Podunavka Zemun

132

подун «131:1.

лочне ецагоћи. „6дтп> бездзминмв мужћ лиипо ме иманл и детега. Мож' да самћ ову несрећу заслужила, но Богђ нека ми суди " „бсге л' себе збогв погрешке укоравалн?" упитамт. е. „СаслЈ шаите ме, да ли самБ крива. После смрти мога ирвогг мужа, сг коимђ самв истина само две године, али врло несрећно жнвнла, одпутуемг сг моЈомг двогодишнвомв кћерчицомг у Келнг. гди самћ мнрно доодке мога добрауживати намЈјравала, кое мн е огацг, као насл-ђдство после смрти оставЈо. Ту з т познамг се сг едннмг младимг човекомг, живописцемг, кои меле и мое дете живопнше. Силна страстћ обузе ме за вештакомг. и примимг н^ћгову просидбу и 63'демг нЉгова жена , у надежди , да ћу срећу уживати , кол ми е у ирвомг супружестпу одказана била. Година дана протече, и л самв имала узрока, да се у срећи поносимг. Кадг наеданпутг породи се у момг мужЈ' велико неповолбство , кое ме у дубоку печалг бацаше. 3 навалимг на »■ћга и онг ми даде разумети, да се лакомислено пре сг едномг ШваИцеркомг ожеЛ10, ко10 онг н1е могао лшбити. Та н4гова прла жена налазила се у Келну и видила се да га тражн. Одг н^ногг суровогг карактера и ђаво бн се гнушао. Онг ме молнше за опроштен-ћ, што ми е ову тавну прећутао, боећи се да му небм мого лгобовв и руку одказала, онг ми се закуие,, да е изг едине страсти спрамг мене погрешт. П му за лако опросгимг, бз дући самв га страетно лгобила. Ми осгавимо Келнг и обитава смо мирно и епокоПно. Али и онде мои мужг нје имао споковсгва; онг рече, да е неке папире копирао, кое ће у смотренш нашегг венчанн потребне бв!ти. Наскоро згоди ми се нрилика, те мод добра продамг, и заклгочимо, да са изплаћеномг сумомг одг 100 000 талира у Америку одпутуемо. МоО мужг оде сг дететомг и имовиномг напредг у Б|)еменг, докг самв а нешто мало посла у Келну имала свршити. У ономг тренутку, кадг самБ се на кола поштанска поиети хтела, мету ме подг затворг; да морамг казати, гди се моН м_ужг налази, кои е збогг двострукогг супружества и лажш .1' папира обтуженг. Нри пспћ1гу стане прва н1;гова жена поредг мене, една неотесана, сурова ШваИцерка* сг којомг нЈе могуће, да е онако изображенг човекг живити могао, премда е у лицу лепа била, Н се извћстимг о опасности могг снротогг мужа, и заклгочимг, да га спасемг, а кажемг, да е сг моимг иман^мг некуда отишао, али куда незнамг. Сг тимг самБ истина умножила н^ћгову кривицу, али самБ га барг и спнсла одг пропасти, кого самБ за невпну држала. Шта е онг учпнп), учшпо е нмачно изг лгобови кг мени. Почемг самБ се заклела , да за прву н1>гову жену ништа нисамБ знала, кадг самБ му рук>- пружила, одпустили су ме. ШестБ недела одонда протеку. Одпутуемг у Бременг, али ненађемг ннти мужа нити мое дете. Сг едиомг сумомг одг 3000 талира, збогг кое самБ се у Келну задржавала. одпловимг у НевЈоркг, на } - речено наше Јаеуто. И прнспћиг. Читаву годииу тражила самБ

га по тогЈ великои вароши — свк е бк!Ло узалудг. МоИ новацг приближавао се краго и н сг пуио-тужннмг срдцемг врагимг се у Кнропу. Садг се налазимг на путу у мого постоибину, кого више нећу видити. То е повћстБ мога живота, Г. евештеннче, з змпте ову џепну ^кнБижицу, она садржава имена мое Фами .ие и мога мужа. Огворнте е кадг будемг умрла , да би дознали неерећу оне, кое сте се примили. п се заклин1;мг предг лнцемг божЈимг, да самБ истину казала!" „Почемг е по закону угћшимг, полви се на нбои снажанг кризисг; п е иредамг лекару, кои се међутнмг вратјо, и одемг кући. Онда бвшпе жива мон сунруга ; н јоИ изприповедимг таП догађаИ. Осећали смо наВтоплЈе сажален-ћ снрамг сироте жене, кое е срећа живота тако 43 'дноватимг околностпма порушена. Сутра-данг проодамг се сг мошмг супрзтомг до поштанске куће; поштарг каже намг, да е кризнсг болестноП престао, види се да ће оздравити и ш.пала е за мене. Мм одемо кг нбои тз>кно смешећи се прими насг. Мон Тереза прики се н4 пр1нтелБскп. Кадг се болестна мало придигла , између обе ове женске утврдила се свеза пр ^нтелБства тако, да е раскинути нисамБ кадарг био. ИрвБ1Л коракг страннце бБ1нше тав з' нашоИ парохји. Н се радо нћ прпмнмг, да е дотле у моТИ кући држимг, докг савршено оздрави за далби пз т тг. Протекоше недел-ћ, месеци —• страница, кон се блена зваше, оотаде. Затимг се разболе мон сирота супрзта, и блена бинше седамг година нћна наИвернш настопннца; она сама з'привлала 6 сг кз'ћомг, сама бдила е надг болесгницомг, докг нје смртк страшнимг мукама краЛ 3 'чинпла. Одг тогг времена остане блена мон домосгроителБица, и морамг јоп данасг рећи, да е една верна душа бнла, кон е све патн-ћ мз'жествено и покорно подносила." Конзулг е озбилБнимг лицемг слушао; на н-ћговомг високомг че .13' понви се нкЈи зноЛ, кадг е парохк прнповедку заклгочјо. Ббм е садг нерешимг, да ли да иде, да л' да остане. „Сирота жена!" протепа онг. Парохг убрише свое сузе. „Г. отче," упнта Конзулг сг усиллван-ћмг, „зашто ми имена еленине Фамилје и нћногг мужа непоказасте?" „Будући га незнамг!" одговори чистосрдачно стармИ парохг. „Непозиаете га ?" „Да, ерг кнБижицу нисамБ јоштг отворјо. И нашто ми е нуждна бша ? Зарг е нуждно бБ1ло то име , да у сиротои жени лгобовБ подрангое? Да ли е требало, да е неповерен-ћмг моимг з' болестБ доведемг? Н самБ испушо н-ћну желго верно; садг е з'мрла, чимг е маВки землБИ предао будемг, отворићу кпбижи цу." „СтварБ се меве тпче," рече Конзулг, почемг нагло усгаде. в До неколико дана видићемо се опетг. —" „Онда ћу н а вама имена наше песрећне пр1НгелБице казати." Конззмг остави кућу пароховз' и хптјо е

своме полБскомг добру, до кое, савг у зного окупанг, приспћде, почемг е и последн -ћгг сунчаногг зрака нестало. 1осиФг га дочека и поможе му свући се. „Кадг ћете г. Конзулг вечерати?" „Н самБ болестаиг, 1осиФе!" „И познав се на Вама, лгобезннИ господине." „Н1е ли истина, мое лице бледо, мое око мутно, мое устнице дркте одг зиме?" „Да, госнодине Конзз'лг." „Однееи ме у креветг!" „Оћз' л' лекара знати ?" „Пе, з'хг, како мн е зима!" Конзулг доиста дркташе савг, каоз' грозницБ1. Онг леже з' креветг. „Јосифв , прочигаИ ми штогодг изг биб.пе." „Таки, г. Конзулг!" ДугачкЈИ ГоеиФг седе поредг кревета, намести наочаре на носу и одпоче величественимг гласомг читати. После четвртг сата болестннб заспа. 1осиФг з'стане мете библјнз на страну н оде у собу поредг куВне, да бн сг домостроителБицомг повечерао. О болестномг господину ше ии било разговора, служителБИ знали су да ће сутра данг опетг оздравити. Тако е и бнло, У деветг сати дође Александерг одг ВиндхаИмг на доручакг а у десетг сати оде сг Конззмомг у ловг. Главна тема НБЈовогг разговора бша в изопаченосгБ света. (Продужен^Ј сл1>дуе.)

К |1 а т '■> н с с е т р а. (Свршетакх.) „Не, ннкада!" викне Леополдг Бухг; „пви пространи предели су за пустошБ одређени; НБЈово е време прошло; они ће ненасел^ћни лежати и пз'сти остати, као годг и они, о коима ми е мов старнП учителк, некЈД капуцинг, прпповедао, красни, плодни, водомг обилни предели у Азш, где е одпре све одг лк )Д1Д киптило и где сада само гладна Х1ена тумара около развалпна!" „Авде, да се пожз 'римо !" рече Максг згрозивши се. И оба ОФицира ободу конћ и полете полћмг за воиницима, кое за кратко време сустигну. Пз'тг се настави тако брзо као Н1то е то могло бнти у ненасел-ћнов пз'стшп.и безг села, дрз'мова, мостова и бродова као што е сада земла изгледала. Предг вече буде пределг горовитш; но небо се разведри и умилно почне сунце с1ати крозг облаке. Путници стигну до стражннка повлачеће се воИске; већг бин'у у лиши, кого су ови повз'кли. На улазку у шуму се дрвета окресала, на нби заставе побнле, гомиле коншшка тзмарале су по чистини испредг шз'ме, да разсз'те скз'плаго, стражу чуваго, кон^ћ ране. Димг изг дз'бЛБИне 1113 'ме показивао е, да се тамо веће трупе настаниле. „Ево насг, прјлтелго," рече Леополдг Бухг кг свомг з т морномг другз', „и тн си сигуранг." Оваи неодговори на рсчи свога пр1дтелд. Леополдг се збогг тога брзо обрне и види га