Podunavka Zemun

Е||. 20. —бчЦ У Земуну 17. Маа. 11158.

Подунавка излази сваке С у боте у вече, и кешта за целу годину 5 Фр. ср. за лолу 2 *. 30 Кј)., на три мевеца 1 *. 15 кр. безиташтарине сг поштари-

Предброити ге »оже код*1) ев;»ке ц. к. поште. Изђ впутреиости Србие нека изволе у плаћенимђ пиемана св новцима на кнвижару Гоеп. В. Валожића обратити се.

Лаку ноћђ, Пнлко! Т б ! већг спавашг, Милко моа! Већг те грли сладшВ санг, А п тужанЂ бсзг локон Кдјемг, бнла ноћв ил' дакг; Благо теби, Милко моа, Сладна желимг ти покои! СпаваИ сладко, лаку ноћв, Милко, Богг ти у помоћв! Сунцемг месецг и звездице Светле гонећ 1 ноћннв мракг Сунце мн е твое лице, Звезде очи твои' зракг; 0(ј месече и звездице, Чувавте ми Милке лице! Спавав сладко, лаку ноћв, Милко, Богг ти у помоћв! Ветрићг лади лгобко милнИ, И вечеру дае чарг Н на уздиса' тежки крили Ахг лгобави ладимг жарг; 08 ветриће, твои па крили! Носи уздисе мошв Мили! Спаваи сладко, лаку ноћв, Милко, Богг ти у помоћћ! Чуи славулв краИ славке ссое Лгобко и^ћва, ечи гаИ Н далеко одг Милке мое, Ахг, лгобави плачемг ваД; Ои славул^ћ п^ћсме }'зг твое, ГЊваи Милки туге мое! Спавав сладко, лаку ноћб, Милко, Богг ти у помоћв! Св+>тг савг спава, а лгобавв бдје, Брижна маика свио насг, Мое срце лгобавв грје, Чуи, ахг Милко, чуи моВ гласг: Срце мое за те бдјр, брг га в1зрна лгобавв грје; Спаваи сладко, лаку ноћБ, Милко, Богг ти у помоћБ! Иле —Миле.

СтрНЦЂ II СШЕОНаЦЋ. (СвршетакЂ.ј VIII. Лувза поздрави га прЈателБскимг поклономг, а да се и наимана забуна на нбон прилћтпла. Унутрашн'ћ узбуђенћ показадо е лакО руменило

на лицу, и н-ћно велико плаво око блистало се гао у газеле. Кадг е шалг скинула, красанг вмткЈГг н^ћнг стасг био е очевиданг. На себи имађаше просту алБину одг затворено-зелеие свилр, коа бе .13' бого н-ћногг лица јоштг н^ћжше одликоваше. Александерг поздрави се истина учтиво, али страшлБИво и изненадно упрепашћен-ћ могло се на бледимг чертама н^ћговогг лица читати. При помБЈСлу, да ова госпоа, коа му се сада дражестшн, него Албертина чшшше, другомг принадлежи, дрктале су му устнице. „Ахг, мои господине!" рече Луиза, кол предузела, да га мало кинби , ако п шзлбиво, „предметг ваше нове лгобови зарг се шета по башти, а вб1 сте овде ?" „Да, госпон, будући самк се надао, да ћу дражестну Албертину овде наћи," одгс;вори Александерг сг постоннствомг али пунг очаннл. Луиза грицкаше устнице; она ше могла склопити речи: дЗаиста, мож' да вбг лгобпте мого пр1атеЛБИЦу — —" „Као што само човекг може лгобити, ! и Узбуђен 'ћ Луизе растло е свакогг тренутка више. „И ова лгобовБ ед 1 наеданпутг букнула?" упБ1та оштро. „При свемгтомгона е искрена и истинита, госпош!" одговори Александерг, кои лепу госпого готово погледомг пресецаше. „Како ћу рећи, есге л' се удале?" „бсамк!" „Скоро?" „Немож' бБ1ти брже, него што желимг." „Албертина е тако лепа, да ће супругу срећу обећати, кого вб1 заслужуете!" „Н-ћна лгобка ммсао о мени, госпон, чини ме смћлимг, да се сг молбомг на васг обратпмг." „0, молите, моД господине! Но пож}'рите се, моИ мужг може насг изненада затеНи, ч будући онг мене страстно лгоби — вбј разумете добро —" „Савршено разумемг, госпоп !" повпче А-

лександерг лрктагоћимг гласомг. „Познаете ли господичну, кого а лгобимг?" „Она е мод напбола пр1ателБИца." „Зато се и усуђуемг да се на васг молбомг обратимг: говорнте сг нБомг о мени, кажите 108, да шпита више нежелимг, него срећномг е учинитн." „Оелоннте се на то, мо» господине, п нећј' пропЈ 'сгити," повиче ЛуИза. „И шл бол-ћ знате , него ико друг11>, како силно куца мое срдце за п^жномг склоиости, казаћете вашоП пр1нтелБицБ1 и то , да ће срећу мога живота отровати, ако ме пре или касше превари." „Да, мо» господике, да!" рече ЛуВза са тужно-срдитимг ускиплеп-ћмг, тако да су ТИ сузе изг очно потекле. „Н ћу М010» прЈателБицкт све повторити , казаћу о свима стварма, да сте вб 1 сама верностБ. и да е васг много труда стало, прв}' свезу разкинути и нову свезати." Александерг гледаше узбуђену госпого сг 3'коченимг погледомг. Како лепа бБ1аше Луиза у овомг узбуђенго, код изгледаше више тугомг него пгћвомг обузета. Али ова жена принадлежи другоме. „Госпон," рече Александерг иронически, „види се, да вм нисте о томе уверени, што желите за мене радити." „0, опростите, мои господине, л самв тврдо о томе уверена! Желите ли, да шштг штогодг придодамг ?" Младнв човекг поклони се сг ладномг учтивости. „Не , госпон; него придодаИте све оно, што вама о мени ваше мнћше дозволава." Оваи подсмеИ доведе Лувзу изванг себе. „Е добро, моВ господпне," повиче она, „придодаћу, да сте вн наилакомБШленш, наИпепостоннји, наинеправичнји човекг на свету; да се нестидите, што едно верно срдце раздирете и са божественомг заклетвомг безобразну шалу проводите!" „Овомг пребациванго заиста нисамБ се одг васг надао!" повиче Алекеандерг. Ко е осимг васг заклетву иогаз^о ?"