Podunavka Zemun

ПОД.ТНШБ1*

Бша ноћ'ца, или данакг, Била вечерБ, или санакг, Био м-ћсеив илг звездице, Био в-ћтрићг изб горице, Или биле Горске Виле , Или бшо Јотро рано, И лб сунашце огредно, Бмла седмобовна дуга, Или лгобав!. в-1>рна друга, Бмла младостБ, Или радостБ, Бша туга, Илг поруга, Бша нкостб, Или пакостБ, Била красна мила д^ћва, Илг жарг што шИ с' ока сћва, Илг сг растанка сг нвоме боли, Илг што неће да га воли, Илг домг бБ1о, Илг родг мш, Илг слобода Милогг рода, Или слава домовине, Илг што б4дна сг робства гине, Илг побуда на душмане, Илг просв^та да 106 сване, Или слава одг гонака Или хладногг гроба рака, Или данакг какавг славнии, Илг за драгпмг плачг кукавнии, Реч'го: што му срдце згр-ћва, Одг свегг тога нћсникг п4ва. Зато штуНте сви п-ћсника, Духа вишегг нав^ћстника! ИЛК—ЛИ1Е. С Т |» а III II а II О ћ 6. (Свршетакг.) Премда е дубоку жалостБ осећала, н1е зато Корина ни едну речБ одг Г. Балзаминпне ут4хе пречула. Грозно 3 'вређена, али пристоИности се држећи, само е ово одговорила: „Госпош! Срећа е врло непосгонна, то самБ и у школи увекг учила, зашто неби дакле на свашта справна била? Зашто да се судбини моши не предамг? Н ћу вашу желго испунити, и овога часа вашг домг оставпти. Ваша кућа, обиталиште толики отм^ногг рода деволка, неприличиедноИ прогнатои Ј , оставлћноИ ! Шта ће у будуће одг мене бБЈти? л незнамг. Тежко ћу се гди као воспитателница сместити моћи, ерг самв млада, неискусна, ненаЈ'чена. БогатоВ каквои кући служити, неће ми гордостБ мон дозволити, да монастиру животг мои посветимг, неосећамг у себи доста побожносги, — а волемг по сокаци просити, него се позоришту жертвовати, да тимг начиномг каквогг младогг господичића у мрежу недостошшгг брака уловимг. Никадг ништа! Богг нека плати Марквизи за оно, што ми е чинила, а претворна лгобавв кг ближнћму нека шИ поступакг оваи оправда. По момг мн г ћнш, бол& би било , да ме е у прау оставила, гди небБ1 *) НародЂ нашЂ о горскимг Вилама припов-ћда: да оне обичаго и мушко чедо родити, но редко, али то буде мудр|'е и учеше одт, гинова ев-ћта овогг, почемт. га родил>и каквои подметне, и то буде већомг страно.нг пћсн икђ.

богатство познала, когг се садг напрасно лпшити морамг — лпшити , као едно несретно сироче, кое нич1б н1в, кое нико нелгоби." Носле ови речш удалисе Корииа стенгоћи подг теретомг несреће свое, да оно мало стварш , што е имала , покупи , ерг наИскупоцеше дарове Иарквизине ше собомг понети хтела, да би се сатимг одг разкошства госиодскогг света ослободила пре, него што би го нужда иа то приморала. Кадг у свого собу до!>е, осети на руци вреле сузе, чуе Мар^етногг гласг, и види сироте девоДке печално лице, коа се предг нБомг поклони, говорећи: „Немоите се туги предати, добра Господично! нисте ви тако усамл-ћна на овомг свету као што мислите, млоги васг лгобе , и ако ми дозволите : п ћу оно учинити, што млоге друге у станго нису учинити : а ћу сг вама ићи, и никадг васг оставити нећу." Те су речи бше мелемг за ран-ћно срдце коринино. ПрвБиТ путг е почувствовала, да е та девовка едне крви сг нвомг. Загрли е обећавши ши желго испунити, и тако се заедно почну за одлазакг спремати. А кадг е време разстанка приспело, — — ахг ше се дала Госион Балзамина ни видити, а проче пешионаткин^ столле су издалека, и гледале церекагоћи се, одлазакг корнвинг. Велнка ова промена коринине судбине грдну е пропаств између н^ћ и свои другарица отворила. Елмира боазлБиво поредг Корпне пролазећи, да неби другарнце н-ћне приметпле, запвгга го шапутагоћи: „Оћјми му писати, како намт. зло ствари стое?" „Можете" одговори Корина озбилвно, и оде. Али текг наполго е жалосгБ обузме при помислу да се и одг драгогг свогг всчито разстати мора, пуети сузе да текз^, одг кои ништа видити ше иогла, ни з г лице паризке, ни пролазећш светг, но са'мо е шшг чз т ла вику, лј-пу и тресакг. Усредг ове гунгуле опетг се усамл-ћиа осећала са разцепл^ћнимг срдцемг, — али се напротивг научила судбпнз г свого равнодушно сносити. „Гди ћемо обитавати, Госиодично ?" запита го Марјета. „Гдп годг ТБ1 оћешг" одговори Корина. „Ево насг башг на врати едногг меблираногг хотела." „Па хаВд' да уђемо, Марјвто." Хотелг бинше великг и блисталелно намештенг. Корина навикнута на наибол^, наИскуП01гћн1е и наилепше у животз т свомг, сг грозомг се окрене јодг сиромапиие намештени соба, кое су 1011 изпрва показнвали. Кућевна газдарица за овима бол-ћ ши покаже, али и сг овима се незадоволБи. Мало по-мало прегледи све собе, кое су за даван-ћ подг кирпо бвие, и избере наипосле наискупоценје. „Барг ћемо у богатимг и пространимг собама обитавати, докг намг наше богатство трае," рекие*горко смешећи се Корина Марјети. Садг е опетг бша у крилу навпкнутогг богагства, окружена сг хилнду Фел1и спграчка отмћпогг свега, и тако се чинило, као да то стан^ћ никадг престати неће. Марјета е барг тврдо у вечито постолнство ове красоте веро-

вала: шестг хилнда Франака, кое е Марјета на разположен^ћ добила , чинну се овоИ доброи сиротои девонци неизцрними новчани извори. „Ахг ала ћемо задоволвно жнвити , Господична Корино!" рекне она смешећн се, и Корина се смешила, али са смртћу у грудима. Корина е на меканои етолици седилз, окружена свиленимг застирачима , до н-ћ се з' златномг кавезу лепршао Папагаб, кодг ногу шЛ лежало прекрасно исетанце на нстуку одг кадиФе, кое се за — само — двеста Франака купило, и самимг се сладкишемг ранило. Накићена, као да е у намери нрвии салонг у Паризу са свошмг посћтомг почествоватн, гледала е * крозг прозорг гунгз 'лу на улици, гди гладБ за лебомг, лупежБ за градежомг, раденг за посломг, а богатии безпослнчарг за 3 'веселен-ћмг , а свц кг гробу хите. Шта ће одг мене бити? тужно сама себе запита. 0 Марквизо! шта си одг мене учинила? Ти се дичишг, да си добро д1>ло самномг учинила, а иесрећно благод^ћланћ твое одвестће ме у пропас1Б нужде илч безчест. БезчестЈн? Не, не — одг безчестјн ће ме блапи Богг сачувати, и тако ћешг и ти, Марквиза, кадгодг мирно умретп моћи." Сиграгоћи се са прстен4мг и драгоц^ћннмг сатомг, кои 1ои е о понсу висјо , рекне: „Све ће ме ово оставити скоро — — — ахг врло скоро! Марјета ће едну банкноту за другомг меннтн; злато и сребро неостае кодг сиромаха, оно се слива у сандуке богатираца .... Драгоцении металг оваи топнће се нагло у моимг сиромашпимг рукама. Зима ће ме, безг новца, безг дрва, безг свеће, безг леба наћи Шга ћу онда? куда ћу се окренути у овои грдноИ вароши, куда путовагн по простраиои ФранцЗ - скоп ? . Погинз'ти одг глади у Паризу, у Храму богатства срушити се — и скончати — — то ме чека, ерг н ни зашга ннсамБ, но само за велику даму — — како дакле да кору леба себи заслужимг? Или да пустимг Мар ету, кол тако великодушно мого горку сз'дбинз' самномг дели, да за мене као робкинн ради? Н опако — та заслзта е данасг тако мала, да едва една вредна женска сама ссбе издржавати може! Могла би и н радити, — — али дрзтомг радити? радити као моа мати, коа е туђа пралн ?..." Ово е доведе на друге мисли; „Та а имамг тштг матерв .... она мора већг стара бмти? . . . . но у толико утћшителвје морало би за нго бити , кадг 6б1 д кодг н^ћ била — — а кадг би го потражила. . . . ? " Корина баци погледг свои иа небо, па онда спусти на кровг преколежеће куће. Тамо е утврђивао сг ненагодномг волвомг еданг проседг човекг олукг, и ту се догоди, да е на страну погледао з г место у свого раднго, оклизне, и у мало што ше са страшне висине нао. — Корнна дрекне. Човекг пребледи, и брзо се у прорезанз - у крову аму повуче. Корнна заповеди Марјети, да 10и тогг човека доведе , и кадг оваи дође, обдари га, и замолн, да се на таква опасна места непен^, н да свон животг 43 'ва. Раденикг таи насмеши се, и одговорп: „Вн