Podunavka Zemun

106

ПОДУЕГ&8НМ.

сабрао. Сно знпн-ћ Франка еств саиа прашина лрема сунцу мога знана, о свима благовонимг есенцјама. Пре неколико неделн после толнкогг тр) т да пронађсмт. нову есенцпо, кое преимућстно све остале есенпјв подг небомг уедно снупл-ћне лревазилазаш«. бданг едитни потеглми бмо улавакг у раа. вдно стакленце само отворити, давало е толико мплине, као обваћан-ћ свјго невер)љг у веру. Оиа е бмла створена изг духа ружичноп, и ко бн помирисао, таИ бм више врешена потребовао, да одг усхнћеил кг себи дође. ОваИ овде, синг едногг несрећногг отца, украо ми е то едно едито стакленце ове есенше, кое као мало зрно грашка бшше, продао га едномг лукавомг Франку, кон природу ове есенцје одкри и садг по момг начину прави. Оваи Кахуург, линпо ме'наивишегг харема наивмше хурје у раго и наИвмше милине и сладости." „Кахуург некг дође!" заповеди пагаа. Црнми НубЈннацг бмнше као пораженг. Дрктагоћи простре се на землго молећи за милостб. Ади на заповеетБ пашину одведу га у еданЂ угалБ, привежу му голе ноге за едну мотку, кок> двоица држау, за време докг слободнимг рукама дебеле кожне каише извукоше, да променлкивимг начиномг дебеле табане туку. Цркми дрекао е страшно, нреврташе очнма ужасно подмжући се са земл-ћ и превЈшоћи се, грицкаше и иоктима гребаше. Оба служителн правде продужавау сноп посао мирпо, да ноге кривца уштаве, докг паша н^ћгово темумг! (доста!) невикну. Црнми бмнше сида ослобођенг и на рукама пузећи изиђе нало.тћ. Садг поиви се едапг стармп Евреп и одиоче свого тужбу: „Л вичемг за славу истине! Зарг ћу се бадава позивати на свемогућегг пашу, коега е дисаи у ноздрвама н^говогг роба? Н самк трговао сг непристоииимг Гркомг Ангјоломг." „Анполо нека дође!" повиче паша. ЕвреИ лродужи: „Н самк сг нкимг погодјо, да му продамг два завежлнн мое наиФише бокше за —" „бли ђумрукг на нби плаћенг ?" прекине му паша говорг. „М}'дростБ огледала правде естБ чудотворна!" повиче ГОда. Све таВне леже предг нкимг као земла око подне предг сунцемг. Ко може што сакрити изпредг сунца свпо знана? Небм л' бмо лу!;1и одг едногг пса , кадг бм желт што иредг гћломг Авраама сакрити, н, кои самБ манби и одг роба у нЂговимг очима ? ћ самв однео мараме у армпцпо, али намикг, коме ђумрукг плаћамг небмнше ту. Н покажемг мараме н-ћговомг секретару и кажемг му, да већг едногг купца имамг за нби , а ђумрукг ћу каснје илатити." „Латиша," повиче паша секретару, „пиши да еврев 100 гроша за казнк збогг избегаванд ћумрука платити ииа, а Ангјоло Гркг 50 гроша збогг куповине еспапа, за кои ђумрукг нЈе плаћенг. Гди си кј г п10 мараме, невернми?" „У Базару," тужно проговорп Чивутинг руке скЛопивши. 8 Дакле у варошп. Латиша, ппиш, да ЕвреИ

осимг тога јошг 100 гроша платити мора збогг забран^ћногг тогг еспапа у вароши. Еврего, твоа е стварБ свршена. Но не! Латиша, пиши, да Чивутинг јоштг 100 гроша аванја збогг безосновне тужбе плати. Садг е свршено." По обштемг дозволеиго окренувши се старБ1В Евреи изиђе иапол-ћ изг сале, у кого садг еданг служителк уведе едну одг онб 1 жена, кое се у турскимг варошима гомилама као покућарке сг цвећемг, чаролмма, мирисима и тавнама за харемг налазе. „Шга е скривила та жена?" з*пмта паша служителн Саидера. „Ништа," одговори жена, „ништа, еФендиманг (мои господару). „Ова жена," рече СаВдерг , „пише пута е збогг крнвице кодг суда бмла. То е иозната Саинипг Ханупг." „Шта е учинила?" упнта паша. „Ништа, еФендиманг," одговори она слободно. „Саидерг баца кривнцу на мене, што е кНерк одг еДногг камала разставјо, кон е изв-ћстне вести у харемг СараФ-паше крадомг доносила." „Нисге ли друго што учинили?" упмта Асланг. „Засадг нпшта, мое око! Немогу одрећи да самБ пређе такове услуге едномг сикдалу (младомг господину) у вароши чииила. У наибо.тћмг харему продала самБ адпђаре, сг речма страсти притомг одг златногг пра*а на ружићшшг листићма. Н самБ —" „Машала. она говори о стварма, кое су за уво иесноене Шга ћешг сг овомт. бош-женомг?" „Дакле кажпте слободно," рече непоколобпмо СаГшипг. „Но видите само, еФендиманг! Саинипг зна дјнмантг одг углћна разликовати и лажнмП гн-ћвг одг праве страсти. Погледаите какве драпнгћне ствари имамг у мои>п котарицм! свилене шалове, обкружене лгобавннмг баладама ХаФиза са златнимг словима, ситнице изг Аравје и далБнн' земалн преко мора , ликове сг рамовима, пуне срдачногг изливанн и каламе (пера), кои речм, ако су таино написане, тпше дишу, као мирисг одг руже, ките цвећа за обрану противг 'рђавогг ока, волшебна изречешн, прстен-ћ и амулетг и — имамг вамг особито иешто препоручити, СФендиманг , едно сандуче са есеншнма и прјатнпмг ипћемг, са волгаебномг силомг, кое, ако на землго преко ноћк при опадашо месеца отворено поклоппте, свакогг готра наћићете по 100 грогаа. „Иншала, ваша е тапна достоина, да се научи!" повиче паша. „Ефендиманг, мое око, ево га!" рече жена почемг му сандуче горе пружп. „Латиша!" викне сада паша, „пиши: СаВдерг мора 50 гроша платити за казнк, што е лажну тужбу на ову Мухамеданку донео." После овогг изречеш'н светила правде, породи се великш покретг у саали. бдна млада госпон у израдномг оделу изиђе наеданпутг пзг споредне собе и стане на средг саале. Паша и свп н-ћговн званичницн крадомг

бацише погледг на ово дражестио створен!;. Нћне црне велике очн сжгокао жаркји пламенг, збогг чега лепотице отм ћногг рода на пропастБ свога здравла купуго бунике за употреблеић. (И арсеникг дае очнма чудиовату сниностб , као што то многе енглеске госпое знаду и доказуго.) Нћни обрашчићи сг црвенимг ружицама на среди бели и мермерисани блистау се исподг нћногг покривала белогг лшмака. Дугачки рукави Фереџе бнну заврнути и одкривау округле алабастру подобне руке. бданг венацг одг бнсера и цвећа везивао е едну частк н'ћне скоро слободно першоће, коврчасте, црне косе, и го у дражестномг разнообразјго по белимг плећима. „Саламг алећимг!" рече она безг икаквогг знака понизноети и робства и продужи заповедагоћимг, подигнутимг прстомг : „Паша, н захтевамг вашу обрану протпвг могг супруга!" „Иншалла!" повиче оваи. „Жена нема право да се желнма свога мужа противи, изузимагоћн случаи елабоумш п свир-ћпости. Онг е н-ћнг господарг а она спрамг н-ћг' ништа, јоштг ман-ћ одг ништа у нћговпмг очима." „Валла!" иовиче лепотица сг увисг подпгнутимг прстомг. „Онг е заиста свир^ћпг и слабоуманг, кадг тако са свокшг женомг поступа Н самБ јоштг као девоика пмала едну робииго , Салду Ханумг , кое доведемг са еобомг. Онг е поче гледатн безобразшшг окомг. Тога ради уклонимг е одавде и пошл-ћмг мо1ои пр1ителБнцм. Али онг е нађе п доведе натрагг." „Зашто му нисте показали ђонг ваше местве?" „Чшшла самг то. мои господару, н имаза самБ волго, кадг ји у додирг са нЉговимг ушима доведемг." „Гузелг! гузелг!" (врло добро! врло добро !) повпче паша , докг лепотица едну потежку кесу извади и горе му пружи. „Ако и више треба ," настави она , „нека се средствомг секретара нзврши. Овде нетреба, да штедимг." „Гузелг! гузелг!" повиче паша шштг еданпутг и настави да.гћ: „стварБ е озбилБна, кадг една жена спокопна п безазлена, као што се вн видите прпн} 1)ена бу-де, да ђонове н-ћне местве до уппго мужа принесе. По вашемг спокоиству и смирености гледагоћи видимг, да имате право. Н ћу едну цедулго послатп вашемг супругу, кон ће му право поКазатн. Доклегодг лгобимацг падише у суду засћдава, нетреба нједна жена неправду и увреде одг мужа да трпи." Лепотнца учини му едно милостиво пуно достоинства „Саламгиаша на то одговори; и гледаше за тихо корачагоћомг. Потомг рече, да е уморанг, и да да.тћ право изрицати неможе. Онг предаде дакле дал4 одправлнн'ћ правоеудЈа за оваИ данг а тако исто и свое место кадји, Одг свои неФера иола вођенг пола ношенг, а одг званачника и служптелн обкруженг, врати се паша шагоћи се и поводећи се натрагг. Мм иђасмо за нкимг доволбно научени п настав.Лни у турскоиг одправланго правосуд!«.