Podunavka Zemun

ЛНГТЂ .11 34Г.1ВУ П Е91ЈКУ.

133

гле на конк) седи и укоченнмг очнма у мрачностБ ш)'.че гледа, као да е утвару иплЈо. „Шга е ?" упша коннникт. жестоко. „Кно, ено! зарг 'невиде ништа?" внкне Максг изванг себе одг чуда и ненада. „Та нпа? невидимг ништа осимг грмова!" „бдна жеиска, као анђео лепа, сђ одоичетомт. на руцм , но у рђавомг , шареномг , страномг оделу. Она ме гледаше неко време разрогаченммг очима, па онда е мраку одг чамоиа и растова нестане !" „Но, па зарг тн е жена могла учинити, да као лудг пзгледашг! И д е морамг видити! Анде за миомг!" Сг онимг речма ободе конл да овав дивл-ћ дувагоћи и уздице гризући у шуиу погори. Максг пође за нтмг мало лакше, ерг збоп. рана и умора ше се мог'о са своимг окретннмг другомг равнати. И оба воиника, коа се досадг блнзу оФицира налазише поите журно за нћнма у шуму. Но а'ан-ћ се на брзо сврши. Леополдг Б}'хг врнспе Iаеданпугг на едну особито косу стрменв, где е измол^ћна стена доле стоеће растове и букве закландла. 'Гу застане и смотри у дубини станг едне циганске орде. Мало часг дођу кг н^ћму и Максг и н-ћгова оба пратгоца и неми трећјв -воининг, кои е са нвима био присгао. „Морамо доле; тамо ћемо наћи, што тражимо!" рече угреннми Јеополдг. „Да останемо овде; шта би кодг тога изрода нашли?" рече Максг одбјамћи. „Морамг доле; нешто ме онамо као закике вуче." „То аИде! но мирно и паметно, да Ш неиоплашимо или да што непосумннго:'' „Добро !" рече Леополдг, и пође по вргу нровале тражећи путг, кои бн доле вод!0. Но н^ћговг се конб стане бацати, зато мораде сшпити н предати га едномг воинику да га води, а онг снђе на дно провале водећи Максовогг конл за узднце крозг теснацг, кои е камен-ћмг и младимг дрвећемг покривенг бно. Цигани су г бмли долазеће већг нриметили; НБ10ВИ пси огласе и лгоди су стаали неговорећи ништа близу еднБ! кола, у коима као да е си ротшш ове орде била; деца су се бша подг кола подвукла и гледала су пола радознало, пола плашлмшо исподг нби ; жене су се сакриле са свошмг одовчади у едну пећину, коа е у стени бшла. На лицу овм беднм лгодЈЛ видила се плашнн, збогг ове посете, коа е као нападан1> изгледала, Оба конаника погледе желБнимг окомг по мркоИ гомили; сажален^ћ и гнушан^ћ се у нћима мешало; но ону, кого су тражили, не нађоше. „Зна л' когодг одг в л сг немачшИ ?" викне Леополдг Бухг лгодима, кои су се упорно и плашлБиво око кола скупили бнли. „Зна !" зачуе се отудг, и еданг постарг дрекогг изгледа, кое га е тавно лице вирило изг иодрте мантје капуцннске, приступи аеколико корака ближе кг шшшцнма.

„Мн тражимо кодг васг едиу млад.у жецу сг одоичетоиг, шго смо глре на друму видили !" Циганииг намршти обрве и рекне: „Ше овде!" „Где е?" „Незмнмг. Но, шта оћете одг н-ћ ? она е мон жеиа!" „Твон жена!" викне Максг, и гроза га прође. „Вн сада знате, па ако што ег нБомг говорити желите, то можете мени казати." „Шго '\у сг твојомг жеиомг говорпти, то е само за шо. Доведи е одма!" викне Леополдг, кога упорноств Циганинова огорчи. Цнгншшг погледа официра пробаданзћимг погледомг; ег другпмг ногледа шуму и види где сг вмсине слази другји кошшикг са мушкетирцемг, Уедно иакг примети за леђима оба официра евок) жену , коа се башг снлазила , н кого е воиннкг, што е Максовогг кона држао, опазјо п лепоти 1г()Но:1 дшпо се. „Ево!" викне, „овде е мон жена! Но говорите, шта ћете сг нвомг? а морамг знати!" „А!" викне Леополдг, „та ето е. Светога ни Стевана, она е лепа, као зора !" И зачуђено гледао е Циганку, коа е плашлвнво ближе долазила. , „Овамо, Мелонка!" заповеди Циганинг својои жени. „ 1окг , овамо , красно створен-ћ!" рече Максг, кои е стаао краи Леополда, седећегг на еднои клади, „овамо!" „Шта оћете одг мое жене!" повиче претећи Ц ганинг. „Да намг врача, мрка лепото," викне му Леополдг подруглкиво, но нритомг му пропрети прстомг, показивши свои великШ мачг. Циганинг се уплашено окрене одг н-ћга, врати се кг колима, прогунђа са своимг друштвомг неколико реч1и па онда умакне у шуму да га други неопазе. Циганка стидлбиво приступи кг обоицн оФицира , носећи на леђима прлаво дете док' се друго одг прилике одг петг година плашлБиво кг нбо П примакло и за нго се уватило. „Видш самв те, красна жено," рече Максг и оштро е покледа; „али где ? 6л' бнло у сну или на нви?" „Нисте ме могли видити , када самк кодг васг бнла," одговори ле >а Циганка порумеиивши. „Тн ? Бнла кодг мене ?" — викне Официрг и увати е за руку. „Н самћ бнла кодг васг у тешкомг часу, у часу, где сте одг едне смрти на чуданг начинг умакли, а друга вамг е претила, кого нисте могли одклонити!" „Па када и где в то бшо?" упнта официрг. ж 1ошг шедавно!" одговори Циганка и поруменивши погледа на страну. „То си тн бнла хранителв мога живота! Тн си бнла гоче уза ме после бнтке, када ме в моб конћ ударомг мача збунћиа изнео изг ме-

тежа у шуму. Дакле, то могу само добро одг тебе чутинтеби неће бнти бадава. Врачаи ми!" „Не радо, драпД Господине," рече Циганка. „Оеобито нетреба да се шалнте, мнслме на гочерашнБЈв даиг!" „А, зато немарчмг; то бнва свакш данг у вопничкомг занату , па када прође, настае радостб. Брзо, врачап ми, красиа заштитннцо!" „Вама?" викне жена и погледа му дубоко у очи. „беу л' то твон деца ?" упнта Леополдг Бухг. „То су деца Бранкина. Л немамг деце, Господине." „А ко е Бранка ?" упБпа Максг. „ОнаИ, Н1то сге мало пре сг нвнмг говорили. Но мирг! онг е лгобоморннг и крвожеданг као тигарг." „6л' оиг твоИ мужг?" рекие Максг, и оиетг га нређе грози. „бсте!" каже Циганка крчтко и жестоко. „Како? Ово страшило?!" — викну оба ОФНцира. Настане подуже ћутаи-ћ. „Пустите ме сада да идемг, Господо!" уздане Циганка н покуша истргнути руку, кого е Максг јоштг еднако чврего држао. „Наипре ми врачав, Мелонка!" рече младнИ човекг навалгогоћи. „Оћете л' ? но нека буде!" Младнн официрг пружи шИ десну руку. Жена е дуго и мирио гледала у пруге по нбои: па онда рече: „видимг добро и зло. Бол-ћ да ирећутимг!" „Изкажн!" рече Максг! „зарг и з.то да непрнмимо радо, кадг смо добро примили ?" „Отуда ће васг смртк наћи, ако што драго нађете!" викне Цигаика. „Да,гћ, да .гћ!" викне оФицирг. „То е све, што вамг могу рећи! Но сада ме пустите!" „Не, не, тн ћешг сг нама ићи!" рече Максг; таква ружа невала да з 7 вене у таквои околини." „Сг вама? Никада!" повиче жена жестоко и узверено погледа около себе. „Сг нама! Ко ће намг то укратити?" рече Леополдг и дигне се упорно. „Н самБ Циганка, Господиие!" „Не, не, то тн ниси!" викне Максг, „Одкудг знате то, Господине?" рече жена побледивши. „Незнамг, но осећамг; некШ таИнмИ гласг каже мн, да тм не спадашг у оваИ изродг." Млада жена сакр1в лице рукама, па онда рече: „Бно е лепг замакг, у коме самБ одрасла. Лежао е на обали некогг великогг езера, и башта, у кош# самБ се као дете играла , бнла е узг саму воду. бдно момче, мало старје одг мене, играло се тамо са мномг. Н самк га тако ако волела!" „Како се зваше момче?" рече Максг ванг себе. „Звао се Максг! рече жена. „Максг!" уздане младнВ официрг, Ж А к рамБ имао сестрицу по имену Марјго, кого саш.