Podunavka Zemun

70

ПОДУИАПГСЛ.

прз г га, кого кући доведе, несилази пре сг ионп, иего кадт. 10и се клгочеви апсане предаду, изђ кое она жели робове ослободити. (Та мпсао, кокш се противполрженостк придружуе — у ко1оИ одприлике побратими заедпо забодз г мачеве свое у тело Туркин^ћ, кого обоица лгобе, да се збогт. н-ћ нераздвое — у ко!оп старацг, кадг му се донесе глапа онога, кои е н^говогг сина убш, ускликне: „Утешенг самв данаст. и вавеиг!" —• и споконнг премине , са свомг намг се својомг необмотаномг истпномг предт. очп ставлп.) Такавг е човекг на томг степену развитка, такавг е човекг тога порекла; какавг гонакг, такавг и и%говг певацг. ГТоез1н се као некји сродаиг елементг стаг.м око живота, и осветлава намг понвленп истога, ако и не сва и свако, али узвишенја, у наИствоиственЈои нбјово И природи, кчш што су замешателствама ман^ћ покварена тииг су асн!Н. Расматрана е сасвимг вредно, како е повестница народа, стихитворствомг сваћена, у народно имаоство текг тиле г/реобраћена, и за живми споменикг сачувана. Г1ре1;ашна су времена скоро заборавл-ћиа: опомшшгћ е тврдо привезано последнкои слави ннрода и н'1зговомг паденш, кое и мм поглавито уасматрамо. То ће намг се у некимг всликимг деловима песама описати. Пре свега представла намг се СтеФанг Душанг: и то еаевимг онако, као што га повестница показуе: у среди неколико велики Фамил 1 н, сг коима се сасвимг штедлвиво владао. Те се одма покажу у карактеру, кога сл г 1;дуго]ш1 развигакг изискуе: ГОговнћи поносити и силни, Мрннчевићи сг демонима, сг вилама у свези. Ове носледн-ћ видимо, да су после смрти Душанове иепосредно наивећу властк себн ирисвоили. Повестница извештава, да е све то збогг неспособности слабоггУроша бмло; а песма га представлн као дете одг 40 дана на смрти отца свога. Па се опетг насилје то непреписуе свима изг оне Фамилје. Изг иете башг произлази гонакг народа Марко Крал-ћвићг, кои се никога небои, осимг едногг истинитогг Бога. Таи одриче отцу и стричевима царство, а дае га ономе, комг припада. Може ли се болми гонакг навести? Збогг тога Н16 наишло проклегство и благословг, коа се оба испуннваго, и банп. са тпмг ће иамг се да.ши развитакг наниже иоказати. Бнло му е попрећено, да ће Турке дворити: друга частв песама, Дизарица, опасуе, како е землн у руке истм пала. Како повестнпца'тако и стихотворство ополшгЈ; унутрашнго неслогу и издаиство, кО« е тои наивећои несрећи узрокг бмло. А у исто време жалостно осећан-ћ неизб-ћжности тога свршетка надг стихотворствомг почива. Навправеднш, наЛлепнпи и наиблмгороднш одг гонака Лазарови, Милошг, то на знан^ћ дае; кралго се то преко небеснн вестника нвлн и онг предг биткомг народг сво№ обавешћуе; — ништа мап-ћ, опетг се храбростк бораца у звезде куе, а издаиникг проклнн-ћ. Трогателно се освештава смртв пзгинувши.

Марко нје бно у бого; зашто нхе, остае намг сакривено; н-ћму е трећа частв т1и песама посвећена. Не као човекг, раванг осталимг гонацима, него се чудно описуе: онг живи 160 годпна, и толико исто свогг конн нши, — кога виномг пои изг леђенн, изг когг и самг пГе, на комг седи, као змаВ на змаго; н-ћга неможе ннкакова саблн посећи, никакавг буздованг убити; за виломг, кон мј ^ другара на смргв рани, пусти онг сг конн свога копл-ћ у вмсг , домаши е са своимг топузомг и неодпусти е пре, докле га за побратимсгво незамоли , докле му у свакои нужди помоћк необећа, и докле му побратима неизвида. Како е пршча гога гонака тако чудно наоружата, што му оставлн да изврши? Служи кодг Турака. Мм налазимо, да се онг одг други сусћднн крал^ћва у то исто ока тренуће на славу позмва, кадг га и султанг на ратг зове: опоминшоћи се сное насл'ћдне дужности, иде на ратг. ГЈритомг онг недопушта, да се н1>му као и другима, неправде чине: онђ убја везира заедно ег н];гови 12 пратшца зато, што е н1јговомг соколу крило одбт; онг се освећ}'е крвнику за смртв свога отца, затммг 10шг}'нрости сг преобрнугнмг ћуркомг и топузомг своимг улази у шаторг султановг , кои ужаснутг предг нвнмг натрагг уступа, и сг речма га и сг даровима одоброволвнти покушава. Али ма како бмло, оиг служи; и то намг се у многостручнимг чудноватимг догађаима повторава. Часг е то Арапинг, кои султану данакг и кћерв отима, часг е Албанезацг", ђаволски наоружанг кои изг свое куле бродарство, аџилукг и приношенћ даика препречуе; сг коима е Марко такавг бо0 делити морао, какавг ннко друпВ делити неће; онг иде за турекомг вопскомг до Арапске. То е, као да е народг у томг гонаку свого собствену уелугу оногг времена представити 'тео, у комг е србска воиска после косове бмтке скоро сваке године у ратове баазитове ишла, али опетг самостално и не безг н^ћга, да свакЈИ ока тренутакг 1ошг страовитјимг покаже. Народг е бмо пунг непремерене снаге, неповређене одважности; али е робовао. То представла оиг у свомг гонаку, кога е са свима чертама народногг мџшлћнн, а и крвавогг са сребролгоб1емг смешаногг варварскогг свир-ћпства снабд-ћо, и на комг е може бмти славу старш гонака прибрао. ДогађаИ, кои е собомг паденје н-ћгово донео, могао е на некш пов^ћстници сроднји начинг представити; стан4 испуннвагоће просторг толикогодишн-ћгг робства, може народг само изммшлћно показати. Неки измишлнваго , како е онаи , кои никадг 1Пе могао ран-ћнг бмти, напо.следку убЈеиг одг Бога „старогг крвника;" стихотворство е пуно безазлености и узвмшеногг осећанн [едннетва. Неки држе да Марко шшг живи. Кадг в Марко прву пушку видјо и о правои моћн пћнои осведочш се, склонш се у неку пећину, тамо вв1си н г ћговг мачг, конб нћговг еде маовину, а онг спава: изпадне л' н-ћговг мачг, и кадг н1;говг конб неузнма више маовине. онг ће се онда пробудити и устати.

Све ове прШче несусретаго иасг у скопчаиомг посл^ћдованго, една за другомг, већг у песмама, одг коШ свака свого средине точку нма и кое нигда нису одг познатогг духа едногг единогг песмотворца посаставлане и сложене. П опетг е у свима еданг звукг, една ммсао, едно едино а то поетшско и народно света расматраи-ћ, и вмше единство обште басне, неможе се непознати. Она садржава у себи овога народа споменг о н-ћговов величини и о падешго н'ћгове самосталности у живомг и увекг новомг представлеиго. А и понекЈВ позднш доггфаи на ту исту руку спеванг. 0 д-ћлима Хунндјн , кога Срби своимг землакомг називаго, сачуванг е споменг у некимг песмама , кое су пуне поетј&скогг жара. На наиетарјегг аидука заборавл-ћно нје: Ускоцима, колико су воевали противг Турака, ерг о нБиномг бродарству ненаодимо ништа, неколико е песама посвећено; поб'ћде Црногораца место повестннце песма е прагила. Калг е у землки смирило , ипакг се види да се духг народа непреетапо забавлно сг иредставлеинма рата противг онм истм коима е служш. Напоследку дође време, да е и таи воено дишућји духг опетг позванг бмо собственоВ д-ћлателности, у с.тћдству случаева , кои су позивали на другои сасвимг свези, поглавито на промен-ћнимг одношеннма оснажена, како у себи, тако и осталомг свету.

свв'а'вии1Е;е. — Царство грчко одг постанка свога, до освоен1н Цариграда одг Турака 1058 год. транло е; наипре у својоВ слави и величјго, а затимг у паданго и малакеаванго сила своји, Слава и богатство Цариграда далеко е надвисило сннностб и слав}' богате Перс1е! Светми 1ов. Хризостомг вели о сниности грчкш царева ово: „Царг е на глави носш или дјадему, или златну круну украшену драгимг каменЉмг, кои се преценити не могу. Само е онг еданг ове украсе са пурпуромг нос10, и на оделу н-ћговомг одг свиле, бмле су златне аждае злаћаномг жицомг уткане. Престолг е нћговг одг самогг еувога злата. Изла310 е само у пратнви свош дворнна и своШ служителн. Н б 10 ви мачеви, штитови, оклопи, узде отг коип блистале су се одг злата и драгогг каменд. У среди велики штитова снила се златомг уткана слика ока Свевидећегг. Две мазге, кое су кола царева вукле, бмле су чисго беле и сасвимг у самомг злату одевене. Са св1к> краеза света скуплпо се лгобопитливг светг да сниностб грчкчи царева своимг очима угледа н да се диви н'ћговомг велич1го. Кола царева одг злата блистагоћа, бнла су ПЈ *рпуромг покрпвена, сн^ћжно бели ћилими свуда су заетрти бнли, на врхг кола блистао се наивећш алемг каменг драГ1и, кои е у одблеску сунца на све стране светлостб разсипао. У палати се могле видити слике царева беломг бошмг па плавоме полго живописане; цареве на престолу свомг седеће, около