Podunavka Zemun

194

НОДУШКК1,

Но царг врати ио хадету главу, Са т1елоиЂ некг е Јкопаго; А све друго Релћи оставјо Радг спомена н-ћгов.у гонаштву. Знака дали Срби и Маћари 395 Да с' ударе огнБевите вопске. Боже милнИ, големе страхоте! Кадг учнни воиска горншг воисци, Тутнви земла нодг конћскимг ногама, Равно пол-ћ одг зора се тресе, 400 А одг вике и велике вриске На висипи небо заечало. Кои1.ске плоче полћ поглачише, Прахг се диже и разбои обузе. бсте силна каташа била, 405 Те се брзо пзмћпшше воиске И брзо се об4 орадише. Мало више у Мајјара воИске, Пуно више б'ћше мртвихг глава. Србска воИска б-ћше одабрана, 410 А воиводе Срби имадоше, Што 'накЈехг нигђе не биаше, А сврхг свега Релн погубјо За часг тиш.и нвина заточннка, Сг тогг Мађари срдие изгубили, 415 Па множина своемг тјелоиг Не одол'ћ зору ни оруљчо, Кадг бов чиие онаки гонаци. Иоб-јзгоше сг мевдана Мађари, Оставише логорг Србадји, 420 Добарг шићарг био вонницима. Царг недаде гонити Мађаре, Види силаиг, погпбоше многи, А онг бћше срдца мплостива Страдагоћа злоставнтп неће, 425 Текг преузе землго Шумадјго Одг Арада до Варада града. Тако Срби у времена старп, Кадг гииуше, порашта знадоше. Кадг е било, кадг се догађало, 430 А памти се данасг и клзуе, А по данасг докг Србина тече Пћнаће се, и казиваће се: Да смо наше имали цпреве. И некада да смо нешто бши. 435 То велимо, да се радуемо Н напредку одг Бога мнлога. *) И зђ „Србства" г. Токсила Новића. Когааоц'2» блага. (_11о едноИ старои хроници.) На прпбрежпо реке Рапна обитавао е еданг престарелии племићг на свопмг добрама, у целои околини збогг сребролгобш свогг познатг. Део н^говг дворг состоно се изг четирн служителн, три девобке и н^ћгове унуке — девоВчице одг 18 година, кон е поредг свое удивителне лепоте наилешпимг душевнимг своВствама обдарена бнла. Жалостно е протицало сиротици пролеће п-ћногг живота кодг н-ћногг сребролгобивогг унка. Бадава е онг ш>ои чешће о суетп мнрскм задоволБства и блаженству манастирскогг жпвота говорјо; она ше никада волго кг избору последн1)Га показивала. Србо приметила бмла, да е онг на н1>но иманЉ свое смирено око бацЈо бмо. „Не живимг ли а и овако у манастиру," рекла би она, „нашто мн дакле да лдемг у н4га ?" И заиста е гтћгово обпталиште више заточенјго него плекићскомг двору личило. Данг по

данг протицао е животг у тишини и самоћи. Нико ше узнемиравао вечиту самоћу, кон е овде владала , ербо е н-ћгова притворна побожностб и сребролгобЈе иа далеко позмато било' зато и нико Н1е имао волго у нћговомг содружеству зевати, и при и-ћговоИ трапези гк ститп. Али Богг, кои и заборавлћне неоставлп и у нужди сов-ћта имг дае, прими се п РозалЈе. Н^ћговимг промисломг случи се , да го едно вече, кадг е она изг полн кућп пшла еданг отличанг младићг сретне, кои е учтиво поздрави , и за ово-оно запБпкивати почне, кое е онако исто незапитано, као и неодговорепо остати моглб. Но з' оваковимг случаевима не пазп се много на важностБ разговора. бдна речв рађа другу. Доста да она сграногг овогг младића нађе за доброгг и паметногг, оиг иго за лепу и лгобави достоВну , ше се дакле чудити, да е разговорг међу нБима наскоро важнимг постао. Но при томг РозалЈн 1пе на строгостБ н-ћиогг унка заборавила; и кадг се одг прилике на двеста корака замку прибдиже, рекне страномг: „здравствуите!" и похити у дворг. Но слћдугоћји данг премда ти удкг и Н1е заповедјо био, отиде опетг у пол4, косаче надгледати, и кадг се увече кући врати, опетг е истмИ онав страниВ сретне. Оно е исто случило> и оваи данг. РозалЈл се праведно плашила, да неби ункг н-ћпг што о нБЈовомг састанкЈ- дочуо, 3 ато да би у танностп остало нбјово скоро позианство , договоре се, да се у будуће , кадг ункг п сл^те поспу, у дворскои башги састам. Видп се, да су корацм овогг новогг познанства мало бржи били, чему е узрокг одг части Роза.пева невиностБ и неискуство — ербо е она садг првии путг лгобила; а одг части страногг лгобезна наглоств и художество наговараин, ербо е онг чешће већг лгобн) бмо. Међутнмг, премда се брзо до потаИногг састагшл дошло било, опетг су чувалп , да свету ону границу, кон лгобавБ измсђу благороднм и прости душа делп, непрекоране. Кошко е Роза.цево обхођенћ, а уздржанје и учтивостБ странога д'ћиствовала , те онг, поредг непрестано већегг уверенн , растеће страстн н превелике прилике, кого е време п место давало, иикакво покушен1е на добродћтелБ лгобезне н!е учинк); ше наше овде испптивати, толнко само нризнати морамо, да е нго Хилденбургг (тако се страш.ш онаИ назнвао) одг свегг срдца и искрено л 10610. Бмо кои му драго узрокг нћговогг познансгва, ближе обхођепћ сг Розалјомг показало му е наскоро , да е она девонка , коа га сретнимг учинитп може. Онг е ннм-ћрш да се сг нБОмг венча, алм како би могао онг ову свезу, кон е нћгово срдце сг Јгћнпмг скопчавала, неиоколебимомг и вечномг учинити? Хилденбургг е био одг граћанскогг порекла, и имао двадесетг година , кндг е у светг ушао дасвого срећу трпжи, иа различете е и одг части ие прилпчне за н-ћга путове наилазш. 6дномг речЈго: онг е бшо днвини одважникг н пре краткогг времеиа оставјо е среће свое ролу на

страну, кадг га е едно наслћдје, кое му е стара нека тетка оставила, одг нужде ослободило, срећу свого дал^ћ тражити. Онг е башг у нам^ћреН1ГО био, да се са заоставшимг иман-ћмг у свое отечество врати, кадг му познаиство сг РозалЈомг наеданпутг нутг прекине. Да е ово грађанска кћи бкпа, ићгово би иман'ћ могло обадвое срећнпма учипити; алп како би се онг усудити могао девоИку , кон га е далеко в порокломг и иманћмг превосходила, за с}'иругу запросиги? Розалја, кошИ е онг желго срдца свогг познати дао, 1Пе истнна велпко богатство одг будућегг сј 'пруга свога изискивала, али сребролгобЈе и гордостБ старогг н^ћногг уака иоложили су непоб^дима препнтспин; нити се н-ћгово допуштенћ на тако нееднаку удадбу икада очекивати могло. Сг друге стране НБЈова ноћна сасганнн у башти, нремда су лгобећемг се пару необходимо нуждна била , збогг стра'а да се небм нрочула , бвма су сада све опасшл, елучаи еданг мого е старцу танну одкритн , и онда бм нБЈово одношен1е 6 б1ло вечитми рзстанакг, конацг нБЈове лгобави! —• Но ми морамо нашг лгобезнмВ парг у овомг сумнителномг положешго оставити, и кг смиреномг витезу обратити се. ОваИ е обичаИ имао свако вече после молитве крозг едно шеталиште, кое се одг нћговогб замка почишмо, и у разлнчномг крнвудаг шо онетг кг замку водш, шетатп. Ово е шеталишге покрав едногг брежулћк« водило, на комг су се развалине некогг старогг здашн видпле, о комг су обитателБи оногг пре.гћла разлпчно приповедалп. Витезг кои е као небо одг зем.тћ одг суев-ћрГн удал-ћнг бмо , прелазш е у свако доба поредг развалина ови са страхопочитатемг премда онг никада што одг чудови шта прнмћТ10 Н16, о коима су другп говорили дасу слушали и внђали. Но едно вече кадг се онг, у дЈбоке ммсли упуштенг, овомг месту приближчо, чуе некш шумг; онг погледи на развалине, и види при тавнимг улазку ови чнстг пламенг да тшш. Више ше требало да остарелимг н слабимг ногама витеза крила дае. — Онг безг душе долети у замакг. Уплашени слушали су домаћи нћгово преповедан-ћ, и сама Розалш, кон нпти е сграшлБива ниги суев-ћрна бмла, сада е пребледила. Читаву ноћБ снивало се о овомг чудномг случаго, и често се племићг изг свогг дремежа буд!о, као да онаи шумг и пламенг тиннти види. Пре зоре сутра данг устане, и текг што е полакг гогренћ молитве очитао, путникг се еданг пршви. 1оштг е витезг ммслјо , оће ли га примнти или одпустити, а врата се отворе, и укаже се еданг човекг около 30 годпна , сг црнииг очима и обрвама, у дЈтачкоК црноИ халкини сг распуштеномг косомг, кон му е око плећа летила, у руци танакг штаппћг држећи, сг коимг онг ћутагоћи и безг поклонешн дивећегг се витеза поздрави. бданг н^ћговг погледг, кои е на служитела бацјо 6 бш , исгера овогг крозг друга врата изг собе. Чудиип оваВ човекг у!>е садг сасвпмг Ј'нутра, затвори врата а пређе два корака кг витезу ближе.

«