Podunavka Zemun

110

педувз агЈв: 1.

звани, кои су после мира нзг службе портине одпз*штени бшли, а никаку волго имали нису, да се за дал4 оруж1л оставе, и кои су потомт. Мацедонпо и Бугарску несигурномг учиннли, свое су службе подносили св}'Да , где се паша кои са султаномЂ, пределт. кои с г к пашомг завадјо, или су такође сами за себе пллчкали и данакг наметали. Почемг су наипре неке одг напвећи вароппи Мацедоше (Москополисг и] Воскополисг) разорили; то поитаго друге вароши , те се сг НБИма намире давши имг некш наметг. Они су се тиме поносили што могу ишити на лепммг котма, з' сребрз' и златЈ г , са скупоцћнммг орЈ'жЈемг , у нбшвои су пратнки бћ!ле робкпн-ћ ■џувенди — у мушкомг оделу, кое оу ји не само у време одмора игран4мг и певан^ћмг задоволнвале, него су и у бон ишле сг нмша, да имг конЉ држе, кадг се они пешипе чуку ; почемг ове воиске никакве вере готово нису бмле, то су примали свакога, христшпша као и муамеданца. Они су стоали као и други воИницм, з 7 редно нодг своимг бимбашама, предводителћима хилнда, и бз т лгокбашама, подиапетанима; свакоме кои се на силу 'тео погосподарити, бмли су на рјцм , као и онг нкима. Сг тмма се обмчно свезао бмо ПаованОглз г ; онг имг е казао: Ваша нека 63-де, плачка, а мои слава. Кадг е за неко време еднога пашу уза се водт, отерао га е, а зактевао е за себе самога три туга. У Видину е искушо око себе 4 0.000 крџалјл. Узг то се пакг неможе одречи, да се као човекг, кои е дарована, пренешсна добра натрагг поискавао — као противникг свјго обновленн поставјо, протеране изг СрбЈе аннчаре себи прмм10 и нкЈовз' стварв својомг учинхо; онг е дао име сво-е у списакг н1 ,инг увести. Може бнти то стои сг тк1мг у звези, што е заповедникг шшчара у Видинз', измеђ' свјго тји Серхад-ага, наивећји степенг имао за сноменг гз т рнаџи-баше, когг е негда Баазитг I. по 68. орту џемаата тамо поставјо. То се име онде непрестано као насловг — титула — наслеђивало. Но сврхг тога такође честолгобивомг властнику велико положегћ дало е противленЉ спрамг поновлена, кон су скоро одма одг османски народа као противна в1зрозакону сиатрана бмла, — као што бм се собственимг писменомг и доказати морало, да башнети и лако тош,аиство, нису противг корана. Оливерг , кои се тада з г Цариградз т задржавао, уверава: да е одг ондашнки акичара Формално одречено бмло, противг Пасвана на ратг ићи. 3,алуду е Порта год. 1798. другу воиску изг азјагски и европски чета, противг нћга слала. Говорп се да е казао, да н онг може 100,000 лгод1и кренути, али само са 10.000 да излази да иоб'ћди. Заиста е ман-1з имао, алг е више добмо. Међз т дошавншмг пашама, мало е слоге бБ1ло: онг е благонаклониб тренутакг са свомг снагомг на ползу употребнти могао; кадг е еданпутг дуго трагоћа киша нодг колебама н

чадорима лежеће непрјнтел^ћ ослабила, навале крџалје, кои с у се з т добро састаранои вароши бодри II весели одржали, и малаксале кудг кое растераго. Одг то е доба бмо Пасванг-Оглу по свои околини своимг сусћдима страшанг. Господарјо е по Чернецу , Нпкополго и Крајову, па и ако е онг опетг та места изгубјо, то 1пе могло 6б1ти безг великогг иапрезанн Турака и Вла'а. Млоги сз т изг мале Влашке утеклп у ЕрделБ, неки су збогг споразумлена сг нвимг држани за подозрителне, па зато и казн ћни. У Бз т гарскоВ све е дошло у забуну и узаимно огорчен-ћ докг се напоеледку Порта Н1в одважила да мирг учини, и докг ше Пасвану заиста три туга послала. А сг тммг е догађаимасадг и судба Ср616 з т многостручномг одношенно стоала. Ебу-Бекирг и н-ћговг посл-ћдователБ АџиМустаФа, кои нничарима нисз т допустили да се врате, управлнли су са землвомг сасвимг на другу руку, него што е бБ1ло аничарско наси.ое. Мирно е живила ран: срећно већг еданпутг стоећн подг праведномг и благомг управомг. Земла е цветала м стока се у нбои намложи — опаи истмп расплодг сванн, К( и е пре него што су шз т ме прокрчене, н пре него се бола земалвска просвега увела, и 3' Енглезскон и Нћиачкои бмо —: изра ^начо е, да е само трговиномг сг Аусгрјомг годинигћ нреко 1.300.000 Фор. добмвано. Хаџи-Мз'стаФа толико е доброжелеће бриге показивао, да сз т га „србскомг маикомг" назвали. Пмкоме ше шкодило, шго е у фраикорз' у царскоп служби 6 б 1 о . Алекса Ненадовићг , кои е тамо ОФицирску слз т жбу однравлно, ипакг е за обркиеза поставлћнг. Кадг е Пасван-Оглу и Србјго, може бмти наговоромг шшчара, з т тесннвати почео, Кладово заузео, острово Поречг освомти кушао, ше се Хаџи-МустаФа нимало затезао, Србе саме на оружЈе иозвати. Онг имг е представ10, да имг е бол-ћ, да некз т частБ свое сгоке продаду и отз т дг себи оружје набаве , него да имб непрјнтелк све пограби. 1ошг е много оружо! одг последи-ћгг рата 3' землБИ бмло, и сг радости оно е повађено. Садг добме дз'хг, кои се подг Аустрјомг пробудјо бмо, храну свого подг предвођен г ћмг турскогг паше. Кнезови су т сали еднз' чету наоружали, за кое е бимбашу Станко Арамбашнћг, синг едногг арамбаше, себе прогласјо. Изнова су Срби поб-ћдпли Турке, шшг на страни други Турака, али овима ни на кого руку сасвимг неподпадагоћи. Станко н!е уступао турскимг зановедни • цима у овои воисцп; едноме, кои му е негда роба посекао, вратш е то сг подобннмг д'ћломг. Паша и жителство, коимг е обома 3- рачупг ишло, сложно сз т се браннли одг Пасван-Оглуа и сг НБНмг с'един'ћнп нничара. Какавг е знакг ту бмо, да се Порта не само побуђеномг нашла, да се са Пасван-Оглуомг на лепг начинг поравна, него да е узг то одобрила II условје на ползу пзг Београда отерани ннпчара. Гордостк се Османа при помнслу побупила®, да су правов^рип стари мослеми изг пашалука удал ^нн, а да се тамо напрошвг хри-

стјаиски поданици подижз т . М з ' Ф тјн се изнсн'ш: да е то противг закона, што се правовћрни на ползу рае изг нкшве собствености пстерук). На то е диванг наши заиоведк), да опетг примп ннччаре, ако и есу они Ферманомг истерани, и ико и есу бз т нтовнииима 3' нвнои 631111 помагали. Хаџн-МуетаФа бм са својомг закономг уираво на протпвор-ћчје наишао , и подг тежш з г корг подпао,. кадг бм се гоме 'тео протнвпти. Нничари се врате натрагг. Може се мнслити, шта е изг тога посгати после морало; з т томг е бмо пзиорг велике несреће. Сг почетка, истина, ннсз т нничари тако млого кодг паше за повраћаи добара евош навалБивали, нису ни силомг претили, бмли сз' задоволБни сг добмткомг одг ђумрз ка и што добшо службе. Али наскоро почну по сларимг обичшо немировати; наипре е, као што е наравно, раа то спазила. У Свнлеуви , шабачкомг окружчго, жив10 е поштенг човекг, обркпезг свое кнежевпне, нменомг 1'анко. Кадг ее еданиутг норезг разрезивао, понште ннмчарг пзг Шабца, Бего-Новлннинг одг нћга, да порезг са дпеста гроша на н-ћгову ползу повиси. И само и; искаван"ћ показуе већг, З т каквомг сз т се положепго наодили. Ранко е б о слободанг, па е повишенћ одрекао. Али анпчарг наз т ми, да то неоетави неодмашгеио. У сслу се нје з т судити смео, да кпеза иотражи, ал' како се ован 3' ПЈабцу погсазао, то е оннп сг неколико присталнца до меане за нБимг ишао, и ту га з'б:о. Садг е паша намис.по, да то нетрпи, н да недопз т сти, да се стари нереди онетг заподенз'. Онг е послао малу 6 .013' чегу одг 600 лгодји нку иротпвг нничара, — кои е догле са опима, кои су мз т свакш данг у помоћк долазнли градг Шабацг заузео, — и тамо га е обесити дао. Бего Нонлаппнг избави се беганћмг з т Босну. Али упиннна, кол е Хаџи-Мз 'стаФа чинјо, да истогг казни, иавукла су еадг омразу и беснило целогг тогг лгодства, противг нћга самогг. (СвршетакЂ сл-ћдуе )

— бдногг послужитела крала Фридриха великогг снађе та несрсћа, да одг кралн шамарг добје. У наивсћои равнодупшости слане поелужитслБ у присз т ству крала предг огледало, и одг крала у нередг доведену Фризуру стане иамештати. „Ниткове еданг, како се з^суђуешг? унита кралв. Сасвимг мирно одговори злштанмн, „Ваше величество, овн у преднБОи соби негреба нгшта да знаго, шта се између насг догодило." Кралг> се насме, и оде у другу собу. — бдна госпон напише на гробу своги мужа ово: „Овде почива мои лгобезнми суппугг; Господе! подари му вечнБп! мирг!" А вдинг шалкивацг дода: „коа (миргј кодг мене т имао."

РазрешепЂ ребуса у 11. броњ. 11 о д з' н а в к а.