Podunavka Zemun

ЛМСТГИ« 34 34В418У II ВН4УКУ.

вице баци онт> крозт> врата жито и пикие: „Хрисгосг се роди!" Изг куће одгопорн еданг, кон такође на н^ћга жито баци: „Ваистину роди!" На то стуни онуи б.тнже, и кадг иатрад-ђиг по јошг лежсћемт> на угд-ћв.ио баднпку тако удари, да варнице одг н-ђга на све сгране одскакати сгану, повпкне: „Колнко искрш, толико говеда, иона, коза, оваца, свинн, кошница, то.и ко срсће и благослова!" Газдарица заогрне иолаженика покрнвачелг сг кревета (губеромг), » остатакг одт> баднака однесе се у воћннкг. У цркву се иеиде; али о ручку поређаго се сви и држе у рукама гореће вошгане свеће. Држећи такове, моде се Богу, и полгобе еданг другогг сг тпмг речма: „Мирг Еожчи (валвда у славу ПожЈц,) Воистину Хрисгосг роди! Мн му се молимо!" Као да бш се 'тело тесно с'един1;1гк членова куће иредставитн; старешина скупи све шшг гореће свеће, састави ш уедно и забоде 1и у чинпо, коа е са честницомг и сваконкомг раномг напун-ћна умешена, и са житомг погаси ш. Честннца е иекисела погача у обнчаеноГг Форми, и кои изг н г 1>, кадг се раскине, добме новацг, кои е уиутуа з'мешенг, за н -ћга држе, да ће осимг св1к> наисрећн1го годипу имати. Са астала се ништа иескида, иит* се соба чисти; за три дана гостба е за свакогг, кои ту дође. До нове године остае поздравг: „Христосг се роди! - ' а одпоздравг: „Воистину роди!" Тако се празиуе Божићг. Да оставимо нерешено, да ли мало по-мадо изгорелни бадннкг одг почетка непреставла протнвположаИ спрамг оне св. 1оана ватре на брегу, оба символпчногг значаа за течаи године, за сунце, кое као што песма една каже, такође речг. свого недржи, и зимн тако дуго не грее, као лети; и да неизтражуемо, да ли жита, коима се старешнна кућнш1 дочекуе н свеће гасе, коима полаженпкг добру свого веств обнвлгое, неозначаваго сва добра дарована, за коа се Богу благодарп; али в на свакШ начинг знатно, како овде човекг наГхпећш д(1гај)аИ, у комг му верозаконг одношсн-ћ Бога кг свету представла, са своимг незнатнимг потребама и са своимг посве светскимг желама у свезу ставлл, и то тако да се тнме достоинство празннка неповре!)уе. Сг нзвестномг едностручности и величпномг ступа са срединомг у ту ограничену бмтностћ. Узбудп.тн то жел1>, то се ипакг саглашаваго гостинскомг дочеку; божествено понвлен-ћ свезуе кућевне членове кг еднодушномг почиташо и обожаваноп слогн. Норедг тји обдржавагоћи се мо1нГг, кое почитум, припознаго такође несрећна посдовапа непрјателвски моћКт. Врло е чудно, како се те моћи кодг тодиК1И народа антропоморфознране — у жива човека претворене — скпттоћимг се духовима мртваца приписуго и сг аветшшма и вештпцама у свезу доводе. У Србш е бшо укорен-ћно верован^ћ вампира. Неда се сумнати, да то нестои у свези сг онимг

у грчкоИ цркви уобвпаенммг представленћмг, да тћла онм л1о.пи, кои у од.тученго одг цркве помру, иструнути немогу, па да се одг нечистогг духа заузлу, на усам.гћннмг се местима понвлгого и лгоде убЈаго. При свемг томг у Србш се већг випш н1в мнслило на црковно одношенћ, а и на то не, да вампирг самг за грешанг животг свои казнв трпн, као што е стихотворацг еданг идего т^' изобразјо; него с ,Ј мо на опасиостг, коа живима одтудг прети. Зато се држи, да вампирг иоћу изг свогг гроба Ј-етае, у обмталишта лгодш продире, и ту спса крнг, одг спавагоћи, којомг се рани. Отудг е прека смртв неизостанна иослћдица, да свакпт, кои тако умре, иовампири се: они прете, да ће свои пребмвалпшта оставити, ако имг се неодобрп, да се они сами нознатнмг вкима начииомг одг тога необезб!>де. Они поредг тога немисле на абсолуЦ1го (ослобођен-ћ) као Грци: старешине сеоске даду гробове отворити, ту срце, кое шшг крви има сг колцемг одг белогг глога прободу, тћло сажегу у пепео, и оваГг у реку баце. У безопасномг путу тесио сг природомг скопчаногг живота, ништа више пажшо непобуђуе као случаеви напрасне смртн, кои брзо на све н!>и наиђу, и уображен-ћ е нвино д-ћлателно, те то за дћлан1> сг оне стране гроба протолкуе. 0 вештицама мнсле, да оне свон тела оставлнго и ватрено, као духови уобште, одлетаго. Невпђено приближе се спавагоћчма, кое су одредиле да мораго умрети, и сг волшебннмг штапићемг отворе имг левз' страну ирспо, па кадг п.иг изв-ђстанг данг смрти намену, изваде имг срце и прождеру. Прси се опетг затворе; и повређенми само шшг за толпко може живити, колико му е вештица, прождеравши срце, одобрити хтела; а онда се изворг н-ћговогг ди'агш ненакнадно засушн. II кугу држе Срби као и Литванци и Грцм, да е жива. Да изгледа као женска у белимг покривалу па носи болестБ одг места до места, одг куће до куће, и многи се кј'жни свачемг на свету куну, да су е, на жалоств, видили иа Јошгсгнвоме иговорили: таке женскигЉ саме значе кугу. Иа шшг нвинг понвг неприписуе се ибиноГ! злоГј водби или случаго, или друго.чг иекоаг злочестомг д-ћиствованго; већг се верз'е, да 111 саиг Богг , кадг гр-ћ'ови сасвимг велики постану, изг далеке зем.гћ шилћ. 1ошг се сасвнмг иа другоВ страни, онамо, где се токг природе раскида неуобичаима, превидима или правимг дћланћмг, призива чудовиште у помоћв. Наивећма су се утврдиле у србскомг уображенго Виле. Брзе и лепе, са леиршагоћомг се у воздуху косомг, виђене су; оне се наоде по густнмг лзтовима и по иотоцима. Незна се управо, да л' се за безсмртне толкуго, или се држи да и оне могу умрети; али су силнгп одг лгодШ, и знаду казати шта ће бБ1ти. Има 10, кои се сг нБима дружити могу; шшг на рођенго обележени су; они више зпаду, него дру-

ги лгоди. Они, кои су дванаестг школа свршили, одг нбн се посвећуго на врзиномг колу; онда могу непогоду чинити и облаке водпти. И гонака народногг налазимо, да е сг виломг побратнмлћнг. Друти пакг обнчни лгоди мораго се одг нби клонити. Нагази ли човекг на место, где оне, н да се невиди, играго у колу или вечераго, мора се НБИне оевете бонти. Одг самн ученика, кое они посвештаваго, нвима дванаестБпт припада, и одма га задрже о посвећивашо. Сама замишлнна и суеверјгг, али у истнгЧ ма поприродио осећавћ н богатоумна поезгн. —

1;1ви»вагв:«»ввва«» ЕВ'1;З"Е'НВ. * Овихг дана изншла е у Београду клбпжнца: „СрбекШ царг Степане, или смртБ Душанова," одг Г. М. Т. Ннковића, ироФесора при Лицего Кн. СрбЈе, за кшо неможемо иропустити, да неколико реч1в о нбои непробеседлмо. Песничко д^лце ово, слогомг народнн песама спевано, но само што служи Г. песнику на чсстб и славу, него е и кнбижсвностб нашу са краснпмг цветкомг украсило. Читагоћи исто, шприло намг се срдце у грудма одг милпне, ерг е Г. песникг подп}'но схватш красннп и умилнни духг нашегг народногг песничтва. Нолетг му е заиста песничк1и, и таи мални, рекао бн епосг, савг преплетенг е красшлмг цвећемг оии умплни слнка, кое наше народне песме толпко силно украшаваго. НеФали у н-ћму ни сунашца жаркогг, што се краде крозг ибланово лишће и гране, да се нагледа лепоте Роксандиие и три камена драга, што но сну у пуцету царБ Степану нодг грјоцемг; иеФали ту красногг описа собета, шго га чнни царг Сгепане своимг многоброГпшмг госгима, славнммг гонакомг србскпмг, да сг нкима иође сј'протг неверномг Цариграду. Нгв ту изостадо ни вила планннкшш, нити светитеда, нпт' лабуда, нити утве златокрнле, па нит' кнБиге Судбенпце. Особито утешлБиво е прорицагЉ будућности народа србскогг и царства нћговогг, што ће ускрснути после гтрегрп.гћнм мЈ'ка, слично Спасителго нашему. Песпикг скончава красанг своП сп^вг овако: Сунце зађе ма се неугаси, Всћт> се лепше на истоку рађа: Али теое, мила славо стара! Кадг ће србска поднгнути вила? Мм неможемо пропустити, да прекраспу ову кнБПЖицу читагоћемг свету наИтоплЈе непрепоручимо, уедно песнику желећи, да насг опвтг што скорге оваковимг пдодомг на славу рода нашегг усрећи. ^ * Позиатнв хорватст! песиикг, гроФг Орсатг Почићг, дао е у печатнБИ ауетрискога Лоида у Тр1есту штампати оваи преводг: „Р1а1опо\а Пга, Ш Иаго-оуоН Јјићауг " Преводг е та№ валанг , класичкчи и духомг народнимг наданутг, као што смо га могли очекивати одг засада наЛбо .тћгт, епигоиа (наследника) старн дубровачки песника. (Дуи.)