Podunavka Zemun

подуи акв; 1.

да нестане предг нћомг бледила месеца. Оно е краснии задатакЂ нашега времена, когђ ће лепа сл-ћдства наше потомство, а и ц^ћло човечесгво вечато благосилати. Др- р -

МасЈзпвва. „Мдуши идоша древа помазати сеЛ-ћ царл, и р-ћша масличин^. буди намт. царв: II рече иит. масличина: бда оставивши тучноств м0к1, гоже вомнћ прослави Б огђ и челмгћци, поИду влад1зти древа ми ?" (Кнћига суДЈн 9, 8.) Маслина, коа се за много цени, иа 10г_у е богатство. У гожноВ ФранцускоИ, у Шпанји и Италш и ГрчкоП живе сви народи готово само одђ н1зногг плода. Као што се наше трешн-ћ и шлвиве радо гб нашимг обиталиштама друже, тако 6 и у онимђ топлимг пред-ћлима маслина лнзбезнми другг и наисиромашнјои колеби; по каменитимг сгћнама пакг и пространимг бреговима образуе маслнна читаве шуме, кое широколистнате смокве обкружаваго. Наравно, лишће маслине неможе се успоредити са смоквенимг, ерг н-ђно узко врбовомг подобно лишће више е сиво него зелено. Танке и виткасте гране нису башг тако лепе, ерг на све стране не}'редно се разпростиру. Стабла су по већоИ части крива, чворновига, и разцепл4на , као да су Ш мун^ћ З т дарале. Алн опетг зато у овомг благоеловеномг дрвету лежи непорЈ 'шима сила; ватра може га до корена сатрти, и опетг избје оно нову младицу, и наскоро израсте читаво дрво. Зато е и пророкг Хозен своЛ несрећомг порушенмГг народг Т'ћш10, представлагоћи му за образацг маслину; како ова наново изникне и новг плодг принесе. Ово дрво са навгоромг землкомг задоволнва се. У сувои каменитои землви 3'сп-ћва таи плодг заиста наИбол^ , као што е 1овг певао: „Горн же мои обливахуси млекомг:" (глава 29, 6.). Збогг тога е то дрво за оне топле пред-ћле, кон' брегови лишаваго се земл^ћ, неоценимни благодћтелв. На краевнма лишћа избЈаго бели цветпћи у малимг китицама гроздасти, и донесе дугулнсто наогг плодг, маслинку, коа тврду кошчицу садржава. Величнна маслинкШ различна е. бдне су подобне дренБинама, друге опетг тако велике, као наше шлвиве, нарочито шпанске маслинке. Нћна боа прелива се изг отворено - зелено у затворено - зелену , а и у затворено - црвену. Месо е нЂпо мекано и има горакг и непрјатанг вкусг, сг тога се сирове и неизрађене маслинке немогу еетп. Но оне се мећу наВпре у цеђБ и негашенг кречг или само у саламуру, па почемг ту за 24 сата одиекшам , мету се у студеиу Фришку воду, и ту неколико дана постое, и напоследку сг кииаромг, кор1Нндоромг и другимг зачиномг наслагаго се у судове или се у Флашама држе. У Италш и у гожноП Францускои такове учшгћне маслинке износе на асталг као прво ело илн међуело при главномг естиву. Доказуе се, да оне апетитг К г елу о-

твараго и сварен-ћ подпомажу. То е наравно манл полза; главнни добитг кодг насг еств онаИ тако званнП финни , драгоцћннГ! „зеитннг* познатни зеитннг одг маслинке. Птодови за то служећи мораго савршено зрели бнти. Они се наипре у едноВ за го опред^ћленои воденици смелго а потомг у тисакг мет}'. Првни умереннВ притисакг дае наПболки и наПчистЈи зеигинг. Онг е беле бое, благогг и сладкогг вкуса и капл г ћ само изг меса. За првнмг сл^ћдуе другШ ачШ притисакг, подг коимг и изг коштичице и изг лгоеке зептинг потече. Непокажел' се више зеИтинг, ул1в се врела вода у кашу, промеша се и наново притисне. Овимг начнномг добЈа се помешана вода са зеГшшомг. Последш.и плива по вр'у п може се лако поцрпити, али е зелене бое и прилично нечистг. Провансалскш зептинг, коц изг Прованс-а (у гожноВ Француско.и) долази, Н0С10 е кодг насг називг наибол-ћгг и наифиН1егг зеитнна; мн добЈнмо таВ нстни у трговини, као обште познатни зеитинг одг маслинке, али ше сасвимг чистг : ерг мешаго га другикг зеИтиномг, као одг буковогг жира , маковогг семена и т. д. Ово мешан^ћ може се по меурићима при мућканго познати, кои меурићи на чистомг одг маслинке зеитину неприм^ћчаваго се. Зеитинг е наиважнш трговачкШ чланакг, кои сг великомг сумомг новаца у отечеству маслине ролу игра. Зеигинг е лекарству збогг свое благе разлучугоће силе одг наивеће ползе, онг е особито за то удесанг, да убиточнмИ и гризећЈИ отровг у човеч1емг тћлу нед^ћпетвогоћимг учшш. У топлимг предћлима заменгое масло, п тамо мало има ела, з - коима небБ1 се онг употреб10. Као што плодоносна роса на суву землго пада, да ову подкрепи , тако исто мора се брашну додати мастБ (зеитинг) да се вкј-сно и подкреплнвагоће ело начини. Збогг тоге кодг старБ!' Евреа при приношенјго жертве Н1е смео зеитинг оскуд-ћвати. „Ако каква душа жели Когу жертву принети, то мора бнти одг белога брашна, зеигиномг посутогг, а кг томе и тамнннг мора се придодаги." Па будући у топлимг пред-ћлима кожа човечјегг т-ћла збогг зеитина мека и нка постае, послужуго се истимг прп помазанЈго, ради подкреплена и ј 'тврђена небесногг благослова. Тако е Моисеи Аарона као првосвештенпка помазао, онг е, Ј'зевши миро, и целу скишк) помазао и све, што се ј ^ нбо ^ налазило. У светомг Кандилу скише горео е самг зеитинг. И као што е Самуилг, напЈ 'нивши своП рогг зеИтпномг, Саула за цара иомазао, тако е и францускш кралБ Хлодвигг на самми данг Рождества Христовогг год. 496. одг Епископа Ремипус-а за христ1анскогг кралн помазанг. 6данг голубг — као што се прича — донео е сг неба стакленце зеитинско, ово стакленце хранило се у цркви РеимскоГг, да бн садржаи овога на помазиван^ћ свјго ФранцЈ - ски' крал^ћва слј'жјо . Смиренимг и побожнимг срдцемг пои псаломникг: „Тц помазуешг нбјовј ' главу и точишг обилно. Иобожнни стааће као зелено маслиново дрво у Божши кући, а н^ћгова деца, подобна маслиповилг гранама, око престола." По-

томе и наИсиромашнш неби мого трпити оскудицј * у зептнку. МоВсеН вели: „Ако сч тн твого маслинЈ' већг едаредг отресао, немоИ е повторигелно трести ; то е своПствено само странцу, сирочегЈ' и удовици." Ио примеру Јченика Христовм', кои су се по целомг скоро свету разсенли, и „помазивали болне миромг и ове нзц-ћливали" и западна црква помазЈ'б смртноболнима рЈ 'ке и ноге освећенимг миромг, а Ј' источнои цркви ово помазаше свршава се не само надг умирућима, него и болнима свакога рода ради иоправленн здравла и опроштеша гр-ћхова. Огечество примћчан1н достоПне маслине естБ Сирјн; особито Палестина бмла е у време старогг сагоза богато обдарена тимг драгоц-ћнимг плодомг. И садг расту тамо дивл-ћ маслине, и то ј т великои множини, око Алеппо и на Либанон-у; Крозг Финикпо може се маслина у Грчку, изг Сирје у ИталЈго, Француску и ШпаН1го донети. По верованго старм' Грка каже се да е богинл Палас-Атене сама маслину у Грчко» посадила. Она се сг НептЈ'номг богомг мора сагласила, да, кои бм одг нби двое главнои вароши Атике наилепшјЛ поклонг принео, исту своимг именомг назове. Нептунг заповеди, да еданг велшшЧ конб изг земл-ћ изиђе, Палас^Атене пакг да маслина израсте, и ово растен^, као в^стникг миролгобивогг благонрав1н, бнаше по сов^ћту богова за полезше прим-тћно, него ратнмА конб , когг е Нептунг принео. Тако дакле ова варошв Атиномг се назове, на брегу, где света маслина стоаше, подигнутг е красанг храмг (РагЉепоп), у комг су штатуе дригоцћне и лепе, славнимг Фид1емг "*) одг самогг злата и слонове кости изра|)ене, 6 огинби посвећене стонле. Али већу славу одг ове штатуе притажаваше тштг „Сг неба падша" изг маслнновогг дрвета изрезанг ликг богин^ћ, светшш изђ старогг времена. Где маслина расте и негуе се, ту успћва и влада мирг. Кадг е Но8 по друпи путг послао голЈ 'ба, да види, ше ли 10штг сва вода усанЈ г ла, врати се птица носећи у клгонј г зеленг маслиновг листг. ОваИ листг бмо е Ного радостанг знакг добивеногг помиренл између Бога и лгодШ, и врло паметно први христ^ани за споменг као символг мира изрезали сј ' на ка.тену нБЈовогг храма верногг голуба у клгону овав листг мира носсћегг. Гране маслинове смагране су као знакг мира и дружевногг саобраштал. Богина мира кодг Грка држала е у деснов руци маслинову грану, у левои рогг пунг зеВтина. Тако исто и Виктор1а кодг Римлнна маслиновг венацг на глави е носила. Маслину у древности тако су вмсокопочитовали, да су наистрожио казнв прописивали ономе, коИ бм е заплћнјо или и наиман^ћ оштет1о. Кадг су Лакедемоннни Атинане у рату поб^ћдили, и у непр1НтелБСКоГ1 землБИ све ватрп и мачу предали, поштедили су маслине изг уну-

а ) СлавниН образор^зацт,, кои е особнто одг слопове кости паИкрасше послове израђивао.