Podunavka Zemun

ЛВ1СТГ1» 3.4 31ВДКУ В« И8АУВ1У.

91

Стара и м©вва креиена. *) III. Кадг сравниио наистарје црквене кнћиге одг рођенн и уирли онб 1 вреиена, дознаемо, да у н(шеит> вреиену одт> равногг брол рођенм, не уииру толико као пређе, и да више ш>и дубону старосп. доживе. Истина, да вект. човечји нје дужи, али е брои већји одг онБ1, кои су дубоку старостБ доживили. Природа остае непрем^ћна; али су се устроеша лгодска, и начинг живота у вејико променули. ИаИпоглавитЈи су узроци ови: 1. Шпо се моди у обшше веЛои чистогии навикли. Не више, него да се вратнмо петг до шестћ стогина година награгг, па ћемо наћи, да е у варошнма у обште тада велика нечистота бБ1ла: калдрме било нје, улице узке и мрачне. Куће ирачне безт. доволБне светлостн и св^жегг зрака: зато су и бБгле у старја времена по већимг местима многе кз - жне. болести, кое су множину света рано у тамнБ1в гробг саранмле. Постепено у колико е годђ чистота у варошима и домовима напредогала, бмле су и ове млогостручне прнл4пчиве болести реЈ)е, и у снаги су г својов убиточнои све већма малаксавале. Сиротинви е и садг по свуда тешко и чемерно, али е тада за нш много горе бБ1ло ; све сгруке благотворни завода породт. су новЈегт, времена. Платно, ово преко нуждно изобретеше за чистоту т-ђла нашегт., небмнше простомт. свету на услуги. Отудг многи недузи међу лгодима. — Чистота е дакле нреко нуждна за здравл4 и продужен^ћ живота. Чистота е за децу пола жмвота нбјовогт .. Ш то се деца чистје држе, то имг свашта све богћ прјн. У кратко време, врло умереномг рааномг, покраи чистоте, постаго деца нка, здрава и весела, а напрогивг и неИболБОмг раномг, покрав нечистоте, постаго сува, и бледа. Ово е онаи главнш! узрокг, кои се лако превиди, што многа деца и кодг насг вену, а незнамо одкудг. Прости лгоди мисле да су то уроци; да е то дете устрел4но, и овимг подобна. Али е управо нечистота она& нечастивкги, кои детету и само срдце грпзе, докг га и до тамномг гроба не одпрати! 2. Шшо су моди у обгише умеренги у свачему. 1годи су у обште и данасг доста неумерени у елу, а особито у пићу; али су у стара времена на жалоств шшг много неумеренји бнли, него данасг. Човекг се грозити мора, кадг чита оне разкошне части римске да се по неколико дана нису трезнили, и у пићу многе будалаштине и сама убиства чинили. РазкошностБ и неумереностБ у елу и пићу учинила е, да су наиславнш, крепки и витежки народи ослабнли, малаксали, разн4жили се, и сотимг свого пропастБ проузроковали! Кадг дакле силни народи одг разкошства и неумерености пропадаго, да шта ће мали, слаби и ненки народи, шта ће одг поединм породица 6бпи , кадг се овомг грозномг непрјателго разкошности и неумерености предаду ? Благо ономг народу, и благо онои породици, кон,

*) Види 7. и 8. броћ Подунавке.

у почетк} г развитка свога, ове опасне непрЈнтел^ћ, као што е разкошноств и неумереностк као кугу одг себе одбаци; таи е народг онда свого леиу будућностБ на акомг темелго основао, да га никакве непогоде и непрјителска нападанл лако порушити неће! Л ћу даномг приликомг, навести правпла умерености по коима бм човекг владати се имао, да срећанг и дугг векг има. — Само толико ћу за садг напомеиутн , да установл4на дружства 3"м4рености нашемг времену на чсстб служе и да ревностни проповедници слова божјегг народе сг наиболБИмг уснћхомг одг неумерености у пићу одвраћаго, и сотимг лгоде одг очевидне пропасти уздржаваго. 3. Наука лекарска досадг е много више усавршенствована, и садг имамо више ученн и вештБј лекара. Средства суев-ћрјн и врачарја већг мало по мало престаати починго, почемг су народи изображеши, и само онде владаго, где зраци просвете шшг нису допрли благотворномг свошмг снагомг. Много е наука лекарска учинила, да су опасне прил^пчиве болести, одг кои су милшнима жертве иадале, уздржане у свомг течаго, и мало по мало изг Европе ш нестало. Колико е само невини жертва падало одг богинн, сада се овомг злу доскочило, и милшнима новорођене дечице, кои бм овомг грозномг непрштелго подлећи морали, животг се каламлен-ћмг богиин сиасава. Да ли «•>««» гада у нросвети иапрсдзмп? Мн смо у пређашнБимг чланцима навели да лгоди у Физичномг обзиру, нису у стара времена бнли напреднш; да нису стасомг већи, ни снагомг много ачи бнлн; да се воздушна топлота одг тисућу година ше променула; и да лгоди уобште у стара времена нису много дуже живили а нису ни здравш бБ1ли. Да& садг да бацимо еданг погледг и на душевнми животг старн времена. И овде видимо да зраци просвететекг се крозг густу маглу поавлгого, а на противг блескг оружЈа свуда се види. Но ше чудо што су нашн стари у просвети далеко за нама бнли. Оно су шшг времена ратоборна бнла, гди су страсти многе владале. Наравио е, да као годг што поедини лгоди годинама постаго паметши, и вешпи у свачему, тако е и уобште са народима, тако е и са целимг човечествомг. Све кое године нешто се ново изобретава. Синг учи одг отца, и уобште млађи одг старјега. И тако у свету духг човечЈи напредг у просвети ступа, благаинице знанн и ум-ћтности гомнлаго се дотле, докле годг духг крепакг у снаги своши остае, и страсти народима не обвладаго. Свакш народг треба да се на овомг светломе полго просвете нађе, и да свого снагу и силе употреби. Већи народи нека већомг сиагомг преднлче, а мали народи слабе свое силе нека упражнаваго, да далеко незаостаго. Кодг стари наши наивећа е врлина бнла гонаштво. И нашг се народг своимг великнмг мнацима поносш; нкшвг поносг и нБ10ве врлине чуле се и у наидал& краеве; и да намг е тада перо тако оштро бшо, као што су намг

мачеви 6б1ли , сунце 6б1 намг просвете досадг већг високо одскочило, и мн 6 б 1 на овомг светломе полго први борци бкни. Ш го ше тада могло бнти, нека буде сада; садг треба да се свовски постарамо, да се у нашемг саданкИшг иросвештеномг веку непостидимо, и да после себе лепг споменг потомцима нашима оставимо. Сада су прошла већг она времена г.гћ су лгоди у непрестанимг борбама и ратовима живили; гд-1. су страсти лгодске, лрошћу^ разпалћие, на освету мамиле. Наше доба пашти се да страсти лгодске разумомг заузда, и 6 олби закони, бол'ћ уредбе свуда се ман'ћ више налазе. Садг се ратови тако слепо незапочшно водити, гд-ћ се толики народа срећа и благостан-ћ иа коцку став.т. Осветленћ ума, и иоштеп-ћ срдц а наиглавнЈа су средства, да се глупоств и суровоств изкорепи, коа сваконкимг невалалимг страстима повода даго. Кадг само послотрнмо неиспитане путове бож1егг промисла у распространнванго в-ћре христтанске, онда се дивити морамо, како е све то лепо удешено, да родг човечш себи науке живота прибавлл; да о нбима размишла, и са тимг да у свима струкама просвете лепо напреду'е. Алн когодг о овомг предмету дубл-ћ размишлп, неможе таити, да су лгоди, паштећи се да у просвети напредуго, често у велике и штетне блудо-ћ и странпутице забасали; али кадг многи поштени лгоди овои племеннтои ц Ј јли теже, да вечиту истину исиитаго, онда и ови Заблуђена нестае. бдно е одг наивећи заблуђенл старн времена суев'ћр1е, когг сс трагови и данг данашнБи 10шг кодг непросвештени народа ман^ћ више повлаче. У тамнимг преминувшимг временима неко се неограничено новерен г ћ имало у испитателБима звезда, кои су судбину лгодШ и знамеиите дога!)ае изг звезда предсказивали, и текг мало по мало , кадг е просвета таму ову разсветлила, почели су лгоди увиђати, да ова прорицана ништа друго нису, него или сама уображена, или преваре. Пре 200 година шштг е ово и кодг наВпросвештеши сада народа владало. Просвета еу многимг догађаима христЈанству путашо прокрчила. Она е допринела, да су лгоди одг осветолгоба, одг суровости и високоума одустали. Тежн-ћ за осветомг све више ме}ју лгодима нестае. Ону пословицу „осветићу се ма се неносвепо" наше ће просвећено доба сасвимг искоренити и утаманити, Престае она гордоств и високоум-ћ коимт. су силнш слаб!е предусретали, и сг веселимг срдцемг сматрамо наше сто.гћће, у комг е великш напредакг за цело човечество учин-ћнг. Што годг су лгоди просвештенш, то ман-ћ радости налазе у томг, да свога ближн^га гледе, да по праху пузи предг ннгаг. Ово ослобођен'1; одг робскогг стана бадава ћемо тражити у старимг тамнимг временима. Ово су благотворна огћдства просвете и науке еванђелске. Да0 Боже! да просвете животворни зраци и до онн краева, гд4 нашг тужпни, крозг толико сгол-ћтт.ч у сужанству налазећи се народг живи, допру, и да светло сунце еваиђелске науке по свима краевима овлада,