напротивг у ГенФу и околини, кои у комшилуку наивећегг европевскогг брда — Монтбланка — лежи, есенг сг пролећемг се рукуе. У млогимг у заветрини лежећимг баштама чаробне околице ГенФа цветаго шшг данасг руже и лгобичице, кое су у каснои есени већг еданпутг цвале, ево Ш и данасг опетг у наиумилшемг цвету. Тога ради о Божнћу видит' е на шнцн ротквице, и другогг пролетногг зелн. — Кодг МанхаИма у Немачкои з т б10 е некЈИ ловацг ови дана рогатогг зеца. Два су му рожчића на челу израстла одг величине пр-

ста бши. ПриродоиспитателБ еданг купш е зеца тогг за 20 луидора и нам-ћрава га надевати ^у музеуму оставити. , — У Аугсбургу догађаго се одг нек^гг времена необична нека предступленч, код су кадра свои вароши, а особито лепоме полу сграхг задати, а коима у трагг ући полицја досадг залудг потрудила се, макарг да е немала награда ономе обећана, кои ћв злочинца обелоданити. Кадг сунце зађе и мракг нас^упи приближи се некш злочинацг девовчицама или младимг женама, поздравлн 1Д учтиво и маомг имг одсече косу По свои прилици е шпекулаши поводг тои необичнои крађи, и гдикон дама у Иаризу поносиће се сг таковимг Фаличнимг накитомг, кои е сирочади онако безобразно одузетг. — Г. АлФредг Кремерг, гласовитии познавателБ вооточнн езика, досадг првБ1и долмачг аустр. конзулата у Александрји, наименонанг е аустршскимг конзуломг у Каирји. Наученг светБ може се томг наименовашо радовати, ночемг се е надати, да ће истии свои положаи на користБ источни наука упо '1ребити. Већг садг ириправла за АкадемЈго бечну дћло едно изг свога изворнога „Вакида" (ратован-ћ Пророка Муамеда) кое се у Калкути печата. Оваи рукописг естБ единии, кои само Г. Кремерг притажава. — Потресг 3' Неаплу. Грозне в^сти стижу намг о посл^дицама скорашн^гг потреса овогг. Место Пола само брои 2000 мртви. У Вале-Д;ана погибоше близо 2600, а изг развалина села Кастелеана досадг е вишс одг 400 мртви телеса ископано. Целе породице нађоше подг развалинама кућа смртБ, и цела места показуго грозну сл! ку развалина. Брои мртви износи до 10,000. Нукг и неволн по свомг е крал-ћвству. КралБ све жертвуе, да несрећу ио могућству ублажи. Новци се што само може бши на подпору з г потреблава1о. Шатори, сјнсегг дасака и балвана, постелн, алБина, лекова, леба и т. д. на паробродима одправлжо несретномг пределу. — КралБица Виктор1а кон се млого сг фотограФиран ^мг забавлн, те е већг доста ум-ћтносги у томг показала, посветила е царици Евген1и као новолћтнии дарг краснии албумг сами своеручно произведени слика ФотограФски. То су портрети супруга и деце н-ћне, кг томе 10шг иогледи двора Винсора, Белморала и т. д. — Нигди се неслави ново л*ћто тако торжествено као 3- Францусков, алг и нигди ше таи данг тако са трошковима скопчанг као тамо; осимг они жертвм, кое и мн н. пр. оџачарима, берберима и т. д. приносимо, посгои кодг нби 10шг и обичаи, прјнтела и познанике на тав данг обдарити, и одг неверонтне су величине суме те, кое се томг приликомг издаго. Тако чигамо по новинама, да се у самомг Бордоу садг на ново лћто више одг 1000000 Франака на

такове поклоне потрошило, и да у Паризу само поедини посластичари до 50000 Франака пре новогг л-ћта за данг пазару. А колико Ш и»а у тоб грднов вароши? Осимг тога одправлдла е местна паризка пошта око 2000000 билета за честитан1Ј у таи данг. — У Францускои варош ;|ци Турно умреше скоро три сестре, одг кое е една 87, друга 84 а трећа 80 година сгара била. ГЈрва е преминула 3, друга 5, и трећа 7. Де.кембра; што е заиста редакг случав у умирагошимг протоколима. — У Паризу е купл-ћнг еданг пресг за некогг Рибард-еФенд1го, коега сз т пруга на»4рава француске и енглеске романе на тз'рски езикг преводити, како да се могз' и кадуне сг овимг умпимг нроизводима з'веселнвати. Дакле има ме1)3 - Туркиннма и СписателБки. — По францускимг новин мастрадали су у прошастои години 104 пароброда одг кои су неки изгорели, неки потошгћни. Међу овимг налазе се 45 енглески, 13 Француски , 17 американски и 21, кои су иловили подг разнимг заставама. — Славна Актерка Рахелг умрла е ови дана у 37. години . Она е за време представлнванн нћнн око 12.0000 00 Франка заслужила. Одг самогг едногг парискогг театра примила е 4,000000 Франака. Толико заиста славнни РадецкЈи за седамдесетгодишнго слз'жбз г примити нје могао. Рахелг ше била удата. већг е безбрачно жнвила са некимг великашима, наипре са граФОмг Валћвскимг, коме е и родила сина. Нћму и другомг сину оставила е наследство одг 2000000 Франака. Кадг телеграФг веств ту смртн>' донесе свјга се срдца тугомг напунише.. Надали се н4ни прЈнтелБИ до последн^ћгг часа, да ће славна умћтница јошг оздравити. Господична Рахелг умре V Канету кодг Тулона, гди е презимовати хтела. Она е била Евреикинн, п зато е и Рабинерг позванг био, да самртне молнтне одчита. Сумнн се, далиеиста вћри својо В в-ћрнк остала или се покрстила, почемг е свз - деиу свого у римскомг вћроисповеданјго воспитоватн дала. Али то се за цело зна, да е Рахелг 3' последн^ћ свое време млого се набожнимг стварма забавлнла, и у Монпел-ћру сходне кораке учинила, да у римску вћру пређе. Рахелг се родила год 1820. у некоД меани у ШваицерскоВ, гди се родителБИ н-ћни, као 113 'тз'гоћи свирци бавише. Први десетБ година дегинства пробави као права Циганка по сокаци певагоћи и свнракзћи. У Карона, утемелБителн некогг музикалногг друштва, таквомг приликомг позорностБ пробуди. Али почемг н ! ј Н о умно дарован^ћ вмше драматично бинше, заго го ирепоручи некомг ИанБОнз', кои е драматичку школу држао. 1837. год. счуии Рахелг у конзерваторјумг. ПрвиП путг ступи на иозориште 3' Сали Шатиренг. али безг усићха. Но наетонн -ћмг некогг актера Самсона буде изображена и препоручена за првнЛ Паризкји театорг еа платомг годишнБОмг одг 4000 Франака. Овде се н1>нг умг тако брзо развЈо, да е како у Паризу, тако и у Немачкои и Рз т сш гласовитомг посгала. Театер -Франсе само н!>ои има захвалити свое ново ироцвеганћ.

Иечата, издае и одговара кнђигопечатна 1. К. Соироиау Зеиуну.