Podunavka Zemun

„1В8ПГЖ® 34 34В:4КУ В8 Н »УКУ.

Ово извине'н& узимали су у томг оиотрент, што допуштаго, да (О она послужуе. По нЂноп изредиости, говору и лепоти , кон прим-ћчаши-достошпн бннше збогг сами чертЈи, него збогг скорашнћости, заклгочавали су, да е каква р\'ск<1 кмагина, кои се само мреобукла. Али н 1јно бистро оно . пуне доброте и н-ћжности притнжаваше сасвимг другу обчарателноств, коа се у аристокрагическомг станго тако лако неналазиОваи изразг благосги , доброте и снисходите.шости побуЈјиваше нко кг непринадлежећои дрзкости и за сирото дете бмо е видг дуготраћсмг недоумнјн. Лакомислени млади лгоди. срећни на свету, вређау своимг неучтивимг поступан 1;1П> ово тако ранаво срдце. Она биаше н1;жна, али срдце прозрачно и ладно као ледг полвсмГг. У овомг одношенго видила се, као да е ннптг у онимг годинама , у коимг е сг обале езера одведена. Она е волела увекг сама бмти. За себе. безг духовногг уплива, ишла е често у цркву, Она би посгала таинствена, кадг бм више икона имала. По свои прилици у нам-ћренпо, да е сама, и да бм се могла Богу спокошие молити, остави свое место и узме едну собу за себе недалеко одг свое госпое. Тежко е положеше оно , гди женске тако мало заелужуго. Кадг овде или онде посио неб(л имала повратила би се опетг у СЈужбу. Кадг бм већг што стекла, отишла бм у свого усамл-ћну собицу, гди би онако усам.гћна о својоп породици и постоибини размишлнвала. Нћне благодћгелвке, кое шо изг вида ннсу изгубиле, саветовале су 10в да се уда. Просјоца било е доста. Она би тада изишла напоЈћ, било дакле да свое меланхолично срдце угћши, било да су е добри, изредни , али нешто суровн лгоди , кои су нћну руку г искали, нћно 1гћжно чувство засграшивалн и са неопред+>леиомг нћномг поетскомг склоности мало се подударали. У добромг или 'рђавомг положенго иинда е увекг изгледг едне отм-ћне госпое, пуне благородства и благости. Нншта гордогг, ниппа нодлогг и робскогг на нвои нхе било Само една опомена на н^ћну прошлоств, и увекг , кадг би лобезне свое госпое посћтила, по источномг начпну, понизно лгобила е руку. Бећг и старостћ присп-ћде. Лепа Катјд стоаше на концу четрдесеге године. Она се придружи еднои старои жени, кон у осамдесетов години одг свои руку живлнше. Госпон Павлјн тако се та зваше — сирота една раденица, кон шштг у томг несрећу имађаше, да е незграпна и мала била, подели сг НБОмг свое обиталиште. Л незнамг како могу то чинити , али у нбшво В сиротинћи налазиле су г опетг средства, коимг су сиромашнимг ближнБима добра указивали. П Р е неколико година изкуси Катјн еданг прнм1јчан1н достоннг изпитг. Она сусретне на улици едну остарелу жену, за кого мислише, да е познае, она билше 'р!;аво обу г чена, старии шалг, стариП шеширг носаше. Да чудне прзмене ствар1» ! То бмшие нћна пређашна заповедипца, кон садг сиромнпппн бмише , него она. КатЈа ириближа јов се, поздрави е учтиво, и ио-

лгоби е у руку; она пакг удивл^на и начуђена изг нда препуногг срдца неколико речш о својов несрећи, н последнћоЛ беди протепа. ,Ахг, мол госпош," повпче она, почемг се у изливу свога срдца опетг робинкомг учини, „вм ете увекг мол заповедница и што е мое, то е п ваше !" Оногг истогг данг бмлше службу оставила и имађнше новаца. Одтрчи у свого собу, коа близу бмпше и врати се брзо са уштеђенимг иманћмг, кое полагано тисне у руку госпое' кон само сузе ливаше. — Одг тогг времена нислмв е никако више видш.

Г|» е а:;1|1 и Турцн воиттс а а 1'рбо. Одг како е огрјнло сунце, Данакг дало ражденувши таму, Не бм грђе бруке ни покора Ишђе чути, некмоли вид-ћги. Но кадг Грци наумили сами 5 ПрЈе рока, С»Р> 6 0Д1 1 зле среће), Да се руше, да се упропасте. Нрад1'.дови свое праунуке Издадоше у душманске руке. 'Гоме чуду ево започетка: 10 Прошпитале миоге давуџје На днвану цара Дариградска, Три стотине бмло е попова II толпко б^ћше калуђера, Ту е било двапаестг владика, 15 А предг нкима старацг иратрјарха; Сви изг едногг грла пропиштали: „Цар* честитмв, дико и обрано! „Уздамо се у Вога, пакг у те, „Прво Богу, пакг теби с' молимо, 20 . „Лгобимо ти руку и кол^ћно, „Послушаи намг муку и неволго, _Н како се понуждисмо тужни .Са Србина душманина твога, „УбЈо насг данасг на срамоту 25 „Теби царе, и господству твоме „И великоВ староД царевини: ,,Ев' одг Срба гради парјарха, „Шго до селе никадг Н1в бмло, „НиГ канони Грчки допуштаго 30 г Да мож' Србска пропонти црква „Безг нашега Грчкогг благослова. „Садг царг Сгћпанг погази светин-ћ, „За насг, царе. никадг и не мисли, „А ми смо имг темелв нрквн дали. 35 „Што харача досадг узимасмо „Одг Србалн и ншнихг поиова, „То садг бере нвиховг патрјархг „Одг проклете Пећн Метохиске; „Како су насг Срби оставили, 40 „Нестало намг блага великога; „Што смо досадг били на узуру, „Те жив.тћсмо рахатг и господски, „Сухотинн садг насг напопала. „Сг тога и нашг поквари се свјетг, 45 „Насг се оба, а у цркву неће, „Е молигве, што ио дукатг бмле, „Г1о золоту данасг намећемо; „Неволл намг необична друга. „Но тебн се садг молимо, царе! 50 „Ну покаи намг правде погажене, „Поврати намг исправе ирквене, „Н} Г завоишги опетг на Србина." 1ошг да видишг старца патриарха,

Шта зловонл своме цару каже; „Н ћу главомг, шш честитнГј царе! „Предг воискомг ти па Србнна поћи, „Сг молитвама и са иконама „И са крстомг одг часнога древа, „Пакг ћешг вид-ћт' лда одг Србина." Кадг е царе рјечг разабрао. НасмЈн се, 'вако проговори: „Грдно ли сте иштетили, лгоди. „Не лудуите, о томг не говорЧе, „Сг лчимг валл бмти у лгобавп, „Башг ако се лошпо и неће. „Пуно лда имали су Грцм „Са Србима крвавг боД бјгоћи. „Нећу више са Србима кавге, „Вб1 чините, шта е вама драго, „Завонштите кадг васг сврбе леђа, „Срби ће васг добро почешати. „А чудно е, море, поуздан-ћ „У иконе и у г молитвице, „Е Богг праву вазда брани страну, „А ко знаде, башг кол е крива? „1ошг е чуданг хадетг у воиника, „Кадг му игра саблл око глаке; „Чудотворцм тадаи су гонаци, „Што умјго саблБомг ударати. „Но велго вамг, сћдите на миру, „Ни' тр1ебе вама воевати, „А свештенство на броВ уманБиге, „Што ихг ман^ћ, бм ће рахатнје, „II народу ман!*) на досади. „А како се чему не довисте, „Како б' 'нако, а о маић муке „По насг Грке, Србу додјлли? „Та гн-ћвг вамг е паметБ преузео, „Зарг не знате, што и д^ца знаду, „Да свакоме дато е оруж "ћ, „Чимг се одг зла бране и наласти : „Жене сузомг, мала д-ћца дрекомг, „Мачка ноктомг, а поповп клетвомг. „Нудерг данасг клетвомг ударавте „На Србпна да му доскочите, „Е н нисамв завоишти кадарг; „А кадри су Срби затворити „Мене данасг у моему граду, „А лдтн 1* вазда мухасера „И одг клетве и одг анатеме. „Све чините штогодг бо.гћ знате, „Текг у мене нема поузданл, „Ни у вовску, нити у оруж^ћ." Кадг видише силне давучпе, Где у иара нјв имг узданл, Тадг клетвене кнБиге отворише, 'Ге чатише клетве страховите, Удараху Србе анатемомг, И патрјархг нрокле патрјарха. Тадг е бмло, што већг нигда неће, Да се клетвомг една в'ћра ружи, II да врана очи копа врани. Но да видишг силна цар' Стћпана, Како клетве гонакг не хесапи, Анатему ка' и неку спрднго, Нити мари за Грчке мунитве. За муку е то Грцима бмло, Предг свјетомг гђе се обрукаше, Ни подашто што Србг нехесапи Анатеме изг клетвенихг кнвига. Но патрјархг Грчки довјл се, Дов1л се, плкг и дов1о се. Узе штаку у десницу руку, Бролннце сг крсгомг у лјеву, Брижанг иде цару на дивана, Гн1звне муке мало заустеже, Претвори се, побожанг се гради. (Продужеић сгкду«.)