Podunavka Zemun

подунип;«.

„Нећете ли се ви садт. каати, што сте срце ваше бднои просакинви поклонили ?" запита Корина страшлћиво и опетг надашћи се, да ће поволвно „нећу" чјги. Али на велику страоту н-ћну и чудо одговори Викомтг: „Дакле и опетг преварент.? Каква искуства морадо учинити? Зарг данле већг нема више на свету богати наслћдница, сг К010мг 6б1 се еданг младг, лепг, изображенг човекг усрећити мого? пакг шта остае садг јоштг срдцу моме у тои ствари, Господична Нкота ? — — Могу ли одг н-ћга злато ковати? да насг обое ранимг? ниснмб ли и самг сирома момакг, чш замци у воздуху, чје Фабрике нигди на спету, ч1е лађе у месецу се налазе! Мол добра Мамзелг Нкога! ми смо се обое у рачуну преварили. Г1а и кадг бБ1 се заедно упрегли у кола лакомислене лшбави, шта 6 бј одтуда изишло? жалостБ, снротинл, омраза, злочинсгво, и у наПбол-ћмг случаго двоструко самоубиство са каменпмг уптћномг. Него да кажемо едно дрзгомг сг Богомг. Ево вамг обигалиште, Пкого. Желимг вамг срећу, а мени шштг болго." Кадг е тако самг себи наличје скинз т о, остави заиста свого пр1ателБицу сам}', кол е чувши то з' срдцу свомг наивеће гнушенћ на животг и велику желго за смртћу, као избавителћмг свјго зала, осећала. Тадг се Корина сг грозомг опомене на жалостне оне слз'чае, кое е у новшшма читала, и кои су се са очаинћмг упочели, а са самоубиствомг свршили. Тадг су шГг све више и више падале на умг последн-ћ грозне речи Викомта, кои е подсмевателно нешго наговестш о самоубистпу као последн^ћмг средству. — Корина науми умрети, — умрети безг одлаганл, почемг ије могла далћ живити безг лгобави." „Ако одма умремг, то ће Мар1вта моћи шштг штогодг наслћдити," судила е она сама у себи, „одложимгли пакг шштг кое време, то ћемо донде све потрошити што имамо, — него одма овогг часа треба да буде. Никадг већма нисамБ оставл-ћна бБ1ла и одг Бога, и одг лгодш, него садг. Само го[1чину у М010Г1 души осећамг, а не побожности , не поверен^ћ, а оћу' да умремг по пропису викомтовомг, сг угл!>номг; та смртБ као да е сг манБимг мукама скоачана, него она у таласима Сене. — А и немамг толико см^ћлости у Сени скончити, у руке простимг рибарма доспети, и на угледг изложена бити; ху — каква е то срамота! али гдићу наћи, што ми е нуждно? Марјета спава, а а м небБ1 рада бБ1ла на то сумнително д4ло будити." 'Гражећи по орманима нЉни соба, наиђе Корина на оно, што 106 е за извршити намерен4 свое нуждно бмло, еданг за углћвл& тичанг , и нешто углн. Заклгоча и затвори врата, и прозоре, што е бол4 могла, обучесе сасвимг у бело, и запали угалБ. Носади се на свиломг застртив креветг, и хтеде писати Марквизи, и нћномг отцу — — али се перо тоциллло преко беле иртје, безг да се и едно писмо написати дало. „Да ли е већг то смртБ, коа ми прсте кочи?" промумла она већг збун^ћна одг дима, „о како брзо грозна долази. И опетг можда бш ии

се 10штг животг милш?" и тако 10И се садг чинило, као да се лепше напо.ио зелени, и да лепше цвета све, него икадг, п као да е светг пунг лгобави, и као да хилндама за нго пмтаго, за лгобл-ћну Корину. „0 кадг 6 бј само прозорг отворити могла?" стешоћи одг тежкогг смртногг страа прогов ри она. Али лагана отворна смртв спуштала се као олово на шо, она се изврне — — — иредг очи су шв изилазила бледа лица оне зидарске деце као толико скелета, грозно коло играгоћи , очи су шВ укочене у глави станле — — све е теже и теже дисала, изг дублБине свести свое понвлБивала 10П се кадикадг мисао, и молитва : „СнршуД Боже! похити смрти, да ме избавншг!" Али на еданпутг чуе умирућа неку вику око себе, и то све већу, врата се отворе, крозг прозоре златнБ1и зракг сунца у собу продре, и као у бунилу чуе наислађш гласг, кои е икадг чула: „Та пробуди сеЈ, дете мое, дођи кг себи Корино, душо моп." И да е већг на прагу другогг света бша, таи би е гласг у животг повратш бмо, ерг на Марквизинимг вернимг прсима пробуди се Корина изг тежкогг сна наИстрапше ноћи живота нћногг, да чуе ове драгоц-ћне речи: „Сва су претпатствјн уклон^ћна, дете мое, садг те смемг предг целимг светомг моЈомг кћеромг назватп. Да би све Формалитете испунила, морала самв се еданг дангдуже задржати, негг што самБ мнслила, и зато ге сг еднимг даномг доцше твол мати грли али тако да се никадг више сг тобомг неразсганемг, ерг оћу да те одведемг на моа — на твон добра , у мирниВ полБСК1и животг, кои се теби тако допада." „Добро готро, Корино! бси ли садг задоволвна ?" питаше е Госноп Балзамина, а Марјета гладила е запурено чело Коршшно, шаптагоћи јои: „Ахг Господична, ала сте ви сретнн." Изчезоше сви нечисти духови ноћни, кои су е тако немилостиво целу ноћБ мучили, и кои су се изг нестрплћнп родили. Шта су се више Бернардг, шта ли Нкота лепе Корине тицали, како ли е радо заборавности предала о в а И страшниЛ санг. Али спрамг Викомта нје више ону наклоностг осећала, већг неко подозрен-ћ, сумнго, и готово мрзостБ. Забрани Елмири више му писати, или му н-ћно будуће обиталиште на знанћ дати. Елмира шв желго испуни, и радовала се доцнје тому, ерг за кратко време тако названиД Викомтг буде као злочинацг у 7 ваћенг и суду преданг, кои га у Брестг на галеру оправи, одкуда ће се тешко скоро вратити.

Стара н нопа премоиа. II. бли пекЂ човочп! бћ1о дужи у старо доба ? Као годг што смо у прошастомг лпсту доказали, да лгоди у преминувшиаг вековима одг две, до трн тисуће годииа у напредг, нису те-

ломг већи, ни снигомг дчи били, одг данашнћгг нарашгаа, разл^ чности поднебјн у обзнрг узимагоћи; тако ћеио се потрудити, да разаснимо нашимг чит. толБима потанко, да лгоди у стара вреиена ни су дуже, па ни здравЈе жнвилп, него дан-данасг. Ми ћемо се и у овомг обзиру вратити умомг у прошаста времена пре три и више тисућа година. И у овомг ншпемг потврђешо, да е векг човечш онако исто кратакг негда бно, као што е и у наше време, наиболБИ ће намг сведокг бити свето писмо, кое насг и у наистарје векове и у навтамше пучине преминувши стол^ћтјн наисигурше води ! У 89. псалму стои: „Лћта наша нко паучина поучахсп, днје л ^тг наших1, вг нихже седмдесатБ л -ћтг, аше же вг силахг, осмдеснтБ л-ћгг, н множа е ихг трудг и бол"ћзнБ." Нсно се дакле вели овде, да векг човечш трае седамдесетг година, и ако е у снаги, осамдесетг. И други, наистарш списателБИ векг човечш у ове године ставлнго. МудросгБ створител4ва, као у свачемг, тако и у овомг н-ћговолг лепомг рукосаду показуе се, и ми ши се дивимо и кландио побожно, кол е природу тако савршено створила и уредила, да она, не као рукотворг човечш, опада и сманава се, него се крозг тисуће векова у свомг првобитномг сташо одржава! Н ћу овде навзнаменит1е прпмере навести одг ииистарји лгодји , кое е пов-ћстница човеческа у нћдрама своима сачувала, и ми ћемо се отудг поучити моћи, у комг поднебда, у каквимг срећнимг околпостима, у каквомг положаго, и каквогг душевногг станн и телесногг састава лгоди наидужи су векг преживилн? Прегледг овав показаће намг честне Несторе свт времена и иарода! Са наИвећомг веронтношћу доказало се, да е до Аврама година само 3 месеца имала, затимг осамг месецш, и текг после 1осифовогг времена рачунало се у едну годину 12 месешб. Ово, учени лгодШ доказиван-ћ у толико е вероатн1е, што се и дан -данашнБИ1 у истоку нирода налази, кои у години само три месеца рачуне, Кадг се ово тако разисни, онда ће мнопи лепиП санг одг дуги, стари векова одлетити! Матуз а л е м о в г 900-годишнБ1в векг, спашће текг на 200 година, векг, комг се гдекое у Русш природе чедо, и у наиновшмг временима приближило, и кое ни ниДманћ неспада међу немогућности, кадг умереностБ живота, кадг онав чистиЛ, свћжегг воздуха, номадичииб жнвотг, стари патр1арха у обзирг узмемо. Повестница евреИска каже намг, да е Аврамг великШ мужг, одважногг духа, коме е све срећно за рукомг ишло, доживјо 175 година; нћговг синг Исакг миранг, скроманг, целомудренг животг одг 180 година имао е. Нковг тако исто миролгобнвг, али лукавг, живш е 147 година, ратникг Исмаилг 137. Само о еднон, единитои жени старога века знамо колико е живила, и то е С а р а, 127 година стара; 1осиФг богатг мудрошћу и политикомг умереномг, у своши младости гонћнг, а у старостп у звезде славл-ћнг, жнвјо е 110 година, — МовсеЛ, особитогг духа и