Podunavka Zemun

94

ПОД7Н1ВК1.

Како е мирх настЈтпо, султанг е Селимг тнмТ) покушешама поправке свое скопчао. Ради морепловства купи онг за образацг лађе изг Енглезке, но опетг рукод-ћлцм пи н1>гови лађа повећои части били су Французи. За кратко време оживе реде (недалеко одг обала лежећш пред^лт. у мору, где лађе безб г 1>дно на ленгеру лежати могу) одт> Синопе, Родуса и Цариграда. Цела е Топана бмла преображена, и премеравана су по Францускимг топовима особито за полвске топове примл4на. Чуван-ћ граница покушавало се поправкомт. тврдинл, као шго и едногЂ енглескогг генерала у Исмаилу дћлателна наодимо, и шшт> бол4 преправити образованости земл4мера. Нередко е по 'од10 самг Селимг III. и училиште у Сулице, кое е ту установл1>но бнло, планове е и оруђа предлагао и ученика пооштравао. Понека е валана Француска кнвига, међ' коима и писма Бобана, на турскш езБ1кг преведена и печатана бмла, па такође е и учителв едант. ФранцустК намештенг бмо,и у кнбижници између осталогг наодила се и енциклопедЈн. Колико се то све наслеђенимг мислима иусулманскимЂ противно чинило опетт. су трпили, ерг то заведеша, на коима е нвина држава утврђена, непосредно ненарушава. Али већма имђ е у очи пало, кадг е султанг свое топџје — чега една, кон е у ближемг одношенш нничарима стонла — преобразити нредузео; а наскоро се покаже, да онг неће ни на томг само остати. Прнповеда се, да е пре свега еданг русшИ заробл-ћникг, рођен^ћмг Турчинг, кои е прилично доста рз 7 ску сл.ужбу сват10, на задоволБСтво великогг везира, чету едну воену одг одметника на европеОсши начинг изучЈо. Напоследку, да е и султанг дошао, да види, како невћрницм обичаЛ имаго борити се, и да е на првии иогледг врло нко обрадованг бно. Омерг е име тогг османскогг ЛеФорта. Онг е за неко време имао вр'овну властБ надг чстомђ туфенџи, кого е самг завео. Успћхг, кои е Омер-ага имао, подкрешо е Селима у намери, да се европско упражннван^ћ Ј ^веде у турскои воНсци и то наипре кодг регуларнм пешака, нничара. бдно млетачко извеспе уверава изрикомг, да се свр' тога год. 1793. у дивану озбилБно саветовало. Садг е пакг очевидно, шта е принео предузетакг тога рода. Нничаре, кои су положен4 свое као свештеницм своИ при'одг црковнми сматрали и само се у време пр^иманд плате у реду показивали, а по местима, где су становали, текг господарство упражнавали и трговине водили, на иБ10во првобмтно онределен^ свести, и нагону европеиске службе подчинити ш: био е предузетакг не само одг безкраине тегобе, већг и наивећегЂ политичногђ значаа. У влади, кое обште станјз освонван г ћмЂ и насилнммЂ притнжанјемг основано, почемг на непосредномг господарству ратиогг стаиа почива,

мора свака воена промена безг сумн^ћ у исто време и политична бмти. Управо су нничари представлнли знатне членове за ратг и мирг у ланцу староосшанскогг уређенл. Али и у свБ1мг другимг струкама ммслило се такође на измене, кое се своиски предузети имаго. Наследнммг поставша велика, дарована или пренешена добра, да престану и нбшш доходцм у првомг случаго смрти, да уђу у државну каосу, да бм се одовудг на исплаћиван^ћ други военБ1 чета окрећати могли. Паша да небуде више господарг у свомг пределу: поставлен^ н^ћгово само на три годпне да гласи, и да се неможе поновити, ако се не бн иотрудш, да жнтелћ пред1>1а узадоволБи. бдна се мнсао утопила , кое бн произвеђен^ћ целоИ тои ствари друпи изгледг дало бнло: т. е. са застранБИван -ћмг св1го закупа (арендји), да се управлннЂ султански при'ода преко чиновника правителственн уведе. Моћк везирскогг савета бнла е већг ограничена, и диванг у виду европскогг таиногг државногг сав-ћта саставл^ћнг. Онг се састоао изг 12 внши чиновника, кое е великн! везирг у сввмг важннмг ПБианнма на саветован-ћ иозмвати имао. Члена сов!>та наодимо особито сг налозима обтерећена, да исв-ћстна непосредна налаганн посвршуе, коа су с.лужити имала издржннго новоустроенн военн чета, кое су мало помало и коннничствомг уиложене бнле, и едну не неугледну чету образовале. У напредован-ћ тогг устроенн нећу дал^ћ да улазимг. Сг временомг ће се већг и кодг насг дело државногг пов!>стописца Нури о онимг годинама на читан-ћ добнги, у комг ће, као што чуемо, о н1>говнмг уређетнма (низамџедидг) обширанг говорг бнти. Тада ће се свеза истогг нсше познати, него што е то могућно изг извћсш европски путпика и посланика. За насг е доста, кадг приметимо, како е садг приморано, и права мослимска частв турскогг државјл — господареће побожно - воено садружество — начертаемг Селима III., кои е (нечертаи) изг посл-ћдица последн-ћгг рата произишао, одг почетка н-ћговогг владана у покретг поставлћна била. Духг промена, кои е 18. стол-ћпе оживјо, дочепао е и Турску. У томг се погледу Селимг са владаоцнма, као: Густавомг III., Климентомг XIV., 1осиФомг II, или сг државницмма, као: Помбаломг, Арандомг, Струенсеемг, више или маи-ћ своимг современицмма испоредити може. Успомигћмо л' именакао што сј г ова, то нетребамо дал-ћ изводитп, какове су опасности свезане са предузетцима овогг рода за државу, кое се тичу, и за лица, коп се одважаваго. У Турскои су оне бнле одг дводке снаге. Обште колебан^ћ господареће класе, морало е изнова намере независности у подчинћннмг народима подпомоћи. ЗамршаЛ сасвнмг новогг рода морали су отудг постати, п одтуда су про-

изишла. Обшта нов!л повестница Турске на тнма почива. Томг се приписуе и покретг у Србш. —

О брзшш. Орао наДбрже лети одг свш птица; онг за вданг минутг прелети 937 Фати и 4 стопе, или онђ за еданЂ сатЂ пређе пише одђ 22 сата. — Друге веће птицс могу за еданЂ данг 250 сати прећи. Кадг е Хаинрикг II. кралк ФранцусК1и, у Фонтенеблоу ловг лов^о, одлети му еданг соко и после 24 сата увате га у Малги, одт> оногг места гди е кралк ловт, 270 сати далеко; познаду га у Малти по огрлБици. бданг соко изг Канариски острова, кои е бно послатг у Шпанш Херцогу одгЛерме, оддети изт. Шпан1е натрагЂ у ТенериФу и тако е за 16 сати 150 милн прешао. — Ласта и нсгребг врло брзо лете, брегуница леги шшг брже. Кобацг прелети за еданг сатг 150 енглески мила. — Сврака нређе за еданг сатг скоро 25 нем. милн. Псето може за дваестг минута прећи едну милго, и шшг више одг едие мил1> пређе. У сћвернои Европи вуку сћверни елени саонице. Кадг се нби два упрегну у саонице, лако пре^у за едаиг данг 21 немач. милго, а кадг трче, онда пређу преко 30 мила нем. Камила са 12 до 15 центи терета на себм у нолакоиг касу пређе данасг 12 до 16 милн немачки; една е изг Сенегала у Могадорг дошла за 7 дана, а те су две вароши една одт> друге далеко 217 сати. Преповеда се, да мишг за еданг секундг 500 корачаи, а за еданг манутЂ 30000 корачаи учини. Конби сз' брзи као ветарг. Обичанг конб кавалериснЈВ у едномг минуту начини кадг корача 120 корачаи, у касу начини 240 корачаи, у трку 480 а у калампиру 600. Особито су конви енглески врло брзи. Т«мо има конн, кои за еданг секЈ^ндг пређу 88 енг. стопа. Године 1777. обклади се еданг полбскјн немешг сг друпшг опетг немешомг за 100000 талира , да ће изг Вратиславе у Хамбургг писмо едно за 24 сата послати. Онг у целомг томг п} г ту одг Вратиславе до Хамбурга намести конћ сг добримг ншачнма, 3 / 4 или 1 Д мил-ћ едногг одг другогг, и кодг свакогг овогг конвица шшг по едногг човека намести, да му буде у помоћи, кадг писмо дође до н'ћга. По свимг варошима и арлицјнма учини се наредба, да ове улаке нико незадржава. Сви су бнли добро плаћени, посао се започне и писмо дође изг Вратиславе у Хамбургг за 17 сати; а одг Вратиславе до Хамбурга има 82 милћ поштанске. Дакле су ови конби свакогг сата едно на друго више одг 4 мил-ћ прелазили. Ннгди се тако брзо не пз^туе на колима као Рз'сс1и. Одг Петрограда до Москве путоваов царЂ за 36 сати, а Нетроградг одстои одг Москве 104 геограФичне мпл-ћ. Официрг, кои е царици Катарини допео гласЂ, да е Очаковг освоенЂ, прешао е за 5 дана н 5 ноћи 260 пелачки