Podunavka Zemun

ЛИГТ'1. 31 ;$1»«п.т 53 И1УГ.Г.

као сг мопмг собственимг мдгу разполагати ..., Н ћ}' суму одг 300.000 талира преправити." в То можете и послерекне ПроперцШ, „ербо ћу а текг уготру путг ст, новцима предузети. Еод'Ј; ће бнти , да сада РозалЈДно д^ло предузмемо, кое одлагана не трпи. Како бн 6мло, кадг бм п сутра и господичну заедно сг новцнма одпео? Пугг, коимг л ићи морамг , и онако води на манастирг, у кои РозалЈа мнсли да иде; а добро познаемг ИгуманЈго па ћу јов е препоручити." „Добро бн бшо, само што пре тнмг бол1>! к повиче витезг. „Но есу ли и нуждне потребе за путг господичне преправл4не?" „Тако да оваи часг може поћи." „Добро!" рекне Проперц10 и пође не врата, „сутра у десетг сати н ћ}' бнти иредг вашомг кашомг сг колима." Садг се благополучје витезово на наИвећШ степенг попело. Унуку одпратити у манастпрг, а три мидшна допратити замакг — бнло е вмше, него што се онђ икада надао. Онг е сва потребна сг такомг точиошћу преправ.ио, да су сутра данг, кадг е Проперпјв сг колма дошао, сг господичномг и новцн запучгвећг готови на н4га изчекивали. Витезг, коме е ^оштг непрестапо брига таина на срдцу лежала, да небн Роза.нл одг свогг продпрјнтјл одустала, поредг свегг претварана, радоств свого шв могао сакрити, да при опрашташо не рекне: „срећанг путг, лгобезиа голубице, — сг великомг жалосћу одпушћамг те срдцс мп сс пара." „Останите!" одговори Роза.ш претворено, „вн се врло печалите, ваше здрав.тћ —" „Ахг! нпшта зато, кадг тебе губимг, нема внше радости за мене на овомг свету, а ћу као и тн жпвотг у манастиру заклгочити. —" „Ако е вамг мое друштво тако необходимо нуждно, « волемг овде остати," „Боже сачуваи!" повиче уплашени® витезг, „д бн докг самв жнвг себн пребацивао, да саив те одг твогг смиреногг предпр1,чтја , . . . . не, не! п нећу да те одг свете вол1> отргнемг путуи срећно, о света невесто! — Добарг хриспннинг, као што самБ л, треба да зна ссбе ут-ћшити — Тераи!" Кочјашг ошине кон-ћ, и кола за неколико минута изчезну. Вптсзг е дуго шштг у страху изгледао, да се небн вратпли, но кадг види да јп нема, врати се утћшено у замакг. Но радоств овога утћха пје дуго трапла; опред^лено време за копанћ приближавало се, а Пропершб гпе додазјо — време уречено и прође, а Проперши се јоштг непонви. Нико иебн у сташо бно витезову жалостБ онисати. Но онг о превари каквои ни снивао ше. Истина да му е Пропершово одсутствје срдце парало, но опетг се надеждомг питао, и за цело в држао, да се онг збогг какогг нибудг догађаа у свету 5 кои е н'ћгово лично присутствје и удМствованћ изискивао, задржати морао, и да ће скоро доћи н пренебрсгнута надокнадити.

Багаг се витезг наЛпрјатше овчма сладкима, мислима теппо, кадг е слћдугоће писмо добЈо: Внсокоблагороднна Господине! „Н самБ се сг Розал?омг већг венчао. Пе очекивавте дакле више на услуге могг волтиебногг прутића, кога е сила само за притажатела дћиетвителна; онг е мени помогао сокровиште подигнути, кое ше у ошшг развалинама, него у вашемг замку и у вашемг орману сакривено лежало; а овде разумемг Розалјго и нћни 150.000 талира. НемоИте ми то замерити, ерг самБ е са целимг моимг имагЉмг одкупЈо. „Као еданг паметаиг човекг, као што сте вн, милостивнИ Господине! неможете ни изискивати, да л цело насл^дје мое бадава на васг потрошимг. Н самБ вама предани мени 300 и 3000 талира по десетг пз'та умножш, шта е дакле праведн1е, него да и вб 1 мои , вама предани 30.000 талира умножите. Но шта а говоримг? Половииа одг они 300.000 талира Розалјино е иман^ћ, а дакле одг пасг, благороднБ1И госнодиие, нисамк десетг но само петг на сто узео. Ову бн маленкоств заиста само за мои трудг заслужш, колико самБ имао труда васг срећнимг учинити. Или како? Зарг вн нисте наисрећнш човекг на свету 6б1ли , докле сте у лулоИ радости живили, да ћете благо изг они развалина подизати докле и колико узхтете?" „Но п желимг спрама васг не само праведанг, но и великодушаиг бнти; л ћ_у вамг безг икакве накнаде стварв оногг волшебства саобштити, кон)мг самБ а срећу получш, васг за носг водити. Вн морате признати, да еамБ н тавну овоп. художества , за себе само задржати, ваше лгобопптетво незадово.Љш оставити, и васг у неизв-ћстЈго оставити могао, да глав}' докле сте живи бадава лупате и дивити се о чудама мудрогг и еилногг Нроперц1н, но као што самв казао, п ћу сг вама векикодушно поступати." „Пре свега треба да зиате, да е све сг поразумленЈемг ваше унуке учшгћио 6 био. Н спмб се овомг добромг девовчицомг случаино упознао, изг познанства постане лгобавБ, кого смо морали одг васг претаитп. Дуго смо време • ноћу у баштп састанли се; наипосле намг се непрестано прикриван4 досади. Мое е намеренћ бБ1ло, да Розалину руку испросимг; но мое иман'ћ н1е доволбно бнло, да на таково што и помислпти смемг. Н дакле заклгочимг вашимг изобилнимг богатствомг, бдагородинИ Господине! овон нужди помоћи, тако измислимг едаиг планг кои и Розалш саобштимг. Она за дуго нје хотела на то пристати, но наипосле се даде иаговорити, н а морамг за и'!;ну похвалу казати, да е и она сг н'ћномг вештиномг млого кг срећномг излазку овога д1;ла принела. Одг РозалЈе самв се толико о вашемг животу известјо, колико е нуждно бнло, за моћи ролу свезнагоћегг предг вашимг очима играти. Сг прочимг чудама, коа су васг тако у удивлен г ћ приводила; «г иеограниченимг вашимг кг меиени поверенЉмг , тако се исто догодило. Мои усдужннв Ацаелг, кога самк н онда, кадг е онг невидннг сг вама говор^о, подг ономг дугачкомг

црномг халБиномг сакривеногг држао,. находи сесада кодг мене у виду едиогг чворка; л самк купт ово добро жнвотно одг едногг ТалЈанца, кои га е научт бно на дане знаке речн: „Проперти, срећа, тако е!" изговарати. Црно оно псето што е сокровиште у ономг подруму чувало, моВ е Филаксг, а онаИ духг кога самБ у развалинама заклинно, одг меса е и одг крви и сада ме тштг верно служи." „Прву мисао за целу комедјвд, а самв управо изг едне мудре и паметне приповедке изцрпт, кого самБ о овомг развал^ћномг здашго чигао, Знагоћи, да вн оиуда свако вече пролазите, да бн васг мого за ову игру преправиги, иачннимг ватру ону, кон е како вашу крвв тако н ногв у велико движенје поставила. Садг е лако 6б1ло судити, да ће гласг о каквомг благу одг васг прнилћнг бнти; но тако е исто лако бшо напредг видити, да тамо гдп ништа нема, ништа се ни извадити може, зато самк свагда преко ноћи онолико новаца закопавао, колико снмб хотео, да бн кодг васг кредитг придобт, да нађете. Изг излазка, кои е оно копанћ свагда имало, лако ћете заклгочити, куда се нишанпло; да сге вн свагдада бм новце добили напредг иовце полагали? и у мое руке предаваги морали. Н самк добро знао да вн сасвимг одг мене зависите, и да самБ н како брои тако и добротворегие издаване суме самБ урађивао; зато самв лако даогао обадвое на онаВ листићг написати. И самБ мени предани 300 и 3000 талира управо на опред^ћлено место зато однео, да могу лакше и сигурнје са 300000 побећи." „Свршетакг е показао да се а у рачунунисамБ преварт." „Признати морате, милостивна господине! да е нашг планг онако исто добро изведенг, као што е измншлћнг бно. Онг е морао за рукомг пзићи, ербо е нај вашемг сребролгобш и суевћрпо оскованг бно. Слепоћа којомг су ова своиетва вашг духг затворенг држала, тако е велика, да смо мн лако и сг већомг преваромг наше намерен^ постигнути могли, И то самои овои слеиоћи приписати могу, да сте између другогг и ону измпшлБОтину о момг другомг рођаго у гробницп за готове новце купнли. 9 бн се изврнуо одг смеа кадг помислимг на ону озбилБностБ, сг ко10мг сте вб1 ово лудо суев^ћрт слушали, и о црвеноп се оноа белеги дивили, кого самБ себи самг око врата боддисао. „Вама, благороднБШ мо8 господине! цела ова весела игра неће се тако допасти моћи као мени, изг едногг само узрока што ваог е скупо сгала. Но ако вн отуда никакву другу ползу имати не желите, окромг науку: „да се сг копан-ћмг блага нпшта добити неможе" то ваше иовце нпсте бадава издали. бданг човекг као вн кои 8000 талира годишн^ћгг прихода има, треба свагда да штогодг плати кадг се учи памети. „Живнте тако аадоволБно, као што н сг Розалтмг ашвимг, и знабте, да се а вшпе незовемг Проперцш но Хилденбургг." Прво дћвство, кое е писмо у витезу иронзвело, бнло е заслеплћнћ, у комг е оиг полакг