Podunavka Zemun

.1НГТ1> 31 31Б1КУ II 1В {ЈПЈ.

Какова су прса у детета, Какоиа су плећа у Ненпда, Каква глава и гоначке руке, Образг леппш него у девонке, Грз'ди лче него 3' аПдупа; Савг прониче царе господаре, Савт> прониче одг стра и одг чуда, Пакг онг бпца ненка Ненада, Баци н1;га у тавннцу клету, У 1(010(1 е нода до подса, А гоиачке кости до кол&на, Где се лежу гуе п гуштери, И отворне зм1б крилатице. Кадг е прошло деветг годинг дана Кеседјо царе гоеподаре: „1>ора нами мов верне слуге! „ 13»л ндите доле ј т тавницу, „Извадите кости Ненадове, „Некг 1и жарко обагрее СЈнце, „Жао ми е што симб учинш, „Погубјо ђеђерна гонака, „И стару му уцвилјо маик}'. Послушаше до две верне елуге, Па одоше доле у тапиицу, Отворише на тавници врата, Г! едва су врата отворили, брг сз' врата ико захрђала. Када слуге отворише врата, Аш Ненадг ситнз - кнтгу пише, На колену гоначкомг шо везе, А пише го крвцомг одг образа, На рамени неака Ненада, На рамену седи голубг белнВ, Голубг белиО, н^ћговг кнтгоноша, Кои писша носи старои маици, И одг маике бедномг тавничару. Нареве се поплашише слзте, Поб^ћгоше кг цару господару, Казаше му 43'до нечувено, НечЈ'вено, досадг невиђено. Да Ненаде н1е погинуо, Него ено ситну кнкигу ппше, На гоначкомг колену нго везе На раменз' б^ћлми голубг седи, Б1;лм№ голз'бг, н-ћговг кнбигонопш, Кои писма носи кг староП маици, И одг маике бедномг тавничару. Кадг то чуо царе господаре, То е цару врло мило бнло, Па онг шал1; по Ненада слуге. Ал' говори сужанв у тавници: „Бора вама две цареве слуге! г Кажите вн цару господарз т : „Нокти су ми к'о ораће гвожђе, „Брада ми е, да већг на нбои спавамг „Коса ми е, нвоме се покривамг, „Па како ћу предг цара изићи?" Затимг мало постанло време, Ето иду три хитра бербера, бданг стриже и браду му брје, ДрЗГ1|) чешла и лице му мје, А трећш мз' нокте обрезуе; Сг н-ћг' скидоше тешке букаг!е, II скндоше тешке лнспчине.

Сину лице кано жарко сунце. Кадг устаде неагов Ненаде, Витакг стасг мз т као зеленг боре, Милина е н!>га погледати! Кадг га виђе царе господаре, Посади та кђ себи з - зг кол^но, Лгоби н-ћга у чело гоначко, А опг цара Ј' десницу руку; Пакг беседи царе господине: „ОИ Ненаде, ои гоначкји сине ! Дат' ћу теби свого единицз', Лепу Фатз" за верну лгобавцу, Ако ми се оћешг потурчити, И познати свеца Муамеда." Ништг нестаде неакш Ненаде, Већг онг вели цару господару: „Волннг еси царе на милости, Волемг ићи натрагг у тавницу, Волемг исту главу изгзбити, Него частномг Христз' забавити." Па то цару нрло жао 6 бјло, Алн се е царе претало ; Пакг онг посла гонака Ненада Кг единици Фатими лев )нци, НебБ1 л' Фата н1јга придобила, И на турску веру приволила. Дође Ненадг кг лепоти девоИци, Бре каква е, да шВ друге нЈе, Лепша Фата одг б'шле виле. Лати Фата мамити Ненада, НебБ1 ли га како потурчила; Ал' се неда Ненадг П01урчити, Већг онг вели Фатими девоИци. „Ои бора ти Фатима депонка! „Волемг данасг изгубити главу, „Него мого огр^шити душу." Кадг то 43'ла Фатима девонко, Ненада е она братимнла, Некг го водн кг свошГг староП маИци : „Да шв, вели, будемг замЂница, „Одг метлице и ладне воднце, „брг безг тебе живити немогу, „И верз' ћу мого оставити, г Али тебе оставити нећу." То рекоше, то и учинпше; Побегоше у по ноћи тавне, И до зоре горе прјездише, Кг Иенадовои побегоше маици. Ко зна бо.тћ, широко мз г пол4! Свн весело, браћо моа драга, бда 6 б 1 насг и Богг веселт И тз т рскога избав10 нрма. То е наВвећа забава аВдучка, п кадг имг се срдце разнгра одг гз - сала и певана, често увате гоначко коло и сити се нанграго. Али се често спомншо дома и родбине, и тадг многи одг нби горко уздане и желћ га понесз' нзг гој е у крнло миле родбине. IX. К о н а ц г. Данг по данг и лето прође, есенг настаде и МшолБ-данг освану. — М шолб - данакг, аИдучкШ разстанакг. И Никол-ћ оспачз'ло. У прозор-ћ истогг дана призезе се шаИка мала преко Са-

ве, стаде узг обалу цесарску близу села Штитара у садашнБои бродсков Краини, коа за онда 10шг ше обстоала. У шаики су два средовечна човека, и еданг снажанг у наћболћмг живота доба, две старице и една млада и красна жена сг малимг чедомг у наручго. У шанки е осимг споменутБ1 особа пуно свежана постелћине и одеће, оружа и оруђа свакопкогг. Кадг шаИка стаде з'зг обалз', нзкрцаше се изг н-ћ сви и изнесоше ствари на обалу, само оста младБН "г човекг на кормилу, и чимг се изнразни шмпка отисне го одг обале, одвезе се опетг преко на босанску страну, самг корманећи и самг возећи показа се особито вештг у томг послз т , и засведочи силну снагу свои мишица. Малмп е часакг почасш, ето опетг пуне шаике, 3' нбо Г г ствари сваконка, опетг стаде узг краИ где н пре, и тако е младнВ човекг неколико пута пребродјо Саву и прсважао на цесарску страну, Текг се зора з г казала. Изг свега тога видило се на првБи"! погледг, да босанска раа бежи одг '1ур <;коп. зуД3 'ма, селе се изг Босне Ј Г Славонјго. Тако е и бнло. Ово е бкма породица Тоинћа, коа се населила у село Б. 3' Посавпни , и самг главомг Иванг арамбаша са своа два стрица — Доминкомг и !осиФОиг, са стриномг к св010мг старомг маВкомг, и са младомг својомг лгобомг, ко1омг се оженјо пре годинј ' дана. 0симг ове породнце прпбегло е исте годнне пзг Босне Ј' Славошго десетакг и внше други породнк.а, и у свакоК наођаше се по еданг аидЈ 'кг нзг чете Ивана Томића са Шаре планнне. Иванг е после као поданикг цесарскш воевао као слободинкг у турскомг ратЈ', стекао е гоначко нме и златнЈ' колаВну, чинп мп се п племићство; дожшно е срећну сгаростБ и унуке одг унука. 0 н4иј' се приповедало, да е пренео са собомг изг Босне силно благо, те е ј т оно време бБ10 еданг одг наВимућнји лгоди у Посавпни славонскоВ; али е, кажу, бно и доброд'ћтелаиг човекг спроћу сиротшгћ.*)

1^1»вгг>и1 допнио (иаска). Млада гроФица Шартота Ф. лепа и оштроЈмна госпоа у Наризу бнла е текг две године дана удата, а већг е на своме мужу неку ладнокрвностБ спрамг н -ћ опажавала, кон шВ е тЈту н лгобоморину задавала. Кадг е гроФг, као што е онг говорјо, своа друштва посћшћавао, остаала е гроФица, коа е нначе радо сг нвпме време проводила, сама у своме великомг зданјго. „Оћемо ли на маскиранг балг, кои ће се идућегг четвргка у опери давати, ићи," заппта гроФица единпутг за ручкомг свогг мужа. „Идућји четвртакг? ТаВбалг, мод лгобезна, пада башг у онаВ данг, у кои мое друштво скупштину држати нам-ћрава, одг кое н никако

*) Опа припов-ћстћ балл в пре неколико годин* у Невену штаммана, но Госп. Сачииител1. благоволео е са цирилиномБ нреписати и допустити, да 6 и јш нашнхг читателкима саобштити можемо. *