Podunavka Zemun

■>||. 15.

Нодупавка излпзи сваие СуЛпте у вече, и кошта за челу ^ голину 5 фр. С[|. '\ х :ш иоду 2 ф. 30 ®[>., ва гри ме- | сеиа I ф . 15 кр. безг поштарнне <•1 иоштари- -. ј , иомг 1 ф . више. Г ^#Гг'- 5 ''Фј&ЖЛШ. ПрсдЛронти се | моа;е кодт. сваке н. к. поште. Изг внутрености Србиб нска изволе у нлаћенимђ писмама сг новцима на кн^ижару Госп. В. Вадпжићм обратити се.

У Земуну 12. Аарила.

СТ|М1Ц'1| II С1ШОКа1|'1>. (Сг ИелачкогЂ.) I. г 1осиФе, еси ли однео оно писмо на пошту, кое самћ сииоћг написао?" „бсамв, господинг нонзулг; оно е овогг »тра јошг у денетг сатјо отишло." ,У деветк сатјп — кое е садг време?" „бданаестг сатгВ, господинг конзулг. Кадг ћете да доручкуете?" „СрећннД човече, кои се само о елу и пиКУ" брпнешг! Ахг, п пакг себе тако слаба осећамг, да морамг о другимг стварма мислпти. Ако ми до сутра небуде бо.Н;, п морамг тестаментг правити." „0. господинг конзулг!" „Ту непомпже никакво А.хг нити 0, мои лгобсзннП ЈосиФе ; кадг прпрода захгева, да ЈоЛ се дугг плати, нико неможе одрећ I. Иди и донеси ми кнфу." „Таки, г. конзулг!" 1осиФг, високг супоннвг човекг сг великомг ћелавомг главомг у загасито-плавоИ ливреи остави собу као какавг автоматг, кои се меха нпзму повинуе. Конзулг , кои међутшнг шгатг у кревету лежаше, подпгне се горе, мете нстукг иза леђа, да бм угодн1е сео, и тако чекаше. При свемг томг, као што реко, да себе ако болестна осећа, опетг се надеждомг питаше да ће оздравити: онг е бно пуногг руменогг лица, кое е 1осиФг у вече пређе лспо об[11но, и чврсте црне косе, кон подг скилено-беломг ноћномг капомг вндг веица даваше. Нћгове широке прси и нке мпшице мокрпвнла е една реклЈа одг свпле месне бое. Конзулова спаваћа соба бнла е изредно и раскошно намештеиа, креветг скупоц+.нпмг засторомг покривенг, кои се о чврстомг свиленомг гаитану Д [>жаше, бнише узорг. Одиа до кревета станше еданг асталг са цнгарама и кресивомг. Зав^ћсе на прозирима бннху спуштене; сг тавана внсаше еданг полиелеВ, подг коега плавимг стакломг ноћно кандило 1оштг горашс. Докг есен-ћ сунце сиое зраке на све стране простираше, владаше у собн слабми сумракг.

1оспФг до])С сг каФомг. „Г. Конзулг," речс онг. „Шта пма ?" „Младни оиаП Господииг, кои е гоче овде бно, пнта за васг." „Нека мј ' се одкаже." „Н самг му казао, да сте вн болестни, но онг постоино жсли, да гг вама говори." „6л' казао свое име?" уинта болпстнни мирно кафу пЈгоћи. „Александерг одг Виндхаимг." „Дакле благороднпкг!" „Да, Г. Конзулг!" одгопори вернни слуга главомг П (1твр1)угоћи. „1оснфс , едногг благородника несмемо одбити?" упнта болестиин, почемг му празну шолго пружи. „Оћете ли устати Г. Конзулг?" ,,Н(-ћу, пос-ћту ћу овако лежећи да примимг. Кадг благородникг види, да самк болестапг, пеће се дуго задржавати. П ј'сти га некг у!)е." После два минуга уведе високЈИ 1оспФг едногг младогг човека, коега цео изгледг благородногг човека издаваше. На себн имађаше изредно конаничко одело а у руци одг слонове кости бпчг. На н-ћговомг бледомг лпцу читала се оз6ил1.ностб , кон 1гћговимг годинама — видило се да е 25 — 26 година имао -— н!е нп напман-ћ одговарала. Нћговг намештаи од-ћла бннше изреданг и по новоИ моди; нје бкио тежко познати, да е особпто старан-ћ на то употребш. Н'ћгови красно усукани бркоЈзи и ирна коса нко су га красили Конзулг сођаше усправл^нг у кревету; п-ћгово пуно лмце показивало е невеселостк и тугу. „Опростите," проговорп онг, „што васг у овомг положснго примамг; ерг жалостио расположемпе мога тћла налаже мп, да се одг ладногг времена чувамг. Господинг Алекеандерг одг Внндхаимг добро мп дошао. Н молимг, седите и изасните ми укратко и подробно узрокг ваше посћте." 1оепФг намести едну столицу поредг кревета и удали се. Александерг одг Внндхаимг седе.

„Господкнг конзулг" започне онг, „десетг минута олаиде на улазку шуме лежи еданг дворацг —" „То е мол ловачка кућа " „в/ша ловачка кућа безг ШЈ'марн , пгобитаема, пуста, пропасти блнзу!" повиче Александерг. „Што сс; то васг тиче ?" промрмлн конзулг исиитугоћЈи погл<'дг на госта бацившн. „Та ловачка кућа мени се допада." „Мени не!" „Ахг, то е прекрасно!" „Зашто?" „Н самк дош'о, да васг пнтамг, бнл' ви кућу, коа се вамг недопада, продали?" „А кон е купацг ?" „Вн га гледате предг собомг!" одговори благороднпкг иоклонивши се. Конзулг промрмлн у себи неколпко неразумптелнн' речЈи. Потомг накриви свого капу мало натрагг, тако да се е кратка црна коса у внсг разперлла, и рече: „За какву цћлк желите, да ловачку кућу купите ?" „Да самг у нкои обитавамг, моп господине, и лети и зими, докле годг узживимг, обитаваћу у нбоп . Оиали зидови са шкрипећцмг капцима, напуштена башта, жалостна елова шума, коа нго обкр >жава, удален4 одг саобрашгаа отмеиогг света — све то дражи ме, да мои животг у овомг предћлу свршимг. ЗахтеваИте цену, г. конзЈлг, и ћу платити — сг места!" Болестнни 3'дивл-ћнг сматраше чудноватогг купца. У смотренго тога чинпло му се као да шалу сг нвимг проводи. Али бледо лпце 1'. одг Виндхапмг бннше тако озбилкно, нћгове велпке ирпе очп тако искрене, да се свака Сј-мна морала уклонити. „ЛгобезннИ господпне," промрмла конзулг, „стварк шнте размишлнвана - " „Нашто разлиш.ишан-ћ, кадг л сваку цену исплаћуемг? При купованго главна е стварБ цена — ишгите, иилите! Шта вамг милакг вреди?" „Конзулг промене се мало у лицу. па наеданпутг запнта: