Podunavka Zemun

138

ПОДУП1ПБ1.

„Да, стриче, Вн непознаете госпое!" „Познаемг ј», па будући 10 познаемг, то Лувза нетреба ништа да дозна." Улазиће госпое прекину говорг. Обадве се дражестно обукле бииу. Вилхелиг см^ћло ЛуИзу као свого супругу представи. Сг узбуђен-ћмт. сматраше Конзулг лепу девоИчицу. „То сј г черте н1зне матере," проговори онг; „то е н+,но смешен^ћ, н1;на плава коса, н^нг носг, цео н+.нг стасг! ЛуВзо," викне гласно, „загрлиге вашегг другогг отца !" Конзулг полгоби бело чело ЛуИзино. „Добро, добро," промрмла; „садг ииакг едну кћерв и едногг снна!" Вилхелмг счепа рук}' Албертинину и представи 6 Конзулг сг речма: „Господична Албертина Мелерг, присна прјнтелБица мое супруге." „Мелерг?" протепа збун-ћно Конзулг, ерг то име опоменуло га е на заповедника лађе, коме онг за цело свое иман-ћ има благодарити. Албертина, коа, као што се помнслити може , нко потрешена бннше, покјони се зацрвеиивши се. Конзулг брзо дој>е кг себи; и*говори неколико учтшш израза, и замоли госпога да полбску кућу као свок) сматра. 1осиФг нви, да е ручакг већг на асталу. Конзулг поведе Лувзу, намншл^ћну снау, Вилхелмг Албертину, намишј ^ћну п [)јнтел1>ицу, за асталг. „Како ли ће се то окончати?" шапне усплаирена млада госпон своме сунругу. „Тн видишг, моП е стрицг претерана глава." „Д се плашимг одг тогг чудноватогг чокека." „Само твого ролу играЈј добро; остало ослони на мене и на добру срећу, кон е увекг с,«'ћлости наклон^ћна бнла." Стрицг Конзулг бнаше за асталомг тако весео, да е дугачкЈД 1оси<1>г више пута ћошнастомг главо.мг махао и у кувни свое незадоволбство изнвлкинао, кадг бн кога чин1го однео. „Ови варошки лвди нарушаваго поков наше куће," лромумлн Катарина, домостроителћица, невеселимг погледомг. „В би желила, да су тамо, гди биберг расте!" V. Даме благовремено оду у свого собу, да бн одг з'мора ноћногг путована одпочинуле. Стрицг и снновацг оду предвече у ловачку кућу, да бн Господина одг ВиндхаСмг пос^тили. Александерг прими госте са н^ћму своВственомг пристоГшости, Вилхелмг Девалдг прикр1е свое удивленћ томе чудноватомг човеку , кои се одважити могао, да у таквоИ пустинБи жалостно животг проводи. Конзулг умео е говору правацг дати, кои бн благородника на н^ћговг лгобшв предметг побудјо. Александерг н!е оскудћвао у говору свогг мн-ћ]па о свету а нарочито о женама; онг потврђиваше, да никада на то неби ни помислјо, да некада сг таквимг створен^ћмг н1в имао посла. „Овав е чосекг на навбол^мг путу, да

хппохондричанг (црножучанг), као мов стрицг, постане!" помнсли у себи Вилхелмг. „У осталомг неверуемг, да тив младићг, ко може знати, сг богатимг Конзуломг комедјго неигра, као што сг нћимг и н играмг. Мора се на опрезу бнти." „Сг чимг се занимате садг?" упита га Конзулг. Александерг покаже на асталг. „Пишемг мов споменике, кое ћу за обучен-ћ младн лгод1И дати печатати! Дћло ће имати насловг: „0 верности жена." 0, има много иатерјала за размишлнван-ћ; а и чувства неоскудЂваго, кон данасг уобште владиго." Да ше Конзулг у сатг погледао, на одлазакг опоменуо, бн Александерг прву главу свога споменика прочитао. Догоноре се, да сутра-данг иду у ловг, и разстану се. „Како ти се допада Г. одг ВиндхаВмг?" упита стрицг путеиг. „Н самћ оже!гћнг, и у н^говимг мн^ћшама немогу Ј г частникг бити " „Имашг право, и бићешг задоволннг, неможе се свагда наћи тако лгобведостовна жена, као што е ЛуИза." „Допада л' се вамг Албертина?" упнта Вилхелмг. „Она е лепа, али мало ћутлБива. Обпчносе каже: Одг потуд-ћногг се угл-ћна чуваВ! Да, одг потул-ћногг угл-ћна многи су се изгорели. Н волеиг слободно, отворено створен-ћ , то е сво8ствено Луизи. ЛуПза е жена, сг кошмг би се л ожен1о бно, да нисамБ врло старг." „Стриче , треба да Албертину изближе улознате — млада женскннн прмтнжава благу наравв и духг, кои е свакоме иржтномг чини. А цритомг е лепа, здраво лепа!" „Охо," ловиче Конзулг, почемг е стао. „Шта е то? Текг што си се ожешо сг ЛуВзомг, и већг налазишг, да е прјдтелБица благонаравна, скромна и зачудо лепа? Да ли те Албертина већма него ЛуДза обчарала? Човече, кадг ти твого жену можешг обманути!" Вилхелмг се уплаши, онг е свого ролу заборавјо. „Стрпче," рече онг , „немоНте ме држати за рђавогг! Н вамг се заклин^мг, да самБ мо1овженичисгг као злато, зарг тога ради несмемг н преимућство другимг женама давати? Да ша Албертина онаква , каква е , зарг бн самБ одобрш обхођен^ћ сг ЛуИзомг ? Потрз'дите се, што се иасг тнче, младу женскинго искушати, па ћете ми онда одобрити." „То ћу упамтити," помнсли стрицг , „црномандста девоВчнца зачудо лспа!" „Умалг се неиздадо," помнсли снновацг у себи, „старив е лукавг као ђумрукџјн!" Конзулг заклгочи , да Албертину болћ посмотри, а Вилхелмг предузео е, да у очи подозрителногг благородника дубл^ћ завири. Сутра данг рано оду мужеви у ловг. Александерг показивао се тако Јлгобведостоннг и дружепанг, да е Вилхелмг изванредностБ н-ћгову сажал-ћвао, коа га одг света одлучаваше. Онг е лгобведостолнг мужг! бшше н^ћговг судг о н4-

му. Александерг држао е то себн за честв, што е снновца господина Конзула пр^нтел-ћмг назвати Смео. У веселомг разговору врате се ловцн кући. Кодг кагпе опросги се Александерг и оде стазомг, коа поредг елове шуме кг ловачкоИ кући вођаше. Н|« много прошао, кадг при савјготку стазе сретне га една млада женскшш. То е бнла Албертина Нћно умилнто лице подг белимг атласкимг шеширомг бншие се одг св&жегг есенћгг воздуха заруменило. Горнн алБина одг затворно-зелене свиле станше на н-ћно лепо , пуно и витко т&ло, као смишл-ћна. У малоИ са жутоиг рукавицомг ручицн носаше белу кончанз' мараму. Александерг упрепашћенг стане, кадг ово редко понвленћ спази. „бдна жена, и то дражестна жена у овоЛ пустшљи!" поинсли онг. У н-ћговимг женомрзкимг начелама то да се догоди — романтисшИ младићг дође кг себн. Учтиво поздравивши скине своИ зеленнв ловачК1в шеширг. Н^гова забуна доспе до навншегг степена, кадг госпоа сг нБимг проговори. „Опростите, господине — води ди ова путана кг пустинви?" Смешен-ћ лепе госпое и н^ћнг умилатив, благозвучећЈВ гласг учинише Александра, кои давно жеискин-ћ н1в ни видш ни чуо, недвижимогг као штатуу. „Кг пустшњи оћете?" упнта шеширг у руци држећи. ћутагоћи поклони се Албертина, кол упрепашћен-ћ страногг младогг човека немогаше поннти. „Кг полбско И кући г. конзЈ-ла Девалда?" повтори Александерг. „Да, господнне!" „Крозг петг мш^та видићете е, ако овомг само стазомг ишли будете." „Захвалгоемг, господине !" Албертина оде. Наборг н4не алБине драЖ10 е Александра на } г сков стази. Финиа мирисг допре до н^ћговогг носа. Одг милине дрктагоћи гледаше за гононинимг стасомг, кои се лако крозг шуму вицкаше и после едногг минута изчезе. ,,'Гако ми чести то е бно анђео!" шапташе. „Ха, жена, зм1а — ђаво ће веровати овнмг сиренама! Но, како е дошла у оваи предћлг? Шта ће она кодг човекомрзца конзула?" Александерг дође кући и почне ручати, кое е Тов1а, старив к^-варг генерала одг ВиндхаИмг, приуготовт био. Ше му пр1атно било. Проста, скоро непрЈнтелБска соба гадила му се. Око три сата побрине се за намештаи, при чему е Товјн, као собнив служителв, помогао. За време докг е предг огледаломг стодо и вратну мараму намештао, упнта: »Тов1н!" „МилостивнИ господпне?" „бсу ли бнли какви лгоди овде близу? „бсу!" „Кога си видјо ?„" „Чини ми се две женскин^ћ биаху."